OSTAĆEMO I OPSTAĆEMO! REPUBLIKA SA NAŠIM LJUDIMA NA KOSMETU: "Srpska Nova godina važnija nam je od dočeka 31. decembra!" (VIDEO)

Put Kosova smo pošli dan pred doček srpske Nove godine sa idejom da napravimo priču kako naši sunarodnici u južnoj srpskoj pokrajini praznuju ovaj praznik.

Kosovska Mitrovica, selo Prilužje kod Vučitrna i Pančelo u Kosovskom Pomoravlju su odredišta.

Srpska nova godina se više ne proslavlja po trgovima, lokalnim domovima kulture, ulicama, nema više velikih koncerata i manifestacija, ali je zato svaka kuća odreda slavi, bez izuzetka, kažu naši domaćini - porodice Živić, Zdravković i Stojanović ponosito. 

 

Porodična atmosfera, svečana večera, puno smeha i muzike... Uostalom, dodaju, bitno je da se proslavlja i to na porodičnom ognjištu. 

Kosovska Mitrovica/Porodica Živić: Vatromet na Malom Zvečanu je spektakl 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Bojan Živić (36), koji sa suprugom Tanjom (33) i njihovo troje dece - Anđelom (16), Lukom, (12) i Nikolinom (5) živi u Kosovskoj Mitrovici, kaže da Srbi nikad nisu odstupili od proslave srpske Nove godine. Do pre nekoliko godina bilo je velikih celodnevnih proslava u centru grada, sada toga nema, ali se praznuje po kućama, restoranima, kafićima. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Srpska Nova godina se slavi na Kosovu tako što se narod, naš srpski narod, okuplja u porodičnoj atmosferi. Nekada je to bilo na trgu, ali zbog situacije to je sada malo drugačije,  poslednje dve, tri godine to nije slučaj. Ide se u neki kafić, restoran ili porodično. I od toga se ne odstupa, svake godine se obeležava - kaže Živić za naš list i sumira utiske kako su te proslave nekad izgledale u centru grada. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Na glavnom šetalištu je bila ulica Otvorenog srca, puna štandova sa raznim proizvodima, deca su dobijala paketiće, bio je Deda Mraz, svi su se družili. Uveče bi se, dodaje, organizovao koncert, bilo je veselo.  

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Najviše su se deca tome radovala - ubacuje se Tanja Živić dok pred nas stavlja tortu i kolače.  

Kako Živići žive u zgradi koja je okružena albanskim kućama, pitamo ih da li je nekad bilo provokacija, dobacivanja ili uznemiravanja kada slave srpsku Novu godinu. 

- Do sada nije bilo, bar ne ovde kod nas u delu gde mi živimo - kaže Bojan Živić. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

A da ima proslave i te kako se čuje kroz ceo kraj. 

- Deca siđu ispred zgrade bace neku petardu. I na Malom Zvečanu je uvek za srpsku Novu godinu, i to je baš posebno kod nas ovde u Mitrovici, veliki vatromet. Naš grad se baš kako treba predstavi za srpsku Novu godinu -  kaže Živić i pojašnjava da oni zapravo 13. januara imaju duplo slavlje u kući, jer te večeri i dočekuju svoju slavu - Svetog Vasilija Velikog: 

- Mi na veče slave, znači 13. januara, dočekujemo goste.  Dolaze nam kumovi i najbliža rodbina, bliski prijatelji i mi tad gospodujemo slavu. Mesi se posebna pogača, muškarci vrte tu pogaču, gospodujemo, pijemo vino i na kraju se pogača podeli svim gostima. Sutradan, prvi dan slave, dolaze ostali gosti, prijatelji, rodbina i to je tako 14. i 15. januara. 

Bojanova porodica cela je rodom sa Kosova, tu, u Kosovskoj Mitrovici, rođen je i njegov deda i njegov pradeda i, dodaje, oni ne planiraju odatle da se odsele. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Naši su koreni ovde i mi smo oduvek proslavljali srpsku Novu godinu. Što se nas tiče, mi ostajemo ovde da živimo, i mi i naša deca. Želim da dodam, da se zahvalim lokalnoj samoupravi i državi Srbiji, jer su nam pomogli, izašli su nam u susret, od skoro sam radno angažovan, a dugo sam čekao na posao - ističe Živić. 

Njegova supruga Tanja nije rodom sa Kosova, iz Kragujevca je, ali od udaje, od pre 17 godina, živi u Mitrovici i ne može da zamisli da život nastavi na nekom drugom mestu. 

- Duša i srce mi je sada na Kosovu. I kad odem u Kragujevac na tri, četiri dana, jedva čekam da se vratim, tako i sa decom. I oni su dosta vezani, ovde imaju svoje društvo, i ne bi voleli ni oni, a ni ja da napustimo Kosovo. Svojom voljom ne, nikad. Nadamo se da će tako i ostati, da ćemo ovde ostati zauvek - dodaje Tanja. 

Selo Prilužje (Vučitrn)/Porodica Zdravković: Čuvamo tradiciju, nikad nismo odustali od proslave srpske Nove godine

- Dobrodošli. Uđite. Kako ste putovali? Ovo je moja supruga Sofijana (32), a ovo su naša deca Iva (10), Kosta (8) i Toma (1), a najstariji sin Milovan (13) trenutno je kod rodbine - dočekuje nas na kućnom pragu Zdravko Zdravković, glava porodice, čija familija preko 300 godina živi u Prilužju, srpskoj enklavi tik uz Vučitrn. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Svi nasmejani i srdačni, u prazničnoj atmosferi, postavljaju nas za prazničnu trpezu (sve domaće, podrazumeva se u ovom kraju). 

- Naši preci su slavili srpsku Novu godinu, mi nastavljamo danas da slavimo - počinje Zdravko priču, dok pobrojava ko od gostiju hoće domaću šljivovicu:

- Uglavnom, na doček srpske Nove godine, 13. januara uveče sabiramo se kod nas kući ili nekih prijatelja ili rodbine, čekamo ponoć uz bogatu trpezu i u ponoć čestitamo jedni drugima našu srpsku prvoslavnu Novu godinu. U crkvama zazvone zvona, kao što je i običaj. Na dan srpske Nove godine postoje običaji, mi tu našu Novu godinu zovemo mali Božić, pravi se barenica, nešto nalik česnici i svi ukućani traže paricu u njoj. Ko izvuče, biće srećan cele godine. U tu barenicu se stavlja uglavnom i šuška od badnjaka, pošto simbolizuje mali Božić, palimo sveću, kadimo se, bude veselo. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Šta zapravo predstavlja barenica i kako se mesi otkriva nam Sofijana:
- Za praznik spremamo nju, spremamo je pre 12 sati, podmesi se kvasac sa mlakom vodom, kad se ispeče stavljamo preko suva rebra, stavljamo sir, kajmak. Kad se ispeče, zavrtimo tepsiju i izvlačimo paricu. 

Nekad su se srpske Nove godine slavile u lokalnom domu kulture. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

-  Pravila se velika gozba, bila je muzika, pucalo se u ponoć, organizovale su se lutrije. Sve je to bilo za srpsku Novu godinu, bilo je i za ovu prvu što kažu, ali za srpsku je uvek bilo veselo. U nekim godinama se okretao i vo, prasići, kuvana rakija, bilo je mnogo intezivnije nego obična godina da se slavi. Danas je skromnije, posle rata i iz bezbednosnih razloga, drugačije se slavi, slavimo samo mi Srbi... - priča Zdravko, a ubacuje se Sofijana: 

- Malo smo tiši... 

Ali, dodaju uglas, od tradicije ne odustaju. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

- To čuvamo verno i prenosimo na našu decu - dodaje Zdravko dok pogledom prati podmladak po velikoj dnevnoj sobi. 

Beba Toma je zvezda porodice, pa ide iz ruke u ruku, a starija braća i sestre pomažu roditeljima ravnopravno oko obaveza oko najmlađeg brata. 

A kako danas izgleda život u Prilužju, ima li dece, mladih?

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Nema kao nekada, ali ima dosta. Ima puno mladih bračnih parova koji su osnovali porodice ovde, ja sam sa suprugom već 15 godina u braku, imamo četvoro dece. Moji prijatelji, moja generacija, imaju po dvoje, troje dece. Radim u vrtiću, imamo tu 60,70 deteta malih, naša osnovna škola broji oko 200 i nešto đaka, mogu da kažem da smo zadovoljni... Uvek je dece malo, što kažu - priča nam Zdravko. 

U selu ima oko 1500, 1800 ljudi, Srba, a Zdravko porodica je vekovima u tom kraju. 

- I moj otac, deda, pradeda, čukundeda, nekih 300, 350 godina smo ovde, tu smo i tu ostajemo. Mi smo živeli u staroj kući koju je pravio deda, ovo je nova kuća koju je pravio moj otac, on je započeo 1997. Igrom slučaja, tokom ratnih dešavanja, otac mi je nastradao u ratu, imali smo tu tragediju, posle toga smo sa majkom, ja imam još tri sestre, nas je četvoro, kao što i ja imam četvoro dece, majka i pokojna baba su imali toliko hrabrosti i želje da mi ostanemo ovde i ostali smo. Ja sam sad osnovao porodicu, dobro nam je, nije najbolje, ali nije ni loše - priča Zdravko. 

O napuštanju sela nikad nisu ni pomišljali, kažu gotovo uglas Zdravkovići. 
- Želeo bih svima da poručim: "Ovo je naše, ne može niko da nam uzme ono što je naše ako ga mi sami ne damo". Tako da se trudimo da prenosimo, a najbolje se prenosi kroz to da decu učimo našoj tradiciji, veri, jer uz crkvu i pomoć naše države, mi možemo ovde da opstanemo - dodaje Zdravko.  

Selo Pančelo (Kosovsko pomoravlje)/Porodica Stojanović: Celo selo slavi, nikad ne bi napustili ognjište

Približavamo se ataru sela Pančelo, blizu Kosovske Kamenice, u Kosovskom pomoravlju, zovemo gazdaricu sledeće kuće u koju idemo- Draganu Stojanović, da nam da tačnu adresu. 

- Nema ime ulice, pa celo selo su dve ulice. Kad uđete kažite samo nekom na ulici kod koga idete i pokazaće vam gde je kuća - pojašnjava nam Dragana. 
I tako je bilo. Na brežuljku se deca sankaju, oko njih dvojica, trojica muškaraca. Iz prve nam pokazuju prstom domaćinstvo koje tražimo. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Zoran i Dragana Stojanović imaju četvoro dece - Anđela (18), Sara (16), Petra (10) i Petar (5). 
- Suprug trenutno nije kod kuće - objašnjava nam Dragana dok ređa tanjir suhomesnatog (opet, naravno, samo domaće), i vadi krofne, a oko nogu joj se mota narandžasti mačak:  
- Uglavnom se slavi kući, svi se okupljamo kući, neko nekad ide kod rođaka... U ponoć pucamo petarde i vatromet. Tako je u celom selu, celo selo tako obeležava. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

I u ovom kraju se dan posle srpske Nove godine- 14. januara pravi barenica, ali ovde od kukuruznog brašna. 
- Mesi se od kukuruznog brašna i onda se zapeče sa slaninom. Tradicija je da se to doručuje 14. januara ujutru. 

Draganini roditelji su sa Kosova, ali su deo života proveli u Beogradu, pa su se vratili. U dvorištu velika kuća i pomoćni objekti, imaju stoku i obrađuju i nešto zemlje. 
- Vratili smo se i ostajemo ovde, na našem ognjištu, naša deca žele da se ovde školuju, ovde da idu na fakutlet - kaže Dragana dok najmlađi Petar upija svaku njenu reč. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Isto razmišljaju i ostali meštani, a u naumu da ne napuste svoja ognjišta znači im svaka pomoć države Srbije, Kancelarije za Kosovo i Metohiju. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Kancelarija za Kosovo i Metohiju, želela bih da im se zahvalim, što ulažu ovde u škole i vrtiće, što nam pomažu svima da ostanemo i opstanemo - ističe ova hrabra žena i nastavlja: 

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Zahvaljujemo se predsedniku što nam je omogućio nova radna mesta, od skoro je počeo i užinski dodatak za decu od po pet hiljada dinara i obećano nam je da će sve da nas zaposli i da nam daje po 20.000 dinara. Zahvalni smo mu puno na tome, što pomaže da Srbi opstanu i ostanu na Kosovu i Metohiji.