PUSTI SNOVI DRŽAVE KOJA NE POSTOJI! Ni ujedinjene, Albanija i Hrvatska ne mogu ni da priđu vojnoj moći koju ima Srbija!

Albanija ne može nikada da postane vojna sila koja bi mogla na bilo koji način da ugrozi Srbiju, pa im čak ni vojni savez sa Hrvatskom u koju su ušli ne pomaže jer Hrvati žele da preko njih šire svoju vojnu industriju a ne obrnuto, kaže vojni analitičar Andrej Mlakar povodom izjave Edija Rame da će Albanija postati uskoro regionalna vojna sila, pise Sputnjik. 

Albanski premijer Edi Rama izjavio je da Albanija radi na unapređenju vojne industrije i najavio da će uskoro izvoziti vozila najnovije generacije pod nazivom „Šota“. Rama je dodao da Albanija radi na izgradnji strateškog partnerstva sa jednom od najvećih svetskih kompanija u oblasti vojne industrije te da teži da se izdvoji kao jedna od vojnih sila na Balkanu.

Ramine puste želje

Sve ovo dolazi nakon potpisivanja vojnog saveza između Albanije, Hrvatske i Prištine.

Na pitanje šta u suštini vojno Albanija može, i ima li perspektive da postane, kako Rama priželjkuje, vojna sila u regionu vojni stručnjak Andrej Mlakara kaže da iz više razloga ne deli mišljenje albanskog premijera.

Albansko vojno vozilo „Šotu“, smatra sagovornik, može da „preživi“ protivtenkovsku minu i dejstvo po njemu iz pešadijskog naoružanja.

Foto: shutterstock/FunF.Studio/Royal Graphics/BUTENKOV ALEKSEI/Valery Brozhinsky/Gorodenkoff/Dmytro Sheremeta/patrice6000

- Deklarisana zaštita „Šote“ prema njihovim navodima može da izdrži pogodak iz automatske puške kalibra 7,62 ako se strelac nalazi na 30 metara od vozila. Očekuje se da posada preživi parčad haubičkog projektila kalibra 155 milimetara koji je pao na 80 metara od vozila -  kaže on.

Dodaje da u vozilu ima mesta za 10 ljudi – dva člana posade i osam pripadnika ukrcanog odeljenja na sedištima koja su prilagođena za eventualni nailazak na minu. Na krovu je predviđeno da se postavi obrtna turela za dejstvo nišandžije sa ličnim naoružanjem – puškomitraljezom.

- Dakle, ništa što nije viđeno. U osnovi to je lako višenamensko vozilo koje može da se poredi sa turskim proizvodom – Otokar Kobrom koju koriste Kosovske bezbednosne snage (KBS) a oba vozila zasnovana su na uvoznim američkim šasijama -  kaže on.

Takođe ističe da se spekuliše da se zbog imena „Šota“ radi o propagandnom potezu koji najavljuje dolazak tih vozila u naoružanje KBS.

Korist od saveza sa Hrvatima

Po mišljenju Mlakara, Rama posle ulaska u vojni savez sa Hrvatskom veruje da će uzajamna saradnja biti obostrana, a u suštini Hrvatska je u taj sporazum ušla kako bi proširila svoju vojnu industriju.

- Suština je u tome da Albanija nema vojnu moć iako je nekoliko aerodroma, uključujući pomorsku luku faktički dala NATO paktu jer sa svojim novcem faktički obnavljaju ta vojna postrojenja - kaže on.

Mlakar napominje da je nedavno obnovljen aerodrom Kučova u stvari eksteritorijalan i da će to biti prva baza koja će pripadati NATO, a ne zemlji članici, koja je to od 2009. godine.

- Ova baza je pomoćni aerodrom za prihvat avijacije Italije i Grčke koje su zadužene za zaštitu albanskog vazdušnog prostora na osnovu Integrisanog sistema PVO i protivraketne odbrane. One „pokrivaju“ i Crnu Goru i Severnu Makedoniju, pa su i one u obavezi da imaju aerodrome za prihvat postojećih lovaca, ali i transportno-desantne avijacije - objašnjava vojni ekspert.

Teško do vojne sile

Po svom položaju Albanija je idealna za kontrolu Balkana, dodaje naš sagovornik.
Kako kaže, organizovanje oružanih snaga Albanije je klasično: sastoje se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, kao i drugih vojnih i paravojnih formacija. Imaju glavnokomandujućeg koji odgovara Ministarstvu odbrane. Predsednik je u slučaju rata komandant, a u miru njegove poslove standardno obavljaju premijer i ministar odbrane.

- Albanija ima smo 8.000 aktivnih vojnika i jako malo vojne opreme i iz tog razloga je pogodno tržište za Hrvatsku koja želi da podigne rast svoje vojne industrije. S druge strane, Albanija misli da će uz Hrvatsku i ona moći da krene tim putem, ali mislim da će se tu njihovi putevi ukrstiti na loš način. To jest, ne mislim da će saradnja biti uzajamna - kaže on.

Mlakar ističe da je, međutim, ovaj savez bio potreban Albaniji koliko i Hrvatskoj a najviše Prištini koja se plaši odlaska američkih trupa sa KiM.

„Postoji borba unutar NATO trupa između evropskih i američkih snaga za nadmetanje oko prevlasti na Balkanu. U slučaju odlaska američkih trupa one bi bile zamenjene dodatnim kontinentima hrvatske i albanske vojske,“ ocenjuje on.

Mlakar zaključuje da, i pored vojnih ambicija Albanije i Hrvatske, regionalno gledano Srbija ima najmoćniju vojsku u regionu, Hrvatska je na drugom mestu, a Albanija na dalekom trećem mestu.