ODLAZAK U PENZIJU SA 65 POSTAĆE SAN! Razmatra se pomeranje starosne granice za penzionisanje

Životni vek ljudi je sve veći, dok starosne granice za odlazak u penziju godinama ostaju nepromenjene.

Završiti svoj radni vek u šezdestim godinama života cilj je mnogih, ali sada se ne čini realističnim, pa čak ni razumnim za mnoge ljude, piše BBC. Sve više ima pristalica takve teze, posebno među finansijerima. U martu je, na primer, izvršni direktor Leri Fink najavio radnicima da svi oni koji se nadaju penziji u šezdesetim i to onoj, udobnoj i finansijski osiguranoj, to verovatno neće moći da ostvare.

"Budući da je globalni životni vek ljudi sve veći, 'socijalne sigurnosne mreže' se raspadaju, a troškovi života rastu", napisao je Fink i utvrdio da "penzija sa 65 godina neće biti moguća za mnoge, čak i većinu, ljudi", prenosi Poslovni dnevnik.

"Od 2000. do 2019. očekivani životni vek u svetu povećao se sa 67 godina na 73 godine. Do 2050. godine UN očekuje da će jedan od šest ljudi u svetu imati 65 ili više godina. A kako stanovništvo stari, mnoge zemlje će uskoro doći do tačke u kojoj više ljudi napušta radnu snagu nego što u nju ulazi. U Velikoj Britaniji bi ta tačka mogla da se dostigne do 2029, u Brazilu do 2035, u Indiji do 2048, a u SAD do 2053", istakao je BBC.

"Starosna granica za odlazak u penziju gotovo da se ne menja, iako očekivano trajanje života raste", kaže Rebeka Sir, profesorka demografije i zdravlja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

Budući da su se i zdravstveno i ekonomsko okruženje dramatično promenili, postavlja se pitanje da li je penzionisanje sa 65 godina potpuno nerealan cilj u modernom svetu.

Ne samo da se ciljana starosna granica za odlazak u penziju nije promenila u skladu s modernim okolnostima, nego je takođe "nejasno zašto su sredine 60-ih postale ključna granica za odlazak u penziju", kaže Gal Vetštajn, viši ekonomista u Centru za istraživanje penzionisanja na koledžu Boston. Na neki način, to je, svojevremeno, bila "gruba presuda" s namerom da se ljudi izbace iz radne snage pred sam kraj njihovih života. Ipak, mnogi vladini programi je i dalje koriste kao standard.

U SAD je Medicare, savezni program zdravstvenog osiguranja, trenutno dostupan samo odraslim osobama od 65 godina i starijima (postoje izuzeci za mlađe osobe s invaliditetom). Amerikanci stiču pravo na primanje svojih punih beneficija socijalnog osiguranja od 67 godina, otprilike u istoj godini u kojoj građani Ujedinjenog Kraljevstva mogu da traže svoje univerzalne državne penzije.

Sredinom 20. veka, kada su mnogi od ovih programa doneti, očekivani životni vek bio je znatno kraći. Tako je u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, iznosio otprilike 66 godina za muškarce i 71 godinu za žene. "U osnovi to znači da bi (građani Ujedinjenog Kraljevstva) potrošili samo osam posto ili deset posto svog života u penziji", kaže Kris Pari, profesor finansija na Univerzitetu Kardif Metropolitan.

Sada, međutim, "naši životi postaju duži, zdraviji smo duže u kasnim srednjim godinama i ranoj starosti", kaže on. "Sada ima mnogo ljudi u svojim ranim ili srednjim 80-im koji su zdravi i uživaju u vrlo aktivnom životu, fizički i mentalno".

Ukratko, državne stipendije nisu bile osmišljene za potporu ljudima u njihovim 80-im i 90-im i nisu ažurirane da bi to učinile. Politike koje su nekada bile uspostavljene za potporu umirovljenim radnicima do kraja života više nisu u skladu s modernim okolnostima.

U Srbije je starosna granica za odlazak u penziju 65 godina. Prema mišljenju stručnjaka, to je upravo idealno vreme za penzionisanje.

BONUS VIDEO