SRPSKE ŠUME PREPUNE BLAGA: Trnjina, drenjina i šumska jagoda samo su neke od 1.000 vrsta divljeg voća koje raste u prirodi

Srbija je bogata šumama u kojima kao samoniklo bilje raste više od 100 voćnih vrsta koje daju plodove odličnog kvaliteta i visoke hranljive vrednosti. Od juna do kasne jeseni naše šume, brda, planine, doline reka prepune su prirodnih voćnjaka sa raznim plodovima koji se mogu jesti sirovi ili u prerađenom obliku. Najveća prednost divljeg voća je što raste slobodno u prirodi bez uticaja čoveka, pa je znatno zdravije i bogatije vitaminima od gajenih vrsta.

Predstavljamo vam šest najzdravijih voćnih vrsta koje se mogu naći u prirodi i šumama Srbije.

Šumska jagoda ( lat. Fragaria vesca) raste na svetlim mestima u šumama, u travi i pored puteva i planinama na nadmorskoj visini do 1.500 metara. Mirisne zrele jagode koje sazrevaju od maja su najukusnije šumsko voće. Imaju samo 32 kalorije u 100 g, izuzetno su bogate vitaminom C, ali i vlaknima. U tradicionalnoj medicini se koriste za poboljšanje rada jetre i žučne kese, za jačanje srca, bubrega, kod malokrvnosti i zatvora. Zanimljivo je da kad presadite šumsku jagodu iz njenog prirodnog staništa u baštu, plodovi gube deo svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Mogu da se jedu u sirovom stanju, ali da se prerađuju i suše. Slatko i nekuvana marmelada od šumskih jagoda je najpoznatiji i najslađi proizvod ovog blaga prirode.

Divlja borovnica (lat. Vaccinium myrtillus L.) raste u četinarskim i četinarsko-listopadnim šumama, najviše je ima na Vlasini na visini od 800 do 1.600 metara, kao i na padinama Čemernika. Prikupljanje počinje krajem jula i početkom avgusta, a zrele bobice se beru po lepom i suvom vremenu posle rose. Mogu da se suše na suncu ili u blago zagrejanoj sušnici. Lišće se skuplja u proleće tako što se odsecaju grančice i suše u hladovini, na promaji, a potom se lišće skida rukom. Plod sadrži tanine, antocijane, voćne kiseline, invertni šećer, pektine… Koristi se za jačanje imuniteta kompletnog organizma, za probleme digestivnog trakta, blagotvorno deluje na rad creva, poboljšava vid, dok se čaj od listova divlje borovnice u tradicionalnoj medici već vekovima koristi protiv šećerne bolesti. Savet je da se jede umereno jer može da izazove dijareju. I od divlje borovnice može da se pravi zdrav sok, slako, marmelada…

Dren (lat. Cornus mas) je samonikli listopadni grm ili manje drvo koje raste u gotovo svim područjima Srbije od Fruške Gore do planina nadmorske visine do 1.300 m. Pored hrasta i tise smatra se za treće magično drvo starih Slovena upravo zbog svojih lekovitih svojstava. Osim ploda u tradicionalnoj medicini se koristi lišće, grane i kora drena. Plod drena su drenjine koje u zavisnosti od klimatskih uslova sazrevaju od jula do sredine oktobra. Najbolje je kada same otpadnu sa drveta, omekšaju i dobiju tamno crvenu boju. Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektin, tanine i izuzetno mnogo vitamina C dvostruko više nego pomorandža. Preporučuju se onima koji imaju probleme sa visokim holesterolom, smatra se da smanjuje nivo šećera u krvi, lekovito deluje na sluzokožu želuca i creva, pa se koriste kod proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Od plodova svežih ili sušenih drenjina, ali i od kore drveta pripremaju se čajevi i drugi lekoviti preparati za lečenje grla, malokrvnosti, bolesti bubrega, hemoroida…

Trnjina (lat. Prunus spinosa) poznata i kao divlja šljiva koristi se kao hrana i lek od mlađeg kamenog doba. Raste samoniklo od brdskih do ravničarskih predela na osunčanim livadama i pašnjacima, u hrastovim šumama, uz puteve, po rubovima šuma. Plod je tamnoplava do tirkizna, okrugla koštunjava voćka koja sazreva od jula do avgusta. Kiselog su i oporog ukusa, pa tek kada nekoliko puta promrznu, dobri su za jelo. Sadrže voćni šećer, organske kiseline, pektin, tanine i veliku količinu C vitamina. Od listova koji su takođe bogati C vitaminom pravi se čaj, a sirup od cvetova koji jača želudac i podstiče lučenja mokraće. Čaj od trnjine se koristi za kožne osipe i nečistoće, ali i za uvećanje prostate. Veruje se da leči zapaljenja sluzokože organa za varenje, dok kompot od plodova trnjine obnavlja crevnu floru, pospešuje stolicu. Sveže ceđeni sok trnjine povoljno utiče na upale želuca, čisti pluća, a veruje se da je delotvoran protiv žutice. Od plodova trnjine mogu se praviti likeri, sokovi, vino, ocat, kompoti, marmelade.

Divlja brusnica (lat. Vaccinium vitisidaea) raste na planinskim čistinama prošaranim grmovima kleke ili po obodima četinarskih i mešovitih šuma. Najčešće se može naći na planinskim padinama koje su okrenute na sever, a u Srbiji raste na visinama do 1.800 m. U lekovite svrhe koristi se praktično cela biljka, a posebno list i plod. Lišće se bere u aprilu i maju, suši na promaji i koristi za čaj, a plodovi od avgusta do oktobra. Ukoliko nisu zgnječeni plodovi brusnice mogu ostati sveži do dva meseca u zatvorenim teglama u prohladnoj i tamnoj ostavi. Plod brusnice je bogat vlaknima, vitaminima C, A, E, mineralima kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum i gvožđe. Ima antioksidanse kojima duguje lekovitost, kao i antibakterijska svojstva. Kao lek divlja brusnica je najpoznatija za lečenje mokraćnih puteva, ali se koristi i protiv reume, groznice i pojedinih stomačnih oboljenja. Može se sušiti, kiseliti ili prerađivati u sokove, sirupe, džemove, posebno su pogodni za pravljenje gušćih, zaslađenih kompota.

Kleka (lat. Juniperus communis) je zimzelena višegodišnja biljka iz porodice čempresa. U Srbiji je zastupljena u Deliblatskoj peščari, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, na Gučevu, Zlatiboru, Zlataru, Tari, Kopaoniku, Staroj planini kao i širom Sjeničko-pešterske visoravni. Plod kleke su bobičaste šišarke koje sazrevaju dve godine, a zrele su kad postanu plavo-ljubičaste boje prevučene voštanim sjajem. Beru se od kraja leta do početka zime, suše i koriste za spravljanje sokova, tinktura, čajeva… Plod kleke sadrži 2,5% etarskog ulja, flavonoide, proantocijane, šećere. Kleka se tradicionalno koristi protiv upala bubrega i bešike, za snižavanje temperature, pomaže kod stomačnih problema, poboljšava varenje, apetit, smiruje bolove i ublažava nadimanje, koristi se kod nazeba, kašlja… U narodnoj medicini kleka se koristi kod reumatizma, artritisa i ostalih bolova u zglobovima, a kupka od iglica i mladih grana kleke otklanja otok nogu i poboljšava cirkulaciju, čisti krv, jetru… Kako upozoravaju stručnjaci kleku ne smeju da koriste bubrežni bolesnici, porodilje i dojilje. Od bobica kleke se pravi turšija, kompot, vino ali i nadaleko čuvena rakija klekovača koja je takođe lekovita.

BONUS VIDEO