SIMIĆI IZ BIJELJINE IZGUBILI 3 SINA, JEDAN ZA DRUGIM UMIRALI KAO BEBE! Analiza pokazala šokantne podatke, za ovu dijagnozu nikad niste čuli!

Jedan za drugim umirali su pod nerazjašnjenim okolnostima, a onda je stigla i genetska analiza koja ih je potpuno šokirala!

Sahranili su trojicu sina, prvorođenče od dve i po godine, drugorođenče sina od dva i po meseca i treće muško dete koje je imalo samo 25 dana kada su ga ispratili na večni počinak.

Sin rekao da mu je muka, pa se samo srušio

– 1999. godine dobili smo našeg prvog sina Vasu. Ime je dobio po Milanovom pokojnom bratu. On je bio vedro dijete, zdravo, išao je doktoru samo kada se prehladi. 2002. godine mi smo njega izgubili. Jutro je bilo, muž je radio, sin mi je rekao da mu je muka, odjednom je samo preblijedio i pao. Komšije su mi odmah pomogle, po dolasku u ambulantu ustanovili su da on nije živ – ispričala je Milena grcajući od suza.

Prilikom sahrane sina, međusobno su pružali najveću podršku. Godine 2003, kada je Milena zatrudnela drugi put, redovno je išla na preglede insistirajući na detaljnim analizama kako bi se izbegla ponovna tragična situacija.

– Rodim ja mog Mladena 20. septembra 2003. godine. Sve je bilo super do 20 dana starosti. Počeo je da se mijenja, ima drugu boju lica i ja kažem Milanu da sin nije dobro i da treba da ga vodimo ljekaru. Ljekari su nas poslali za Beograd gdje su Mladena stavili na intenzivnu njegu. U toku noći, pošto nisam imala prenoćište, vratila sam se nazad kući. Nakon 10 dana, javili su da dođemo po bebu. Ništa nam tada nisu rekli, ništa nisu pronašli što bi moglo da objasni to. Kada je imao dva mjeseca, opet se razbolio, djelovao je gore nego prvi put. Opet smo otišli za Beograd, bili smo u bolnici gdje su rađene pretrage. Rečeno nam je bilo da odemo kući i da se vratimo za nekoliko dana. Ništa nam zvanično nisu govorili tada, nismo imali informaciju o njegovoj dijagnozi. Jednog jutra kada smo se probudili, našla sam dijete hladno u krevetu. Rekla sam tada sama sebi, nikada više roditi dijete neću – pričaju slomljeni supružnici za BN televiziju.

Vuk umro u bolnici

Milena je 2005. godine neplanirano ostala u drugom stanju. Iako je bila u velikom strahu da se sve ne ponovi, odlučila je ipak da trudnoću iznese do kraja.

– Vuka sam rodila na početku devetog mjeseca trudnoće. Beba je bila sedam dana u inkubatoru. Kada je imao 12 dana, vodili smo ga na kontrolu. Pedijatar je insistirao na redovnijim kontrolama jer je bio u inkubatoru. Pedijatar je tada rekao da beba napreduje, Vuk je dobio na kilaži malo, međutim… Vidjela sam da je Vuk počeo da se mijenja nekako, odlučila sam da treba da ga odvedem kod ljekara. Osjetila sam samo na pola puta da je je Vuk jako “zakrkao”. Kada smo došli u bolnicu, doktori su uzeli bebu. Nisam mogla da uđem u ordinaciju. Nakon 10 minuta su izašli i saopštili su mi da je Vuk umro – ispričala je Milena.

Desilo se čudo!

Sahranivši tri bebe, a odlučni da ostvare svoju roditeljsku ulogu, Milena i Milan su se opredelili za genetske analize. Nalazi su pokazali da Milena može roditi samo žensko dete. I tako se i desilo. Mala Nikolina je rođena, ali odmah po rođenju prebačena je na Beogradski Institut za majku i dete zbog medicinskih ispitivanja. Utvrđeno je da ima proširenje leve komore u glavi koje izaziva epileptične napade.

Od 2011. godine, Nikolina koristi dva sirupa "kepra" mesečno, a Simići moraju izdvojiti oko 80 evra, iako im je ukupna mesečna primanja samo 150 evra. Uprkos teškoj i podmukloj bolesti, Nikolina, mala devojčica plave kose i zelenih očiju, izuzetno je vesela i radoznala.

– Nikolina nam je dala razloga za život. Imamo i veliku pomoć i podršku humanih ljudi. Nikolina je sada pod terapijom, dobro je, svakodnevno pije tablete “kepra”. Ide u školu, redovan je učenik i odlična je. To nam je najveći ponos i sreća. Moja Nikolina nosi ime po našoj krsnoj slavi, ja sam molila Boga i svetog Nikolu da nam podari djevojčicu, i on nam je uslišio molitve. Ja bih sada trčala svuda i pričala da sam najsrećnija majka na svijetu – ispričala je Milena.

BONUS VIDEO: