SVE ŠTO ZNAMO DO SADA O LEGIONELI: SMRTONOSNA BOLEST HARA HRVATSKOM - Ovo su njeni simptomi!

Legionarska bolest, poznata i kao legionela, predstavlja težak oblik upale pluća. Glavni uzročnik ove bolesti je bakterija Legionella. Naziv bolesti vezan je za njeno otkriće.

Konkretno, potiče iz 1976. godine kada je u jednom hotelu među članovima Američke legije izbila epidemija bolesti dišnog sistema.

Kako se prenosi legionela?

Legionella se razmnožava u toploj vodi (20 – 45 °C), te se ljudi obično zaraze udisanjem zaraženih kapljica vode. Epidemije ove bolesti često su povezane s vodovodom bolnica, hotela, javnih kupališta ili bazena. Nisu zabeleženi slučajevi u kojima je neko direktno preneo infekciju drugoj osobi.

Mnogi ljudi izloženi Legionelli nikada ne obole, a kod nekih bolest može proći bez jakih simptoma ili specifičnog lečenja. Ipak, kada se bolest pojavi, važno je odmah posetiti lekara! Brže lečenje često rezultira potpunim oporavkom, piše Dnevnik.hr.

Pontiačka groznica Legionella može izazvati i blaži oblik bolesti poznat kao pontiačka groznica, nazvan po gradu Pontiacu u Michiganu. Pontiačka groznica ne uzrokuje upalu pluća i nije opasna po život. Simptomi su slični blagom obliku gripa i obično prolazi bez lečenja.

Legionarska bolest (legionela) – simptomi

Prvi simptomi legionarske bolesti obično se javljaju 2 – 6 dana nakon izlaganja bakteriji, ali mogu se pojaviti i do dva tjedna nakon izlaganja. To se naziva inkubacionim periodom.

Njeni simptomi su slični onima koje izazivaju druge vrste upale ili infekcije pluća, uključujući:

povišenu telesnu temperaturu
zimicu
kašalj (sa ili bez sluzi ili krvi)
kratak dah
glavobolju
bolove u mišićima
bol u prsima
gubitak apetita
mučninu i povraćanje
proliv
umor i zbunjenost.

Ako se legionarska bolest ne leči, mogu se razviti druge komplikacije. Osim upale pluća, koja može biti smrtonosna, može doći do zatajenja bubrega ili septičkog šoka. Septički šok nastaje kada infekcija pluća dovede do zatajenja organa i veoma niskog krvnog pritiska, piše Dnevnik.hr.

Prema ECDC-u, smrtnost pacijenata sa legionarskom bolešću iznosi 5 – 10 %.

Ko je u opasnosti od zaraze?

Već je navedeno da ne obole svi koji udišu vazduh pun zagađenih kapljica, magle ili pare. Najviše su izloženi zarazi radnici čiji poslovi zahtevaju rad u zatvorenim zgradama, kao što su radnici koji održavaju rashladne tornjeve u klimatizovanim sistemima (legionarska bolest od klime).

Legionella se u nekim slučajevima može proširiti iz rashladnih tornjeva i do nekoliko kilometara vazdušne udaljenosti. Zbog toga su i osobe koje rade na otvorenom ugrožene. Ipak, određene grupe ljudi su podložnije legioneli nego druge:

- osobe starije od 50 godina
- oni kojima je imunološki sistem oslabljen zbog neke druge bolesti
- oni koji imaju hroničnu bolest pluća, bubrega, dijabetes ili rak
- oni koji zloupotrebljavaju alkohol i marihuanu ili su pušači.

Legionella – dijagnoza i lečenje Legionarska bolest dijagnostikuje se krvnim testom ili testiranjem urina (legionela u urinu) na prisustvo Legionellinih antigena. Telo ih prepoznaje kao štetne i proizvodi imunološki odgovor na njih. Pored urina i krvi, lekari mogu testirati i pljuvačku ili sluz.

Rendgenski snimci se koriste kao konačna potvrda legionarske bolesti i za određivanje ozbiljnosti infekcije pluća. Bolest se uvek leči antibioticima.

Lečenje se započinje čim se posumnja na bolest, bez čekanja tačne potvrde. Brzo lečenje značajno smanjuje rizik od komplikacija.

Legionella – posledice Mnogi se potpuno oporave tokom lečenja, ali nekima je potrebna bolnička nega. Vreme potrebno za oporavak zavisi od ozbiljnosti bolesti i brzine lečenja. Starije osobe i osobe s drugim zdravstvenim stanjima posebno su osetljive na posledice legionarske bolesti. Dok su u bolnici, mogu primiti potreban kiseonik i infuziju.

Kako sprečiti širenje zaraze?

Ne postoji vakcina za legionarsku bolest. Međutim, bolest je moguće sprečiti pravilnim dezinfikovanjem i čišćenjem potencijalnih izvora Legionelle. Preventivne mere uključuju:

- dezinfekciju i čišćenje rashladnih tornjeva u industriji
- redovno pražnjenje i čišćenje bazena (Legionella se hrani hrđom, kamenjem i algama)
- tretiranje vode u bazenima i banjama hlorom
- održavanje sistema tople vode na temperaturi višoj od 60 °C, a sistema hladne vode na temperaturi nižoj od 20 °C (Legionella raste na temperaturi između 20 – 45 °C).

Izbegavanje pušenja cigareta i udisanja dima takođe može značajno smanjiti rizik od infekcije. Pušači imaju veću verovatnoću da nakon izlaganja bakteriji dobiju simptome legionarske bolesti, piše Dnevnik.hr.