VREME SMETA I ZDRAVIMA I HRONIČNIM BOLESNICIMA! Ako osetite OVE simptome, obavezno se javite lekaru!

Vremenske oscilacije utiču i na hronične bolesnike i na zdrave ljude. Nagli skokovi i padovi temperature mogu izazvati glavobolje, hipertenziju, nervozu i razdražljivost.

Lekari savetuju da je važno redovno uzimati terapiju, izbegavati fizički napor i odmah se obratiti lekaru ukoliko osetite probadanje, nedostatak daha ili lupanje srca.

Stručnjaci kažu da nema mesta panici, da se  treba pridržavati saveta, i uzimati terapiju. Ipak, osluškujte svoje telo koje vas može upozoriti na ozbiljnije probleme.

- Vratio sam se s posla i večerao, seo da odmorim... Osetio sam nelagodnost, mučninu, tup bol u grudima. Nisam paničio, pomislio sam da je vreme, stres, umor... A onda sam osetio oštriji bol koji se širio kroz levu ruku prema ramenu, i preznojio sam se. Pozvao sam ženu, ona me je odvezla lekaru - ispričao je on Milan M. koji je nedavno imao predinfarktno stanje.

- Sve se odigralo brzo, nisam proverio ni pritisak, kada krene bol i kada osetite nelagodnost, ne možete čekati. Nisam tog dana ništa radio što bi bilo okidač, jednostavno, zapustio sam zdravlje, puno sam radio, uzimao lekove po potrebi, pritisak nisam merio. Kad je doktorka videla sve, rekla je "dobro ste postupili". Krvni sudovi zarčeni, pritisak preko 145, dakle samo se čekao momenat - kaže ovaj Beograđanin (51), koji je nedavno imao zahvat.

Vremenske oscilacije smetaju i zdravima

Prof. dr Tomislav Kostić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš, objasnio je za Telegraf.rs da krvni pritisak i regulacija koja ide preko krvnih sudova variraju, i tako dolazimo do pojma meteoropate, gde realno mnogi ljudi reaguju na promenu vremena.

- Krvni pritisak se menja zbog dinamike krvnih sudova. Promene ne pogoduju naročito hroničnim pacijentima, ne samo kardiovaskularnim nego i pacijentima koji imaju respiratorne tegobe. Mi sada nemamo visoke temperature, ali svakako slede meseci kada ćemo praviti grešku kada ulazimo u hladne prostorije koje su klimatiovane, a napolju bude preko 35 stepeni. To je šok za svakoga - objasnio je profesor Kostić.

Kako prepoznati infarkt miokarda

U Srbiji od karidovaskularnih bolesti umre oko 50.000 ljudi godišnje, a po broju obolelih smo treći u svetu. Faktori rizika mogu biti pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, kao i nasledni faktor.

Kardiolog prof.dr Predrag Mitrović u emisiji "Zdravo sa Ivanom" objasnio je koji su simtpomi infarkta miokarda.

- Obično je to bol koji se nalazi u predelu srčane lože, koji se širi ka levom ramenu i levoj ruci. Može biti leva nadlaktica i lakat, može da ide čak i do šaka. Moće biti i neka kombinacija boli, da bole šake i deo u predelu srca, pa nekada bol može da se širi i ka vratu i ka leđima. Međutim, ono što je problem je kada se ne javlja nikakva bol, kada se javlja nelagodnost, a nekada boli samo vilica. U određenom broju slučajeva nema nikakvih najava, objasnio je profesor Mitrović.

Bez obzira na starosnu dob, kod mnogih se javlja ubrzani rad srca, te su se mnogi pitali da li je to posledica kovida ili je u pitanju takav trend.

- Više od 70 odsto populacije ima povišen krvi pritisak. Nije bitno da li je nasledna predispozicija u pitanju ili smo ga stekli usled stresa i načina života, krvni pritisak je dosta zastupljen i jako je bitno kontrolisati ga, uzimati lekove. Naš narod nije svestan koliko krvni pritisak rastura naše srce. Jako je bitno lečiti se od pritiska, lekovi su tako napravljeni za pritisak da možete da ih pijete od 15. godine i da živite 100 godina, zato je bolje uzimati terapiju nego izbegavati je. Naš narod beži od lekova, a to nije dobro kada je pritisak u pitanju, objasnio je kardiolog.

(Telegraf)

BONUS VIDEO