BITKA NA STRATIŠTU 360.000 ZAKLANIH SRBA! TUĐMANOVI GARDISTI PORAŽENI PRSA U PRSA!

Autor: Republika

Vesti

12.01.2025

03:30

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

"UNA 95", "VRBAS 95" I "DRINA 95": Tri naziva za hrvatsku ofanzivu s ciljem konačnog uništenja Republike Srpske

BITKA NA STRATIŠTU 360.000 ZAKLANIH SRBA! TUĐMANOVI GARDISTI PORAŽENI PRSA U PRSA!

Hrvatska vojska izvela je u septembru 1995. jednu operaciju koja se u dokumentima pominje pod tri kodna naziva: "Una 95", "Vrbas 95" i "Drina 95". Razlog tome je bio cilj da se unište Republika Srpska i njena vojska, osvoji Banjaluka, a Srbi očiste do Drine, isto kao što su te godine uništeni u Hrvatskoj. Nijedan od ovih ciljeva Franjo Tuđman nije ostvario, zahvaljujući herojskom podvigu Vojske Republike Srpske (VRS), koja je za dan i po slomila njegovu ofanzivu i razbila najbolje hrvatske jedinice, ideološki zadojene ustaškim nasleđem NDH.

UDAR S LEĐA

Američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk u svojim memoarima "Završiti rat" piše da je nagovarao Tuđmana i Aliju Izetbegovića da posle pada RS Krajine još energičnije krenu u obračun sa Srbima, te time otpada i tvrdnja da ih je upravo on sprečio da zauzmu Banjaluku. Pad Krajine ostavio je teške posledice za 1. i 2. korpus VRS. Njihov front rastegao se duž hrvatske granice i oba korpusa bila su u povlačenju mesec dana.

Međutim, tako su se oba korpusa zbila i branila mnogo manji prostor ispred Banjaluke, koja je bila zaštićena planinom Manjačom i položajima ispred Prijedora i Kozare.

Hrvatska ofanziva "Una 95" zamišljena je tako da se pređe reka Una i zauzmu prvo Kozarska Dubica, Kostajnica i Novi Grad, odakle bi krenuli iza leđa srpskih jedinica.

Front bez rezervnog položaja

Kod poginulog hrvatskog vojnika Mladena Boroje pronađena karta s ucrtanim pravcima napada i oznakom "Drina 95". Načelnik štaba Drugog pešadijskog bataljona 11. dubičke brigade Pantelija Ćurguz kaže da je u tom trenutku postalo jasno da drže front bez rezervnog položaja.

- Bili smo svesni da naše povlačenje može značiti početak kraja Srpske. Prihvatili smo borbu prsa u prsa. Taktički smo odvukli hrvatske gardiste dalje od naših rovova na obali Une i preko noći ih opet zauzeli bočnim udarima. Tako smo blokirali prodor "Crnih mambi" i onemogućili forsiranje Une. Posao nam je olakšan kad smo se domogli motorole poginulog komandira "Crnih mambi" Zdenka Paeske, preko koje sam slušao naređenja hrvatskih komandanata svojim jedinicama - priča Ćurguz.

Zagreb je računao da bi uništenjem dva najveća korpusa VRS srpska vojska prestala da postoji, što bi omogućilo lako zauzimanje Banjaluke i ostatka Srpske do Drine.
Rano ujutro, 18. septembra, istovremeno su napadnuta sva tri grada. Desant preko Une poveren je specijalnoj hrvatskoj jedinici "Crne mambe", koja je prethodnog meseca činila ratne zločine na Baniji. Za njima su napadale 1. i 2. gardijska brigada Hrvatske vojske, takozvani "Tigrovi" i "Gromovi", kojima je artiljerijsku podršku davala 125. brigada.

Holbruk: Neočekivani poraz Hrvata

Holbruk je u knjizi "Put u Dejton" zabeležio ovu bitku.
- Zbog neočekivanog poraza Hrvata 19. septembra hitno sam se sastao s Tuđmanom i Izetbegovićem - napisao je Holbruk.

Srpska je opstala, njena vojska nije poražena. Vremena za osvajanje Banjaluke i ofanzivu do Drine više nije bilo, pošto je 1. novembra u Dejtonu počela konferencija koja je 21. okončana mirovnim sporazumom.

Istovremeno, muslimanski 5. korpus Atifa Dudakovića napao je iz Krupe prema Novom Gradu.

- Jaoj roštiljijade - radovao se u prilogu HTV artiljerac 125. brigade dok je gledao visoke stubove dima u Kozarskoj Dubici.

Sat kasnije, više nikome nije bilo do smeha jer su se "Tigrovi", "Gromovi" i "Crne mambe" valjali u sopstvenoj krvi. Napad na Kostajnicu VRS zaustavio je lako. Na Uni je zoljom pogođena amfibija hrvatskih gardista, a kašikare su dokrajčile one koji su se ipak iskrcali.

Nekoliko čamaca se prevrnulo, a ništa bolje nije prošla ni grupa koja je pokušala da pređe most.

Nakon poraza 18. septembra, hrvatski vojni vrh odlučio je da forsira Savu kod Donje Gradine, gde je jedno od stratišta ustaškog koncentracionog logora Jasenovac. Na tom mestu, gde je zaklano 360.000 Srba, desilo se finale ove bitke. Vojnici VRS zakleli su se da odatle neće odstupiti.

Narod nije hteo da napusti ognjišta

Komandant Prve lake pešadijske prnjavorske brigade Vlado Živković priča da je podstrek srpskim borcima bila činjenica da srpsko stanovništvo nije htelo da napusti svoja ognjišta uprkos hrvatskom granatiranju, a ispaljeno je oko 6.000 projektila.

- Bila je to situacija da se vode teške borbe, padaju hiljade granata, a niko od stanovništva ne pomišlja da napušta svoja ognjišta. Nama borcima je jedino ostalo da branimo ove prostore, naveo je Živković.

BEKSTVO U HRVATSKU

Posle artiljerijske pripreme, iskrcalo se oko 80 Hrvata. Za njima je krenula amfibija s njih još 30, ali je uništio borac VRS ručnim bacačem. Hrvatski vojnici su se uspaničili i uz velike gubitke povukli na levu obalu Save.

Komanda VRS je odlučila da u borbu uvede i avijaciju, koja je nanela velike gubitke neprijatelju, posebno artiljerijskim jedinicama. Rano ujutro 19. septembra, Hrvati su se povukli preko Une. Hrvatski izvori pominju 49 poginulih i pedesetak gardista koji su ostali u okruženju na teritoriji Srpske. Zapravo, svi su izginuli, a uz to su Hrvati priznali i 63 ranjenih.

DECI VADILI OČI, KLALI, PALILI I DAVILI ŽICOM

U ovoj ofanzivi hrvatske snage po običaju su počinile strašne zločine nad civilima. U Njujork tajmsu 20. septembra reporter Majk Okonor objavio je tekst iz Kozarske Dubice "Podsećanje na horor iz 1943".

- Među nastradalim civilima ima žena i dece, a na nekim telima nedostaju oči - pisao je Okonor.

"Tigrovima", "Gromovima" i "Crnim mambama" komandovao je general Marijan Mareković, a niko nije kažnjen za stravične zločine nad civilima i zarobljenicima. "Tigrovi" su 18. septembra u naselju Tunjice ubili 23 civila. Među žrtvama su bili Boško Maksimović i njegov 17-godišnji sin Dražena, kao i Gordana Vukojević i njena deca Miloš (17) i Danijela (20). Hrvatska artiljerija tukla je i izbegličku kolonu u selu Svodna, gde je ubijeno 10 žena i Slobodan Krnetić (58). U artiljerijskom napadu na Kostajnicu poginulo je troje civila: Janjka Kukrika, Milan Mijuk i Hata Bešić.

U policijskom izveštaju banjalučkom Okružnom tužilaštvu piše da su hrvatski "Gromovi" i "Crne mambe" u Kozarskoj Dubici klali, davili i spaljivali žrtve. U ovoj opštini ubijeno je 26, a ranjeno 19 civila. Dmitra Derikuću i Milorada Bukvu zapalili su u automobilu. Na mostu preko Binjačke ubili su Dragana Slijepca i ranjene Anku i Milku Crljenicu i Draginju Dragićević, koje je vozio u bolnicu. Zarobljene borce VRS Marinka Bobara, Ranka Šipku i Đorđa Zavišića zadavili su žicama.

Zarobljeni su i Živko Mutić, Braca Krnetić, Miroslavka Milanković, Ranko Grbić, Svetko Reljić i Mirko Kos. Mutić i Krnetić su odvedeni u splitski logor Lora, poznat po sadističkim zločinima. Miroslavka Milanković je puštena u februaru 1996. Razmenjen je i Ranko Grbić, koji je iz Lore zbog mučenja izašao kao invalid. Mirko Kos je uspeo da pobegne, a Svetko Reljić nije izdržao mučenje.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.