Novogodišnji intervju Jelene Begović na Republika TV: Ministarka nauke o detinjstvu u Africi, opasnim virusima, veštačkoj inteligenciji i budućnosti

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Ona je u otvorenom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričala o detinjstvu u Etiopiji, šta ju je privuklo nauci, kako joj se ostvarila želja da se uhvati u koštac sa "opasnim virusima", čemu ju je naučio aikido, kako je odlučila da uđe u politiku i kako će izgledati budućnost koju će oblikovati veštačka inteligencija i biotehnologija...

Možete li nam ispričati nešto o svom zanimljivom detinjstvu i kako je Etiopija uticala na vaš život?

- Moji roditelji sreli su se u Etiopiji. Tata je radio za UN, a mama je tek diplomirala u Engleskoj. Rodila sam se u Beogradu, ali prve tri godine provela u Etiopiji. Iako se ne sećam tog perioda, Afrika je postala deo mog identiteta. Svaki put kada odem tamo, osećam se kao kod kuće.

Kakvo je bilo vaše iskustvo odrastanja u Beogradu tokom 70-ih i 80-ih godina?

- Bilo je to divno vreme! Beograd je bio kulturni centar, posebno za muziku i umetnost. Novi talas je ostavio snažan utisak na mene. Izlazila sam na Akademiju, a moja najbolja drugarica u Zvezdu. Osećao se duh slobode i kreativnosti koji je teško opisati rečima.

Kada ste bili mlađi, da li ste bili više štreberka ili „party girl“?

- Rekla bih da sam pokušavala da balansiram. Škola mi je uvek bila prioritet, ali nisam propuštala ni zabave. Znalo se desiti da spavam samo sat vremena, ali bih ujutru bila spremna za časove. Moji roditelji su mi verovali i davali slobodu, što mi je pomoglo da razvijem osećaj odgovornosti.

Kako ste odlučili da se bavite naukom? Da li je to bila ljubav na prvi pogled?

- Iskreno, lutala sam između interesa. Kao dete, želela sam da budem arheolog, inspirisana istraživanjima i avanturama poput Indijane Džonsa. Kasnije sam se, na savet oca, odlučila za hemiju jer je predvideo spajanje prirodnih i društvenih nauka. Tokom studija sam otkrila ljubav prema biologiji i genetičkom inženjeringu, što me je na kraju dovelo do Instituta za molekularnu genetiku.

Kada ste zapošljavali na Institutu, rekli ste da želite da radite sa smrtonosnim virusima. Kako su reagovali?

- Da, to je bio zanimljiv trenutak! Rekla sam na intervjuu za posao da bih volela da radim sa opasnim virusima, zamišljajući sebe u specijalnom odelu. Naravno, rekli su mi da nemaju takve laboratorije i ponudili mi rad sa bakterijama, konkretno Ešerihijom koli. Prihvatila sam i ubrzo zavolela rad s tim „dosadnim“ mikroorganizmima. Ispostavilo se da je to bio početak moje fascinacije biotehnologijom.

Kakvo je bilo vaše iskustvo rada tokom pandemije COVID-19?

- Pandemija je bila izazov za sve nas. Napravili smo laboratorije visoke bezbednosti i testirali desetine hiljada uzoraka. Iako smo se suočili s ogromnim pritiskom, uspeli smo da doprinesemo borbi protiv virusa i unapredimo znanje koje će nam koristiti u budućnosti.

Nauka danas zahteva multidisciplinarni pristup. Kako vidite budućnost naučnih istraživanja?

- Budućnost leži u sintezi nauka. Biologija, hemija, matematika i društvene nauke se već prepliću. U narednim godinama očekujem nastanak potpuno novih oblasti. Tehnologija, poput veštačke inteligencije, dodatno će promeniti način na koji razumemo svet i pristupamo istraživanjima.

Foto: Srpski telegraf

Tokom pandemije, činilo se da su se nauka i religija približile. Kako vi gledate na taj odnos?

- Pandemija je zaista istakla razlike između nauke i vere. Ljudi su se delili – jedni su se oslanjali na molitve, dok su drugi verovali nauci. Nauka je bila ključna u pronalasku vakcina i terapija, ali razumem i potrebu za duhovnim osloncem. Ova podela nije nova, ali pokazuje kako oba principa – vera i sumnja – oblikuju naše odgovore na globalne krize. Nauka je zaista dala ogroman doprinos. Lekari, istraživači i stručnjaci radili su neumorno da razviju vakcine i terapije bazirane na proverenom znanju. Iako nauka nije rešila sve probleme, njen doprinos u spašavanju života i razumevanju virusa je neprocenjiv.

Rekli ste da ste kao direktorka Instituta morali da se bavite menadžmentom više nego naukom. Kako ste doživeli tu promenu?

- Kada sam postala zamenica, a kasnije direktorka Instituta, moji dani u laboratoriji su se završili. Menadžerska uloga zahtevala je rad sa ljudima, rešavanje problema i transformaciju Instituta. Iako mi laboratorijski rad često nedostaje, naučila sam da uživam u vođenju tima i razvoju projekata koji doprinose društvu.

Šta je teže – rad u laboratoriji ili upravljanje ljudima i resursima?

- Oboje je zahtevno na svoj način. Rad u laboratoriji donosi izazove poput neuspeha eksperimenata, ali i veliko zadovoljstvo kada otkrijete nešto novo. S druge strane, menadžment uključuje vođenje ljudi, rešavanje konflikata i donošenje strateških odluka. To je potpuno drugačiji svet, ali jednako inspirativan.

Spomenuli ste da vam je aikido, koji ste svojevremeno trenirali, pomogao u menadžerskom poslu. Kako ste primenjivali te principe?

- Aikido me naučio da izbegnem sukobe kad god je to moguće, ali i da reagujem kad je neophodno. Njegova filozofija „propusti energiju, ali kontroliši situaciju“ bila je od velike pomoći u radu s ljudima. Na primer, trudila sam se da slušam i rešavam probleme bez eskalacije, što je često donosilo mir u kolektiv.

Koliko vam je bilo teško napustiti aikido zbog drugih obaveza?

- Jako mi je nedostajao. Trenirala sam šest godina i stekla crni pojas, ali obaveze su me udaljile od vežbanja. Ipak, filozofija aikida ostala je prisutna u mom životu i pomogla mi je u svakodnevnim izazovima, posebno u radu s ljudima.

Da li je vaša menadžerska uloga bila priprema za ulazak u politiku?

- Možda nesvesno jeste. Menadžment me naučio strpljenju, komunikaciji i donošenju odluka pod pritiskom. Kada sam kasnije radila s državom na projektima, to iskustvo mi je pomoglo da se lakše prilagodim novim izazovima. Politika je svakako neočekivana stepenica u mom životu, ali je vidim kao priliku da doprinesem izvan nauke.

Foto: Srpski telegraf

Šta vas je motivisalo da prihvatite funkciju ministarke?

- Videla sam to kao novi projekat i izazov. Tokom saradnje s vladom, radila sam na projektima vezanim za biomedicinu i nove tehnologije. Pomisao da mogu još više doprineti našem društvu bila je ključna u odluci.

Veštačka inteligencija je u poslednje vreme postala centralna tema. Gde se mi trenutno nalazimo u tom kontekstu?

- Veštačka inteligencija i biotehnologija su dve oblasti koje će značajno oblikovati našu budućnost. Ove tehnologije imaju korene u prošlosti, ali sada vidimo njihovu primenu u svakodnevnom životu – od medicine i poljoprivrede do klimatskih promena i proizvodnih procesa. Međutim, brzina kojom te promene dolaze je neverovatna, a mi još nismo svesni njihovog punog uticaja.

Da li smo spremni na te promene, posebno kada govorimo o regulaciji novih tehnologija?

- Regulacija je izazov jer globalno nema saglasnosti. Dok jedni tvrde da je vreme da „povučemo ručnu“, drugi smatraju da je potrebna bolja regulacija. Međutim, uvek postoje zemlje koje vide priliku u slabijim regulacijama kako bi privukle kompanije i ostvarile ekonomske prednosti. Etička pitanja takođe kasne za razvojem tehnologija, što dodatno komplikuje situaciju.

Spomenuli ste da se veštačka inteligencija razvija na principima evolucije. Možete li to pojasniti?

- Zanimljivo je da su principi biologije, poput genetike, ugrađeni u razvoj neuralnih mreža. Tehnologija sada na neki način „evoluira“ sama, a poslednjih vesti pokazuju da algoritmi počinju da kreiraju pomoćne algoritme nezavisno od čoveka. Ovo otvara pitanje koliko smo zaista kontrolisali njihov razvoj i da li smo ih prebrzo pustili u masovnu upotrebu.

Da li smo ponovili grešku prebrzog puštanja tehnologija u upotrebu?

- Svaka tehnologija, od interneta do veštačke inteligencije, ima sličan razvojni put – prvo nastaje, pa se koristi, a zatim se reguliše. Kao što internet nije bio prethodno „testiran“, već se spontano razvio, tako je i sa veštačkom inteligencijom. Današnja situacija je izazovna jer AI sada može da razvija dodatne alate samostalno, što otvara pitanja njene evolucije i etike.

Kako ove promene mogu uticati na naš svakodnevni život?

- Promene će biti ogromne. Naša svakodnevica, obrazovanje, tržište rada i načini života biće redefinisani. Veštačka inteligencija i biotehnologija već sada oblikuju naš svet, a za tri godine teško je reći gde ćemo biti. Važno je da se pripremimo i prilagodimo, jer promene dolaze brže nego što možemo da ih sagledamo.

Kako vidite razliku između generacija koje pamte analogno i onih koje su odrasle u digitalnom svetu?

- Generacije koje pamte analogno možda imaju sreće jer su doživele svet bez prekomernog priliva informacija. S druge strane, mlade generacije, rođene u digitalnom dobu, mnogo su bolje prilagođene tehnologiji i mogu se lakše snalaziti u ovom novom okruženju. Svaka generacija ima svoje izazove i prednosti.

Kako se nosite s preopterećenošću informacijama u današnje vreme?

- Važno je napraviti lične filtere. Ne morate sve da gledate, pratite ili čitate. Svako treba da pronađe prostor za stvari koje ga opuštaju i ispunjavaju, van mejnstrima i onoga što nam se nameće putem medija.

Foto: Srpski telegraf

Rekli ste da ste ranije mnogo čitali. Da li vam nedostaje ta navika?

- Mnogo sam čitala, ali sada mi je mozak preopterećen informacijama. Uveče, kada pokušam da čitam knjigu, jednostavno ne mogu – mozak mi se „isključi“. Verujem da će doći period kada ću moći da se vratim toj navici i ponovo uživati u stvarima koje volim, bez pritiska i nametanja.

Da li mislite da ljudi treba aktivnije da biraju sadržaje koje konzumiraju?

- Apsolutno. Ljudi moraju da se aktiviraju i pažljivo biraju šta će gledati, čitati i pratiti. Ne moraju da vide ili pročitaju sve. Važno je posvetiti vreme sebi, pronaći mir i rasterećenje od svakodnevnog pritiska. Često kažem da mi je keš memorija mozga puna, a nisam još naučila kako da je čistim na pravi način. Možda je vreme da, kao što fizički vežbamo, naučimo i mentalne vežbe za rasterećivanje i čišćenje utisaka iz uma.

CEO INTERVJU POGLEDAJTE KLIKOM NA LINK NA POČETKU TEKSTA!