IZMIRIO BRAĆU NAD OČEVIM MOŠTIMA: Ove detalje o Svetom Savi niste znali!

Sveti Sava, iako je želeo da se posveti samo crkvenom životu i duhovnosti, nije mogao da se ne meša u politička previranja u Srbiji početkom 13. veka. Posle smrti svog oca Stefana Nemanje na Hilandaru potonjeg Svetog Simeona, Sava se vraća u Srbiju i to u očevu zadužbinu Manastir Studenicu, gde ubrzo postaje iguman. U isto vreme dolazi do građanskog rata u Srbiji između njegove starije braće Stefana i Vukana.

Naime, veliki župan Stefan Nemanja se odrekao prestola 25. marta 1196. na saboru kod Petrove crkve u Rasu u korist mlađeg sina Stefana, ne uzimajući u obzir pravo nasledstva putem primogeniture. Najstarijem sinu Vukanu ostavljeno je da upravlja Zetom, Travunijom, Toplicom i Hvosnom. Nemanja je potom otišao na Hilandar, gde se zamonašio pod imenom Simeon, a do njegove smrti 1199. odnosi među braćom su bili dobri. Međutim, 1101. dolazi do prvih sukoba između Stefana i Vukana, a godinu kasnije i do otvorenog rata.

Vodila se bespoštedna borba u kojoj je Vukan u prve tri godine imao više uspeha zahvaljujući ogromnoj pomoći koju je dobio od ugarskog kralja Emerika, kom se zakleo na vazalsku vernost, prepustivši mu srpsku zemlju oko Velike Morave.

- Ostavi (Vukan) zapovedi gospodina i oca svojega, i bi prestupnik. Jer izvede inoplemenike na otacastvo svoje, i oduze mi zemlje i opustoši ih - pisao je Stefan Prvovenčani, koji se pred Vukanom i Ugrima sklonio u Bugarsku kod cara Kalojana.

Ipak, 1204. Stefan je prikupio vojsku i zajedno s Bugarima oslobodio svoje zemlje, a Bugari su tada Mađarima oduzeli Braničevo. Ipak, sukob među braćom je nastavio da tinja sve do februara 1208, kada se u celu priču umešao iguman Studenice monah Sava.

On je preneo mošti svoga oca iz Hilandara u Studenicu i nad kovčegom Svetog Simeona zakleo braću na mir i ljubav. Vukan je ubrzo posle toga preminuo, ali je priznao prvenstvo među Srbima svom mlađem bratu.

Sava je ostao na mestu igumana Studenice, koja je za vreme njegovog upravljanja postala postala politički, kulturni, medicinski i duhovni centar srednjovekovne Srbije. On je upravo tu napisao Studenički tipik, u kom je zadao ustrojenje monaškog života u Manastiru Studenica. U njemu piše da je iguman Studenice po starešinstvu iznad igumana svih drugih manastira i da vladar nema vlast nad manastirom, već je tu samo kako bi bratstvo zaštitio od napada neprijatelja. Ovim su udareni temelji autokefalnosti buduće Srpske pravoslavne crkve.

BONUS VIDEO