NEVESINJSKA BRIGADA U NOVEMBRU 1992. USPELA DA ZAUSTAVI MITROVDANSKU OFANZIVU HRVATSKE VOJSKE I ALIJINE ARMIJE BIH! Herojska odbrana Hercegovine!
5.000 Srba pobedilo 40.000 dušmana!
Na front izašli svi koji su mogli da nose pušku, a ranjenici bežali iz bolnica da bi se borili s neprijateljem. Posle pet dana borbi prsa u prsa, Hrvati i muslimani naterani na povlačenje
U sećanju naroda Hercegovine, ali i celog srpstva ostaće upamćeno herojstvo boraca Vojske Republike Srpske iz novembra 1992, kada je oko 5.000 pripadnika Hercegovačkog korpusa VRS zaustavilo više od 40.000 do zuba naoružanih vojnika udruženih snaga bosanskohercegovačkih Hrvata i muslimana, kao i regularne Hrvatske vojske. Pred razularenim napadačima našli su se borci Nevesinjske brigade pod komandom pukovnika Novice Gušića ojačani Bilećkim dobrovoljcima Radeta Radovića.
Ofanzivi hrvatsko-muslimanskih snaga ka Nevesinju i Istočnoj Hercegovini prethodilo je etničko čišćenje Srba iz doline Neretve u akciji "Čagalj" iliti "Lipanjske zore", kako su je Hrvati zvali. Nekadašnji general JNA Janko Bobetko, koji je bio na čelu zvanične Hrvatske vojske, osmislio je operaciju kodnog naziva "Bura", kojom bi se od Srba etnički očistila cela Hercegovina, i s leđa napao Sarajevsko-romanijski korpus VRS. Takođe, cilj je bio i da Hrvatska vojska izađe na granicu sa SR Jugoslavijom kako bi ugrozila teritoriju i same Srbije.
ŽESTOKO BOMBARDOVANJE
Mitrovdanska ofanziva započela u rano jutro 8. novembra 1992. snažnom artiljerijskom paljbom na selo Vranjevići, koje je branila VRS. Ipak, artiljerijska priprema neprijatelja je potpuno propala zbog loše popunjenosti jedinica na položaju, međutim, odmah po početku bombardovanja, na prvoj liniji su se pojavili borci koji su došli neposredno s proslave krsne slave. Pored njih, tu su bili starci, žene, deca, praktično svi koji su mogli da drže pušku ili pomognu na neki drugi način. Ranjenici su bežali iz bolnice da bi branili svoj grad i narod.
Osvetio oca!
Junak ove velike srpske pobede svakako je bio komandant odbrane od Mitrovdanske ofanzive Novica Gušić, koji je i sam rođen u nevesinjskom kraju u selu Bratač. Rođen je 24. septembra 1941, a ime je dobio po ocu, kojeg su dva meseca pre njegovog rođenja ubile ustaše.
Posle završene osnovne škole u rodnom kraju otisnuo se najpre za Zemun, a onda u srednju vojnu saobraćajnu školu u Rijeci, koju je završio 1959. Posle dve godine službovanja kao podoficir u Skoplju i Prištini odlučuje da upiše Vojnu akademiju u Beogradu, u kojoj je 1965. proizveden za potporučnika.
Dalje je služio u garnizonima u Puli, Beogradu i Mariboru, odakle je posle odlaska JNA iz Slovenije otišao u rodni kraj i stavio se na raspolaganje svom narodu. Ostaće upamćen po velikoj pobedi u Podveležju, a preminuo je u Beogradu 8. marta 2020.
Poseban špic udara čitave ofanzive bio je usmeren na potezu selo Gornji Vranjevići - selo Kamena - selo Rabina, gde je bio stacioniran 4. motorizovani bataljon Nevesinjske brigade pod komandom kapetana Ranka Prodanovića. Na području sela Vranjevići položaje su držali bilećki dobrovoljci vojvode Rada Radovića, koji su bili u sastavu 4. bataljona. Lokalitet Vranjevića je bio vrlo značajan jer se njegovim forsiranjem direktno ugrožavao položaj 1. motorizovanog bataljona na Brštaniku i Šćepan Krstu, kao i 2. i 3. bataljona u rejonu Podveležja i Čobanovog polja. Ovako zamišljenim probijanjem i eventualnim razvojem situacije po želji napadača dobila bi se znatno povoljna strategijsko-komunikacijska osnova za dalje nastupanje prema Nevesinju.
Vojvoda Rade sačuvao Srbe
Jedan od heroja veličanstvene odbrane bio je i komandant Bilećkih dobrovoljaca Radovan Rade Radović. Iako rođen na Kosmetu 1961. sa 20 godina se doselio u Bileću, gde je osnovao porodicu. S prvim napadima na Srbe u Hercegovini uzeo je pušku i s prijateljima krenuo u odbranu.
Njegova jedinica je brojala ukupno 94 borca, od kojih 24 nisu dočekali kraj rata. On i njegovi borci su posle velikog herojstva koje su pokazali u nevesinjskom kraju činili čuda svojim junaštvom na većini frontova u ratu u BiH, 1994. proglašen je četničkim vojvodom, a na suđenju u Hagu je dokazano da on i njegovi ljudi tokom rata nisu počinili nijedan zločin. Radović je ubijen u Bileći tri godine po završetku rata, a njegov ubica osuđen je na samo dve godine zatvora. Danas jedna ulica u Bileći nosi njegovo ime.
MLADIĆ LIČNO ČESTITAO
Posle artiljerijske pripreme pešadijske snage HVO, HOS, ABiH Alije Izetbegovića i HV, njih oko 40.000 je krenulo u napad, ali su naleteli na Srbe koji su nadljudskim naporima uspeli da ih zadrže, a potom nateraju u povlačenje. Borba je vođena prsa u prsa, srpski ranjenici su ostajali na položajima ne želeći da idu u bolnice i postignuto je ono što ljudski razum ne može da pojmi. Nakon pet dana žestokih borbi neprijatelj je uz ogromne gubitke slomljen i nateran na povlačenje, a da Nevesinjska brigada nije odstupila ni jednog jedinog metra.
Prema podacima, VRS je izgubila 42 borca, dok je 750 njih ranjeno, a na hrvatsko-muslimanskoj strani je ubijeno 580 vojnika, dok je 1.300 izbačeno iz stroja (ranjeno, nestalo, zarobljeno).
Posle junačke odbrane hrabrim Nevesinjcima helikopterom je došao lično glavnokomandujući VS general Ratko Mladić i odao priznanje čitavoj Hercegovini i komandantu odbrane Hercegovine Novici Gušiću na neustrašivoj pobedi. Na kraju će se ispostaviti da je to bila najveća ofanziva na srpske delove Hercegovine i jedna od ključnih bitaka za opstanak i ostanak srpskog naroda u svojoj vekovnoj svetosavskoj hercegovačkoj kolevci.
Tokom rata u BiH na Nevesinje je 1994. usledila i Druga mitrovdanska ofanziva, koju su izveli pripadnici Alijine Armije BiH. Komandant agresorskih snaga Ramiz Dereković je ubacio 1.000 duverzanata iza linije fronta koju je držala Nevesinjska brigada. Ipak, oni su otkriveni i neutralisani, a sam Dereković je priznao da mu je to bio najteži poraz u ratu koji je doživeo.
Zahvalnost Svetom Dimitriju Solunskom
U Nevesinju se kao Dan opštine i krsna slava Boračke organizacije Republike Srpske obeležava Mitrovdan, kada se odaje pošta palim vojnicima u mitrovdanskim bitkama 1992. i 1994. Prema predanju u vreme početka ustaško-muslimanske ofanzive u Crkvi Svetog Dimitrija, u Solunu se dogodilo čudo Božije. Naime, u vreme najkrvavijih borbi u crkvi se pojavio izmučeni ratnik obučen u vizantijske odore. Kada su ga vernici upitali ko je i odakle je, odgovorio je:
- Ja sam ovdašnji, dolazim iz Hercegovine, tamo se vode borbe za pravoslavlje.
Prišao je ćivotu Svetog Dimitrija i tu nestao. Crkvom se širio miomiris. Kada su vernici ispričali svešteniku šta su videli i kako je ratnik izgledao, on im je rekao da je to bio Sveti Dimitrije, koji se poslednji put pojavio 1804. uoči podizanja Prvog srpskog ustanka.
BONUS VIDEO
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)