OVO SU NAJZANIMLJIVIJI OBIČAJI U SVETU ZA USKRS: Svi farbaju jaja za najveći hrišćanski praznik, a ovo su glavne razlike
Uskrs ili Vaskrs je najveći je hrišćanski praznik kojim se proslavlja vaskrsenje Isusa Hrista, a po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti.
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila.
Jedna od glavnih asocijacija na ovaj praznik jeste farbanje jaja.
U četvrtak i petak uoči Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavlja prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvaranja novog života.
Običaji za Uskrs se primenjuju širom sveta na različite načine, ali je farbanje jaja nezaobilazno. Međutim, ovaj univerzalan običaj se ipak praktikuje malo drugačije zavisno od zemlje do zemlje.
Zanimljivo za farbanje jaja je da to nije hrišćanski običaj, već ga je Hrišćanstvo preuzelo. Još su stari Egipćani, Persijanci, Feničani i Hindusi farbali jaja. Oni su verovali da je svet stvoren iz ogromnog jajeta, tako da je jaje bilo simbol novog života. I ne samo oni, već i mnoge kulture širom planete smatraju jaje početkom novog života i ponovnog rođenja.
Uskršnji običaji zavise od zemlje do zemlje, pa i od mesta do mesta u okviru neke zemlje.
U Francuskoj se posle obavezne porodične uskršnje mise kreće u lov na jaja koja je domaćica ili neko od ukućana rano ujutro ili noć pre praznika sakrio po bašti ili u kući.
Za ovu priliku prave se i posebna čokoladna jaja, koja predstavljaju nagradu pronalazaču. Običaj lova na jaja raširio se iz Francuske i u druge evropske zemlje, kao i u Ameriku.
RUSI IDU NA GROBLJE ZA USKRS
Uskrs je u Rusiji jedan od najvažnijih praznika i jedan od najvećih praznika u godini, a za neke ima čak i veći značaj od Božića. Proslave Uskrsa praktikovale su se čak i u sovjetsko vreme, a tokom 11 vekova hrišćanstva u Rusiji on je bio i ostao porodični praznik.
Uobičajeno je da mnogi Rusi temeljno očiste svoju kuću pre uskršnjih praznika, dok je sam Uskrs dan odmora i porodičnog okupljanja.
U ruskim pravoslavnim hramovima pashalno bogosluženje počinje noć uoči Vaskrsa. Mnogi Rusi okupljaju se tada u hramovima pred ponoć, a kada sat otkuca 12 časova, sveštenik se obraća prisutnima rečima „Hristos voskrese“.
Na sam dan Vaskrsa, u prepodnevnim časovima, Rusi odaju počast pokojnicima odlazeći na groblje. Mnogi Rusi tada odnose hranu na grobove svojih pokojnika.
Ova ruska tradicija nije pravoslavna praksa, pa joj se crkva protivi i ističe da su za nju predviđeni drugi dani. Prema nekim informacijama, ova tradicija razvila se u sovjetskom periodu.
Neka od obaveznih jela su sirna pasha (slatki puding u obliku piramide), makovnik (kolač od maka) i „kulič“ (slatki hleb sa belom glazurom, ukrašen mrvicama). Tu je i mrsna hrana od koje se vernici uzdržavaju tokom posta, na primer šunka, sir ili mleko. Većina ovih jela pravi se u subotu, dan pre Uskrsa, dok post još traje, pa im treba odoleti do narednog dana.
Na stolu su obavezna i kuvana jaja, koja se najčešće farbaju u crveno (u lukovini), boju koja simbolizuje Hristovu krv.
POTRAGA ZA JAJIMA
U Nemačkoj Uskrs proslavljaju u krugu porodice, uz svečani ručak. Ono što je karakteristično za nemačku uskršnju trpezu je riba, koja se jede na Veliki petak, a u nedelju se na trpezi može naći jagnjetina i uskršnji hleb. Za desert se uglavnom prave čoklodani keksići, koji se služe sa čajem, a tu su i čokoladne figurice u obliku uskršnjih motiva.
Nakon porodičnog obroka, sledi događaj najzanimljiviji deci. Naime, deca traže oslikana uskršnja jaja i poklone za koje veruju da ih je sakrio uskršnji zeka, a koje su, ustvari, roditelji unapred sakrili u kući ili u dvorištu. Ta potraga je uvek praćena smehom i radošću svih ukućana.
U nemačkoj državi Bavarskoj se na Uskrs u poljima stavljaju mali krstovi. Bavarci slave Uskrs i uskršnjim povorkama, gde pevaju uskršnje pesme i dele jaja.
Na Bermudskim ostrvima za Uskrs se puštaju specijalno pravljeni papirni zmajevi koji simbolišu Hristovo raspeće. Porodični ručak je obavezan uz nezaobilazna jela kao što su torta od bakalara i specijalno umešena peciva sa znakom krsta.
Na Filipinima se specifičnim ritualima obeležava cela nedelja pre Uskrsa, a običaji za Uskrs su i maskiranje muškaraca u rimske vojnike koji marširaju ulicama, simulirajući povorku pre raspeća. Maskirani muškarci bičuju sebe po leđima, a nije redak slučaj ni da se simulira raspeće.
LETE ŠERPE, TANJIRI I SAKSIJE SA BALKONA
U Grčkoj, na ostrvu Krf, na Veliku subotu održava se tradicionalno "bacanje posuđa". Neki bi rekli pomalo bizaran običaj, međutim ukoliko dobro poznajete grčku kulturu, onda vam ovo neće biti ništa nepoznato.
Dakle, sa balkona stanovnika Krfa lete šerpe, tanjiri, tegle, pa čak i saksije. Neki tvrde da je ovaj običaj nastao još u vreme Mlečana, koji su isto tako bacali stare stvari sa prozora, kako bi simbolizovali novi početak. Drugi, pak, tvrde da je bacanje saksija sa prozora poseban način da se dočeka proleće i uputi molba bogovima da donesu rodnu godinu.
Ostatak Grčke uživa u tradicionalnom „tucanju“ jajima, samo kod njih je strogo pravilo da se jaje tokom borbe mora držati sa tri prsta. Pored toga, Grci jedu i „Magiritsu“, uskršnju čorbicu od jagnjećih iznutrica, a kasnije nastavljaju slavlje uz najukusniju pečenu jagnjetinu uvijenu u listove vinove loze.
ŽUTA JAJA I PILIĆI
Švedska glavnom bojom Uskrsa smatra žutu, a ne crvenu, baš kao što kod njih jaja ne donose uskršnji zečevi nego pilići. Svoje domove vole da ukrase granama breze i ukrasima od perja, dok drveće i grmove u dvorištima ukrašavaju jajima, trakicama i drugim šarenim dekoracijama, jer tada još uvek ništa ne cveta u tom delu Evrope.
Neobični uskršnji običaj nam stiže iz Irske, gde zakopavaju haringe. One su glavna namirnica, koju Irci jedu tokom posta, pa na ovaj način žele da označe kraj ovog perioda i označe ponovni dolazak izobilja i uživanja u mesu i proizvodima od životinja.
U Bugarskoj najstarija žena u porodici, prvim obojenim crvenim jajetom pomiluje po licu svako dete. Ovaj običaj treba da deci donese zdravlje i snagu u narednom periodu. Još jedan običaj je svojstven Bugarima, a to je bacanje jaja na krov crkve nakon završenje uskršnje službe.
POLIVANJE I "BIČEVANJE"
U čitavoj Slovačkoj, ali i u većem delu Mađarske, i u nekim delovima njihovih komšinskih država postoji običaj da mlade žene šetaju ulicom dok ih sa strane polivaju vodom i “bičuju” ukrašenim granama vrbe. Za uzvrat one svojim “mučiteljima” poklanjaju ukrašena jaja i alkoholno piće.
Ovaj pomalo bizaran običaj praktikuje se i povodom drugih praznika u okolnim zemljama a simbolika “šibanja” vrbom leži u verovanju da vrbe devojkama prenose plodnost i živopisnost.
"ISTUČEN KAO NA USKRS"
U Australiji verenici na Uskrs odlaze na obližnji potok ili reku da zahvate vodu kojom će se na dan venčanja poprskati za sreću u braku.
U Holandiji je običaj da se dečacima simbolično "ispraši tur", jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka "istučen kao na Uskrs".
REŠAVANJE UBISTAVA
Zanimljivu tradiciju neguju i Norvežani, koji na Uskrs "rešavaju" ubistva. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju krimi priče, čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Njihovim rešavanjem se Norvežani zabavljaju na Uskrs.
U Americi je uobičajen "lov" na farbana jaja. Prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Uskrs sakriju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a deca ih zatim traže, uverena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka, ostavljajući usput i slatkiše i druge poklone.
U Polineziji se za Uskrs krste školjke za koje se veruje da su povezane s morskim duhovima. Školjke se posle obreda vraćaju u more da uskrsnu novi život.
I ESKIMI SLAVE PRAVOSLAVNI VASKRS
Zvuči neverovatno, ali pravoslavni Uskrs slavi čak i oko 25.000 Eskima na Aljasci. Naime, Eskimi su počeli da usvajaju pravoslavnu veru od 1741. godine, kada je Aljaska bila u sastavu Rusije. Tada su prvi ruski trgovci krznom pristigli na Kamčatku, pa su prenosili pravoslavlje na Eskime, koji su njih lovili divljač.
Danas, Eskimi Vaskrs slave i po nedelju dana, i to zato što se komšijama i rođacima ne isplati da se istog dana vraćaju kući sa slavlja, pošto su desetinama kilometara udaljeni jedni od drugih.
Za praznik se obično sprema usoljena riba, najčešće losos, a služi se u sirovom stanju. Na trpezi se nađe i salata od retkog bilja, koje se pola godine čuva samo za tu priliku.
VENCI OD PALMINOG LIŠĆA
Pravoslavci u Etiopiji Uskrs zovu Fasika.
Poslednjoj nedelji vaskršnjeg posta u Etiopiji prethodi Dan palmi, u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist došao u Jerusalim na magarcu. Etiopljani na taj dan nose poveze od palminog lišća na glavi, simbolišući palmino drveće koje se nalazilo na Isusovom putu za Jerusalim.
Na dan Uskrsa, u crkvi svi nose bele tradicionalne mantije koje se zovu habeša, a na stolu se obavezno nađe veliki domaći hleb, koji se zove dabo. To je mekan, začinjen i sladak pšenični hleb, a domaćin ga deli svim gostima.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)