Nebojša Grnčarski o pričama da je GEJ i skandalima u otvorenom intervjuu za Republika TV: Prošao sam isto kao Lečić - Napakovana mi afera sa ŽENOM

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je Nebojša Grnčarski, nekad čuveni maneken, a već dugi niz godina vlasnik modne agencije "Select".

On je u otvorenom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričao o svojim modnim počecima u starij Jugoslaviji, o tome kako su manekeni nekad odlično zarašivali i od jednog sajma mode mogli da kupe novi auto. Objasnio je šta je potrebno da bi neko postao top model, te kako danas više nema pravih zvezda u tom svetu, jer su društvene mreže stvorile novi vid modne promocije. Kaže da su kod nas idol lepote Teodora Džehverović i Jelena Karleuša, a da se takvim "pojavama" u svetu podsmevaju. Iskreno je pričao o bračnim problemima, tačnije o situaciji kada ga je supruga Dragana optužila za nasilje u porodici, uporedivši svoj slučaj sa onim Branislava Lečića... Kazao je da žene nikad nisu bolje živele u istoriji čovečanstva, a nikad se nisu više žalile kako im je loše, dodavši da je u svom poslu okružen ženama i homoseksualcima, te da ga više ne dodiruje šta ko misli o njemu i da li neko smatra da je i on gej.

Zašto manekeni uvek izgledaju tako ozbiljno, kao da vas je neko naljutio?

- Ima to praktično objašnjenje. Jako je teško držati intenzitet osmeha. Teško je da on bude ujednačen sve vreme dok, recimo, šetaš po pisti. A na fotografijama s ozbiljnim licima ispadaju autoritativnije, ne liče na neko kulturno-umetničko društvo. Mnogo je lakše biti ozbiljan; ima to neku praktičnu funkciju.

Foto: Republika TV

Kakve su zarade manekena bile osamdesetih godina prošlog veka?

- Nećeš mi verovati, ali bilo je više love nego sad. Išli smo po celoj bivšoj Jugoslaviji. Odeš radiš za "Labod" iz Novog Mesta i "Muru" iz Murske Sobote i odlično zaradiš. Slovenci su odlično plaćali. Uradiš katalog za "Labod" i oni ti plate kao sad, recimo, 2.000-3.000 evra. Ozbiljna kinta za to vreme. Bilo je više posla i novac je više vredeo. Nekad je 200 ili 300 nemačkih maraka bila ozbiljna lova, a sad je to u evrima onako...

Foto: Republika TV

Jeste li svi bili u istom rangu, mlađi i iskusniji manekeni, i da li su žene imale veće honorare?

- Imali smo, manje-više, iste honorare, s tim što su oni iskusniji imali više klijenata, jer su njih već znali. Bio je i manji protok manekena. Kad počne da radi njih deset, sledećih pet godina rade isti oni. Nije kao sad... Sad više i nema pravih zvezda u modelingu. Manekeni više ne daju intervjue, nisu interesantni. Manekeni su postali hostese za garderobu. Kao što rekoh, imali smo u staroj Jugoslaviji velike i ozbiljne sisteme Beko, Kluz, Varteks, Teteks, Labod, Mura... Oni su mogli da izdrže ozbiljnije honorare. Pre mene su Moma Jakovljević i Neven Bošković od jednog sajma mode kupovali nove automobile. Dakle, ozbiljni honorari. Ja sam malo zakačio taj period, od 1987. do početka rata 1991, kada je sve to palo.

Foto: Republika TV

Sećaš li se nekih anegdota - da li je bilo padanja na bini, smešnih situacija?

- Radili smo reviju za čuvenog Nevena Vrgoča, 30 godina njegove kaijere. Deset dana smo se pripremali za tu reviju u Beogradskom dramskom pozorištu. Jedan maneken je izašao u kupaćim gaćama, a pošto je mislio da nije dovoljno obdaren stavio je u njih dve loptice za stoni tenis, pa je na bini izgledao prilično bizarno. Takođe, manekenke su imale fazon da mlađim koleginicama koje tek počinju podmetnu u toku revije cipele dva broja manje, pa bude plakanja i tako... Sećam se i da smo radili kampanju za neku banku, snimali smo zimi na bazenu gde nije bilo grejanja. Svi smo se smrzli i porazboljevali, neki su dobili i upalu pluća. Druga su to vremena bila i postojali su neki standardi. Nisi mogao da budeš muški maneken ako nemaš preko metar i 83, a ženski ako si ispod metar i 75. Sad se loše jede, nezdravo se živi, sve se to odražava i na izgled modela. Kad pogledaš Belu Hadid i Điđi Hadid, koje su kao neki supermodeli, one deluju kao karikature u odnosu na Sindi Kraford i Lindu Evanđelistu.

Foto: Profimedia

Devedesetih godina prošlog veka moda je bila popularna, bilo je i u spotovima, filmovima, reklamama... Čine se da danas moda više nije tako in?

- Pojavili su se blogeri i influenseri. Sad svaka poluposlovna pratnja koja se pući i deli neke savete i ima određeni broj pratilaca na društvenim mrežama postaje ultrapopularna. Nekad, ako si hteo da budeš popularan i poznat morao sa da budeš ili glumac ili voditelj ili model. Sad postoje didžital kanali na kojima svi puštaju svoje klipove i rilsove, pa preko toga postaju popularni. Drugo, nekad su honorari bili abnormalni, pa je neka prvobitna veštačka inteligencija odlučila to da reši tako što su svi postali anonimni. Znači, nećemo više imati Naomi Kembel i Nevena Boškovića nego žene i muškarci koji fino izgledaju i završiće nam posao za prosečan honorar studentske zadruge. Onda se ušlo u taj koncept. Jer čim postaneđ zvezda, ti diktiraš tržišne uslove, a sad više nemaš klasičnih modeling zvezda. Ušlo se i u boleštinu da više ne znaš da li je neko maneken ili manekenka. Ne znaš da li je to žena koje hože da budeš muško, ali još nije postala. Ili je muškarac koji je postao žena, ali se hormonska terapija još nije primila. To je androgena forma koja vodi u ludilo. Imaš primer Andreja Pejića, našeg top-modela koji je bio super i svi su ga tražili dok je bio muškarac koji je izgledao kao prelepa devojka. Otkad je promenio pol, više nije interesantan. Drugo, mi smo estradizovano društvo u kojem su simbol lepote Teodora Džehverović i Jelena Karleuša. Takvim likovima se ljudi napolju smeju. To ne prihvataju ozbiljno. U modelingu je totalno drugi tip estetike. Prva stvar je prirodnost. Ne ide se na erotizaciju i pornografizaciju, nego više na prirodan izgled. Sve te devojke imaju lep ten, lepe zube i negovanu kosu. To su tri najbitnije stvari. Bilo je prelepih devojaka koje ništa nisu uradile. Kad se slikaju tupoteleći pogled, na reviji bez energije...

Foto: prinskrin/jutjub

Jesi li guglao sebe u poslednje vreme?

Foto: ATAImages

- Nisam sebe, ali znam šta se piše, sve i svašta. Sigurno misliš na ovu frku sa ženom? To kad je bilo, deca su ostala kod mene, ona je zapala u krizu srednjih godina s kojom se borila na način za koji je mislila da je dobar, na kraju se vratila u porodicu, to se ispeglalo... Pokušala je i sa nekim krivičnim prijavama, bilo je tu groznih i izmišljenih stvari, ali današnji mediji, u čitavom svetu, ne polaze od toga da prvo treba da se ustanovi krivica, pa da budeš kriv. Danas ispada da je ono što izađe u medijima apsolutna istina, a ti moraš da dokazuješ svoju nevinost. Vidiš, na primer, slučaj sa Lečićem: on je navodno pokušao da siluje Danijelu i na kraju je odbijena cela ta priča kao neistinita, i posle godinu dana u Brčkom je bio neki filmski festival na kojem Mira Karanović i Biković, koji se zalažu građanska prava i slobode, odbacuju Lečića iz komisije pod pričom: "Pa, dobro, jeste da nije ništa dokazano i da je ona lagala, ali pisalo se o tome u novinama." To su ljudi koji etiketiraju sve kao žutu štampu, a prvi su uvučeni u taj koncept. Gledam kroz njega - on nije krenuo sa kontratužbom, 'ajde nema veze, ali kolege su ga posle odbacile po principu "ipak je nešto bilo". Ja znam šta je bilo i kako je bilo. Znaju i ljudi koji su mi bliski... Deplasirana je tolika kontinuirana ženska ugroženost  kojoj se devedeset posto žena smeje. Što kaže Toni Parsons, žene nikad nisu bolje živele u istoriji čovečanstva, a nikad se nisu više žalile kako im je loše. Imam osećaj da sam ceo život u nekoj opoziciji. Bavim se ovim poslom u kojem su oko mene sve žene i homoseksualci. Na kraju krajeva, šta će neko da kaže? Kazaće, vidi ga ima plavi sako, gej je sto posto. Dobro, jesam, eto, ne možeš svakom da se dodvoriš. Gubljenje vremena je razmišljati o tome šta ko misli i govori za tebe.  

Foto: ATA Images

 

CEO INTERVJU POGLEDAJTE KLIKOM NA LINK NA POČETKU TEKSTA