NAJAVLJEN APOKALIPTIČNI SCENARIO! SRBIJA SE SE ZAGREVA BRŽE OD OSTATKA SVETA! U gradovima ćemo se "kuvati" na više od 50 stepeni?!

Prošla godina ostaće upamćena kao rekordno topla i pamtićemo je po uzastopno toplim mesecima, počev od juna do decembra, međutim, rekordi su nastavili da se nižu i ove godine.

Kako je ranije najavljivala Služba za klimatske promene, 2023. bila je najtoplija u istoriji merenja, ali su stručnjaci povodom toga objavili alarmantno upozorenje - da bi globalno zagrevanje ove godine moglo da premaši ključnu granicu od 1,5 stepeni!

Portal "Klima101" je prošle godine objavio da je "2023. godina na putu da postane najtoplija u dosadašnjoj istoriji merenja., međutim, kako je saopštila Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva, 2024. mogla bi da bude još toplija. Uprkos tome što vrućinama širom sveta doprinosi i prirodni fenomen El Ninjo koji se javlja periodično, ključni faktor krije se u antropogenim klimatskim promenama.

- Glavni pokretač rekordnih temperatura jeste tekuće zagrevanje koje su izazvale ljudske aktivnosti od početka industrijske revolucije - rekao je istraživač Adam Šeif.

Dok još nije bilo poznato koliko će 2023. tačno biti toplija u odnosu na predindustrijsko doba (1850-1900), očekivalo se da će porast srednje globalne temperature ipak biti ispod 1,5 stepeni. Za 2024. godinu, međutim, projekcije su bile drugačije i veoma zabrinjavajuće.

Foto: shutterstock

 

Istorijska prekretnica za klimu

Naime, Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva je za 2024. godinu, po prvi put, prognozirala da bi globalno zagrevanje ove godine moglo da dostigne ili premaši prag od 1,5 stepeni Celzijusa.

Meteorolozi su proračunali da bi planeta ove godine mogla da bude između 1,34 i 1,58 stepeni toplija nego u drugoj polovini 19. veka, sa središnjom procenom od 1,46 stepeni. To bi bila 11. uzastopna godina tokom koje je srednja godišnja temperatura za najmanje 1 stepen viša nego u predindustrijsko doba.

- Prognoze su u skladu sa trendom globalnog zagrevanja od 0,2 stepena u toku jedne decenije, i podstaknute su značajnom epizodom El Ninja - objasnio je dr Nik Danstoun, vodeći autor analize.

- Dakle, očekujemo dve nove godine zaredom, koje će oboriti globalne temperaturne rekorde i, po prvi put, prognoziramo razumnu šansu da godina privremeno pređe granicu od 1,5 stepeni. Važno je znati da ovo privremeno prekoračenje ne znači probijanje cilja iz Pariskog sporazuma. Ali prva godina iznad 1,5 stepeni svakako bi bila prekretnica u istoriji klime - zaključio je Danstoun.

“Klima101” je navela i da su ciljevi Pariskog sporazuma o ograničenju porasta temperature znatno ispod 2 stepena, a idealno je na 1,5 stepen, odnose se na temperaturni prosek tokom dužeg niza godina, a ne u toku pojedinačne godine.

Globalno zagrevanje tokom 2023. nadmašilo je projekcije Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva koje su bile objavljene krajem 2022, a koje su predviđale da će 2023. biti toplija od predindustrijskog proseka za 1,08-1,32 stepena Celzijusa.

Prema Kopernikusovim podacima, srednja globalna temperatura, od januara do novembra 2023. godine viša je od proseka za 1,46 stepeni, što je čini najtoplijom ikada zabeleženom.

Najtopliji i zimski meseci

Od juna 2023. beležili su se temperaturni rekordi, a zabeleženo je i da je novembar prošle godine bio najtopliji u istoriji merenja, i to za 0,32 stepeni topliji od prethodnog rekordera, novembra 2020, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.

Prosečna novembarska temperatura iznosila je 14,22 stepena što je za 0,85 stepeni više u odnosu na prosek u periodu od 1991. do 2020. Globalna temperaturna anomalija u novembru bila je na istom nivou kao oktobarska, a jedina viša, od 0,93 stepeni, izmerena je u septembru 2023.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

 

Novembar prošle godine bio je za čak 1,75 stepeni topliji u odnosu na procene prosečnih novembarskih temperatura u predindustrijskom razdoblju (1850-1900).

- Dokle god koncentracije gasova sa efektom staklene bašte budu rasle, ne možemo da očekujemo drugačije ishode od onih kojima svedočimo ove godine - poručio je tada direktor “Kopernikusa” Karlo Buontempo.

Novembar 2023. u Srbiji najkišniji od '51.
Prema izveštajima RHMZ, prošlogodišnji novembar bio je najkišniji u Srbiji od 1951. godine. Zabeleženi broj dana sa padavinama je u većem delu zemlјe od pet do deset dana veći od proseka za novembar.

Prema rečima klimatologa profesora Vladimira Đurđevića sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, intenziviranje padavina je jedno od lica klimatskih promena, stoga izveštaj RHMZ-a ne čudi s obzirom na to da je on u skladu sa predviđanjima naučnika.

- Za 1 stepen toplija atmosfera može da primi 7 odsto više vodene pare. Tako da je atmosfera, pored toga što je toplija, istovremeno bogatija za 7 odsto više vodene pare - rekao je Đurđević i naglasio da se u hladnijem delu godine uočava pozitivna anomalija padavina.

- Sada, svaki put kada se stvore preduslovi da dođe do kiše, mi možemo da očekujemo da će je biti više nego pre - rekao je Đurđević.

Klimatske promene se dešavaju brže u Srbiji
Kada je Srbija u pitanju, kod nas su već obistinile zastrašujuće projekcije naučnika za naredne godine! Prosečna godišnja temperatura na našim prostorima već je porasla za bliže 2 stepena Celzijusa, što znači da u našem regionu klimatske promene dolaze brže nego globalno.

- Zavisi koji se podaci gledaju, pošto kod nas nema tako dugog posmatranja, najduže je za Beograd od 1888. godine i ako se gleda poslednjih pet, šest godina bilo je za oko 2 stepena toplije nego što je bilo na kraju 19. veka. Naš region ima najbrži porast letnjih temperatura, svakih 10 godina leta su bila za 0,45 stepeni toplija - izjavio je klimatolog prof. Vladimir Đurđević.

Kako je ranije objasnio za “Blic”, klimatski sistem je kompleksan kao ljudsko telo. Pet osnovnih elemenata su :

voda

vazduh

tlo

biosfera

ledeni pokrivač

I svaki element ima milijardu detalja koji interaktuje jedan s drugim.

Ako čoveku poraste temperatura za 1,5 stepen, on je bolestan, tako je i sa planetom.

- Promenili smo hemijski sastav atmosfere koji je ključan u tome koliko energije dolazi na planetu i koliko odlazi sa nje. Narušili smo balans i male promene ukazuju da je sistem u gadnom problemu, slično kao u našem telu. Kada smo na 37 telesne temperature - aspirin, kada smo na 38 - ozbiljniji lekovi, a kada je 39 treba infuzija! Tako je i sa temperaturom na planeti koja je štelovana milionima godinama. Zato postoji granica od 2 stepena - rekao je klimatolog za “Blic”.

U gradovima "prženje" na 55 stepeni

U gradovima će postati nepodnošljivo, predviđaju naučnici.

Prema Nacionalnom program prilagođavanja klimatskih promena predviđeno je postavljanje velikih zasada i površina sa drvećem u gradovima, jer će biljke imati izuzetno važnu ulogu u spašavanju života.

Stručnjaci koji su radili na ovom program su objasnili da asfalt, beton i drugi građevinski materijali apsorbuju sunčevu toplotu i zračenje i zagrevaju dodatno vazduh, dok visoke višespratnice “zarobljavaju” tu energiju.

- U toku obdanice asfalt i beton pod direktnim sunčevim zracima mogu se zagrejati za oko 10 stepeni više nego golo zemljište, a čak 20 stepeni više nego površine pod travom. To znači da je vazduh u oblastima sa izraženim efektom urbanog toplotnog ostrva mnogo topliji nego što pokazuju standardna meteorološka merenja – navodi se u Programu prilagođavanja.

Ako se ispune meteorološke prognoze da će prosečna godišnja temperature porasti za 3 stepena, pa će tokom najtoplijeg dana u godini dostizati 42 umesto 45 stepeni, to znači da će u urbanim toplotnim ostrvima biti neverovatnih 55 stepeni Celzijusa!

BONUS VIDEO