ŠTA BI SE DESILO DA SRBIJU POGODE RAZORNI ZEMLJOTRESI? Stručnjak otkriva šta bi bilo sa Hramom, Beograđankom, Geneksom i Kulom Beograd!

Najveći broj žrtava, zemljotres je zatekao na spavanju, a zgrade su se rušile kao kule od karata. 

Svaki put kada se negde u svetu desi ovakva prirodna katastrofa, i kod nas zavlada panika da li bi moglo da nam se desi isto, budući da se zna da su zemljotresi međusobno povezani, i da tektonske promene u jednom delu sveta mogu izazvati potrese u drugom.

Da li je tako bilo i ovog puta, tek u istom danu kada je razorni zemljotres bukvalno pomerio teritoriju Turske za nekoliko metara, odnosno arabijska tektonska ploča se pomerila ka jugozapadu, i u Srbiji je zatreslo u Boru, a danas i u Gornjem Milanovcu i Užicu.

Takođe, prema rečima meteorologa, zima je najbezbednija što se tiče našeg regiona,  ali sa početkom marta jačaju šanse da se jave jači zemljotresi od pet i više stepeni Rihterove skale.

Odmah se postavilo pitanje koliko su naši građani bezbedni, odnosno kako su nam zgrade projektovane i da li mogu da izdrže zemljotrese. Prema rečima arhitekte Nebojše Šaljića, Srbi nemaju razloga da brinu da će nam se desiti isto što i u Turskoj, jer su naše zgrade projektovane za najjače potrese. Mada, nije uvek bilo tako.

- Naše zgrade pravljene su od armiranog betona i da one mogu da izdrže velike potrese. Naročito se o tome vodilo računa nakon Drugog svetskog rata. U predratnom periodu one su građene od cigala, a posle toga od armiranog betona koji je mnogo izdržljiviji. Takode, stavljani su vertikalni i horizontalni stubovi, što je davalo još veću sigurnost. Projektovane su tako da mogu da podnesu zemljotrese jačine osam rihtera i to je neki standard. Zgrade koje su se srušile u Turskoj nisu bile od armiranog betona i nisu projektovane prema seizmiku - objašnjava Šaljić.

Foto: Shutterstock

On dodaje da se posebno vodilo računa o mestima masovnog okupljanja, kao što su recimo pozorišta ili Hram Svetog Save, koji su dodatno ojačani.

- Naravno to ne znači da u slučaju zemljotresa ne bi bilo nekih oštećenja, pukotina, ali se zgrade ne bi srušile - kaže arhitekta.

To se odnosi i na visoke građevine kao što su Geneks kula, Beograđanka, Kula Beograd. Mada bi čovek pomislio da bi se usled potresa one "prepolovile", šanse za to su vrlo male, kažu građevinski inženjeri.

Inače, kroz istoriju žarišne zone koje mogu generisati velike zemljotrese kod nas su Kopaonik, zapadna Srbija, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac, Rudnik i Lazarevac.

BONUS VIDEO: