Krivična dela izvršavaju osobe bez mentalnih poremećanja - psihijatar Aleksandra Gavrilović u intervjuu za Republika TV: Mnogi MANIPULIŠU da bi OPSTALI, deca su nam pod VELIKIM PRITISKOM

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je psihijatar Aleksandra Gavrilović iz Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti Kovin.

Ona je u zanimljivom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričala o stigmi koja i dalje okružuje odnos ljudi prema svom mentalnom zdravlju, objašnjava da su psihičko i fizičko zdravlje veoma povezani, te da "nema zdravlja bez mentalnog zdravlja". Ona otkriva zašto je manipulacija u današnje vreme uzela maha i konstatovala da, uprkos drugačijim verovanjima, praksa pokazuje da teška krivična dela najaviše izvršavaju osobe koje nemaju mentalne poremećanje.

Nekad su se ljudi stideli da kažu da idu kod psihijatra, a sad kao da je to postalo pomodarija. Da li je stigma skinuta ili je sazrelo prihvatanje da nam je potrebna mentalna higijena?

- Stigma i dalje postoji. Mislim da se kod nas i dalje malo govori o mentalnom zdravlju. Mislim da je u medijima malo zastupljena tema očuvanja mentalnog zdravlja. Iako deluje da je u današnje vreme lakše otići kod psihijatra, stigma i dalje postoji. I dalje ljudi zaziru od nas i doživljavaju nas kao da smo preki sud ili poslednja stanica kojoj se neko obraća. Dolaze nam ljudi koji su se prethodno obraćali svim specijalistima drugih grana medicine zbog tegoba koje imaju. Kada se iscrpe sve dijagnotistike i mogućnosti lečenja, dođe se do psihijatra. Smatram da često prvo treba početi od psihijatra. Sve češće imamo problem burn outa usled sve većih očekivanja od pojedinca. To se često manifestuje kroz razne psihosomatske tegobe.

Foto: Republika TV

Može li mozak, kako tvrdi Gabor Mate, da prouzrokuje ozbiljne fiziološke bolesti i pospeši razvoj opasnih autoimunih oboljenja?

- Da, to jeste tako, lepo ste rekli. Gabor Mate o tome piše i priča, on se vrlo ozbiljno bavi tom tematikom. Poseban deo psihijatre se bavi psihosomatskim oboljenjima. Reč je o psihičkoj trpnji pojedinca toliko velikoj da se manifestuje na telesnom planu. Odnosno, kroz telesnu psihomatologiju. Rekla bih da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Naš mozak je generator našeg zdravlja. Ako je osoba u blagostanju, u sreći, ljubavi i empatiji, ona je zdrava. Tada je rizik od oboljevanja sveden na ono što smo genetski povukli . A to je, nećemo reći utopija, ali teško ostvarivo u današnje vreme.

Gabor Mate često koristi sintagmu "toksično duštvo" kada opisuje okruženje u kojem danas živimo. Kako bi na "plastičan" način to objasnili - šta je to toksično što nam truje um?

- Pre svega, osvrnula bih se na sve veće zahteve društva od pojedinca. Sve veća opterećenja koja mu se nameću. Sve veće su obaveze, sve veća očekivanja... Počeli smo vrlo rano deci da namećemo opterećenja da treba da budu što bolja i da tako prate razvoj ovog društva, čovečanstva. Nametnuli smo im trebanje, moranje, tako da rano ulaze u mašinu. U ovom materijalističkom društvu vodi se trka za sticanjem, trebanjem, moranjem, a vrlo često izgubimo sebe u toj trci.

Sve češće se priča o anksioznosti i depresiji. Ova dva problema mogu da budu hronična, ali i situaciona. Kako da znamo kada je koji?

- Postoji trend anksiodepresivnih poremećaja. Reče je o sve većem broju ljudi koji nam se javlja sa anksiodepresivnom simptomatologijom. Kada je anksioznost jedan vid trpnje na kojem se ne radi, već se preskače, oni se mogu nadovezati na depresivne poremećaje, tako da često vidimo udruženost anksioznoti i depresije.

Foto: Republika TV

Deluje da se sve češće susrećemo sa manipulacijom u međuljudskim odnosima, te da se manipulativnost doživljava kao pozitivna osobina?

- Ljudi se sve više koriste manipulacijom da bi ostvarili svoje ciljeve. Ponašanje u manipulativne svrhe je uzelo maha. Mladi jako brzo usvajaju manipulativne obrasce ponašanja koje kasnije primenjuju u životu. Takođe, imate određene edukacije putem kojim se ljudi obučavaju da manipulišu drugima. Usložnjavanjem života, odnosno uslova u kojima živimo, dovelo je do toga da se ljudi prilagođavaju na različite načine i razvijaju manipulativne obrasce ponašanja ne bi li došli do nekog cilja. Taj cilj može biti i preživljavanje. Nije cilj samo sticanje bogatstva ili pozicije.

Foto: Republika TV

Sve više ima svirepih i besmislenih, neočekivanih zločina. Postoji li mogućnost da se detektuje probem koji neko ima koji bi mogao da bude okidač za tako nešto?

- Mogu postojati znaci koji ukazuju da nešto sa tom osobom nije u redu. Mada ne postoje karakteristike koje bi osobu tog profila stavile u kategoriju izvršitelja krivičnog dela. Moram da kažem da krivična dela najaviše izvršavaju osobe koje nemaju mentalne poremećanje. Ako pogledate crnu hroniku videćete da jako mali broj ljudi koji su izvršili krivično delo ima psihijatrijsko oboljenje.

Zar sam taj čin nije neka vrsta psihopatologije?

- Postoji razliku između poremećaja i bolesti. Svakako da to nije prirodno, niti normalno, ali ja govorim o psihičkim bolestima. Na primer, o šizofreniji ili ozbiljnoj psihičkoj bolesti. Da se vratim na naznake. Postoje neke naznake kod određenog broja ljudi, koje mogu da upućuju da ta osoba ima neke mentalne probleme i da može da učini nešto jako loše. Često čujemo pre zabolevanja da je ta osoba bila čudna, da je povučena, da se nije družila sa drugom decom kad je bila mala, da je postojao problem socijalizacije ili vršnjačkog nasilja... Sada se na to obraća mnogo više pažnje nego ranije.