SVETAC SPASAO DECU IZ OGNJA! SVE SPRŽENO, SAMO IKONE NETAKNUTE: Porodici Katanić iz Beograda izgorela kuća na Badnji dan

Dok je Srbija proslavljala najradosniji praznik, petočlana porodica Katanić iz čukaričkog naselja Rupčine ostala je bez krova nad glavom pošto je požar progutao njihovu kuću. Umesto zajedno, Božić su dočekali raštrkani kod rođaka i komšija, ali je za utehu što su deca pravim čudom ostala živa i zdrava.

Vojislav, Milica, Kristina, Dušan i Danilo radovali su se praznicima budući da je glava kuće, otac Vojislav, pre mesec i po dana otišao u Nemačku da radi kao vozač kamiona, ali je ipak došao da zajedno proslave. Prvog dana nove godine je obeležio 40. rođendan, spremali su se za Božić, a na Badnje jutro ih je zadesila nesreća. Na sreću, dvoje od troje dece koja su u vreme kada je izbila vatrena stihija spavala kod kuće prošlo je bez ikakvih povreda.

SMESTILI SE KOD ROĐAKA

- Na jedan od najvećih praznika doživeli smo tragediju. U toj sam kući proveo ceo život, 40 godina, uspeli smo da iznesemo nešto malo stvari. Samo kad su deca živa i zdrava. Sve ostalo ćemo nadomestiti kako znamo i umemo, prijatelji već pomažu, mnogi ljudi su se javili, Ženski fudbalski klub Crvena zvezda, u kome igra naša ćerka. Moramo i do opštine da vidimo da li možemo nečemu da se nadamo jer osiguranje nemamo. Trenutno smo kod prijatelja i rođaka, deca su kod drugara, a mi kod tasta i tašte - priča Vojislav.

Kako smo se uverili, od kuće su ostali samo zidovi, ali i oni samo što se ne sruše jer je kuća montažna, zbog čega je i izgorela za manje od pola sata. Među retkim predmetima koji nisu izgoreli su tri ikone.

- Dve ikone Svetog Aranđela, koji je inače naša krsna slava, i jedna Bogorodica nekim čudom nisu izgorele. Sin Danilo je inače spavao ispod njih. Ne znam da li je to bilo neko čudo, ali sam, i pored svega što nas je zadesilo, srećan jer su mi deca dobro. Nagutali su se dima, ali su sada dobro - kaže najstariji Katanić.

KOBNA SIJALICA

Foto: ST/V. LUKIĆ

Kristina (16), koja je i najstarija, oduševila nas je bistrinom i snalažljivošću u momentima kada im je život visio o koncu.

- Mlađi brat i ja smo spavali, mama je otišla na posao, a tata i stariji brat u šumu po badnjak. Čula sam da je u nekom trenutku nešto puklo, ali nisam odmah ustala. Međutim, nešto mi nije dalo mira, pa sam ustala. Vatra je već bila bila od poda do plafona, i sve je bilo crno od dima - priča Kristina.

Oni veruju da je uzrok požara taj što se zapalila sijalica kojom su grejali štence koje odgajaju. Da stvar bude gora, plamen je izbio u sobi koja je najbliža izlazu, pa su brat i sestra bili u bezizlaznoj situaciji.

- Razmišljala sam da li da razbijem prozor u mojoj sobi pošto on ne može da se otvori, ali sam se setila da bi moglo da povuče kiseonik. Samo sam se setila tatinih reči koje slušam odmalena - da ne paničim kad uočim opasnost jer to kobnije od svega. Pobegli smo u kupatilo, pa se vratili u moju sobu odakle sam pozvala mamu. Ona je došla, otvorila vrata i povikala: "Izlazite!" Više nismo imali kud i istrčali smo napolje - priča ova hrabra devojčica, dodajući da se više uplašila za brata nego za sebe.