DONELI SU ČINIJU PUNU KRVI: Jezivi rituali se završavali ORGIJAMA, OVAKO se Beograđanka spasla kandži SEKTE

Bila sam ubeđena da sam pronicljiva, jaka, pomalo svesno nadrkana, onako da odbijem smarače. Mislila sam da niko ne može da me prevari. U stvari, bila sam idealna meta za sektaše.

Ovako svoju ispovest počinje D. J. (35), koja se nada da je iz kandži velike i dobro organizovane sekte izašla, ali se na ulici i dalje osvrće iza sebe.

– Sve je počelo neprimetno. Ja sam bila opasna mačka, uvek u svojoj ekipi, ako bi mi neko prišao, vrlo lako bih ga odbila u stilu „bolja sam od tebe“. Sve je to bila lažna slika iza koje se krila nesigurna osoba željna ljubavi. Kasnije sam saznala da oni upravo takve i traže i da su me kao takvu lako prepoznali – kaže D. J.

Na fakultetu je upoznala koleginicu sa kojom je počela da uči i druži se.

– Nije prošlo mnogo kada je počela da mi priča o sebi, kako je imala problema, kako nju dugo niko nije razumeo… kao da sam slušala o sebi. Kasnije sam saznala da je ona pričala ono što je pretpostavila i prepoznala u meni. Ja sam naivno pomislila kako smo slične i da mogu da joj verujem. Objasnila mi je da je ona jedinu utehu i razumevanje našla u svojoj novoj ekipi i malo pomalo upoznala me je sa njima. „Objasnili“ su mi, ubedili me da treba da se poklonim Satani, palom anđelu koji je zapravo oštećen od boga, nepravedno skrajnut i koji sada pomaže onima prema kojima je život nepravedan.

– Konačno su mi rekli da su shvatili da sam „zaista pametna, moralna dovoljno produhovljena da mogu da uđem u njihovu grupu“ da mi odaju tajne. Jedva sam dočekala. Otišli smo u vikendicu jednog od njih, a tamo je sve na prvi pogled delovalo normalno, ali kada je pao mrak, krenuli su da vade sveće, sklanjaju tepih, crtaju po zidovima i podovima. Sećam se kako je neka kreda škripala po tom brodskom podu, ja sam bila ponosna što sam se našla tu i osećala sam da tom palom anđelu moram da se poklonim… Užas, ispran mozak.

– Ne bih rekla da su me drogirali, ali je to toliko uzbuđenje da ti droga i ne treba. Ti si ubeđen da prvi put u životu radiš pravu stvar, priključuješ se vojsci pravednika i daješ svoj doprinos. Drugar je odnekud doneo činiju punu krvi, sećam se da mi je u trenutku prošlo kroz glavu odakle mu to jer bila je topla, ali nekako se sve brzo odvijalo da nisam mnogo razmišljala o tome. Našla sam se u centru pentagrama, bila sam gola, kosa mi je bila puštena, umazana krvlju. Oni su prvo stajali oko mene i izgovarali molitvu, kasnije sam saznala da je to „Oče naš“ naopačke, a onda su mi jedno po jedno prilazili i dodirivali me. Zatim sam imala seks s tim momkom koji je doneo svežu krv.

Skoro se svako okupljanje, kaže D. J. završavalo orgijama.

– Postoji pravi kalendar obreda, kao crkveni kalendar. Ovi nisu poštovali baš sve, bar preda mnom, nisu žrtvovali ljude, ali životinje, nažalost, jesu.

Foto: pixabay.com

To je, kaže, mračni deo njenog života i najsrećnija je što je uspela da s tim završi. Preselila se u drugi grad, gde se nada da je stari prijatelji neće naći, međutim, i dalje kada hoda ulicama, osvrće se jer ima osećaj da je neko prati.

– Bila sam na ivici da se žrtvujem za tu veru, ali imala sam sreće, mama i tata su shvatili da se nešto dešava sa mnom, raspitali su se kod stručnjaka i uspeli da me izbave, ali ekipa to nije dobro podnela. Dugo su me proganjali da se vratim.

Prema rečima sagovornice, jedan od razloga zašto nije ranije prepoznala da je reč o sekti jeste i to što je u početku sve delovalo kao obično druženje.

– Sataniste, sektaše, vradžbinaše sam zamišljala kao neke koji izgledaju i oblače se čudno, okupljaju se na grobljima. Međutim, ovi skoro nikada nisu išli na groblje, sve se dešavalo po stanovima, oblače se normalno, a među njima ima i naizgled finih i uglednih ljudi.

Tokom skoro dve godine, koliko je bila u kandžama sekte, njena zaluđenost je rasla iz dana u dan.

– Fakultet sam potpuno zapostavila jer sam i na predavanjima i u čitaonici non-stop razmišljala kako da doprinesem Satani, to je bio zadatak svih nas. Umesto knjiga za fakultet, istraživala sam satanističku literaturu. Onda sam pomislila da u mom životu jedino ima smisla da se žrtvujem za njega. Bili smo zakazali ritual kada su mama i tata ušli u sobu i rekli da su shvatili šta se dešava, da znaju ko me je vrbovao, pokazali mi dokaze… Razmotavali su mi to klupko pred očima, svi smo plakali i samo sam isključila telefon i više nikada im se nisam javila. Pokušavali su da me ubede da se vratim, pretili mi, ostavljali vradžbine i krv pred vratima. Na kraju sam pobegla iz grada i sada su valjda shvatili da se tome ne vraćam.