SVETSKI DAN PČELA: Prilika za razgovor o izazovima očuvanja pčela i aktivnostima neophodnim za obezbeđenje njihovog opstanka

Godina 2022. je Evropska godina mladih, pa je glavna tema ovogodišnje proslave mladi i pčelarstvo. Osnovna svrha Svetskog dana pčela je podizanje svesti svetske javnosti o značaju pčela i drugih oprašivača za čovečanstvo, u svetlu bezbednosti hrane i globalnog eliminisanja gladi, i brige za životnu sredinu i biodiverzitet.

Povodom Svetskog dana pčela ističe se prvenstveno značaj pčela i drugih oprašivača za održivu poljoprivredu, globalno snabdevanje hranom i iskorenjivanje gladi. Svaka treća kašika hrane zavisi od oprašivanja. Oprašivanjem poljoprivrednih biljaka, pčele obezbeđuju važan izvor posla i prihoda poljoprivrednika, posebno malih i porodičnih farmi u zemljama u razvoju, a takođe igraju i važnu ulogu u očuvanju prirode i biodiverziteta.

Potreba zaštite oprašivača je nedvosmislena, s obzirom da im preti ljudsko mešanje u životnu sredinu, posebno intenzivna poljoprivreda, rasprostranjena upotreba pesticida i zagađenje otpadom. Pčele su izložene novim bolestima i štetočinama. Zbog sve brojnije svetske populacije, stanište pčela se smanjuje. Njihov opstanak i razvoj takođe su sve više ugroženi usled klimatskih promena.

Stoga je, na inicijativu Slovenačkog pčelarskog saveza, 2016. godine, nakon prethodnog jednogodišnjeg informisanja država, institucija i šire javnosti, u okviru UN pokrenuta procedura za proglašenje Svetskog dana pčela. Formalne procedure su se u prvoj fazi odvijale u okviru radnih tela Organizacije Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (FAO) u Rimu, a u završnoj fazi u relevantnom komitetu i Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Obe institucije su, uz najširu podršku država članica, usvojile rezoluciju kojom se ističe značaj pčela i drugih oprašivača za održivi razvoj i očuvanje naše planete za buduće generacije. Svrha inicijative je da svake godine podseti svetsku javnost na značaj očuvanja pčela i drugih oprašivača, da podseti na značaj pčela za poljoprivredu, životnu sredinu i za čitavo čovečanstvo i da pozove na konkretne aktivnosti za njihovo očuvanje.

Foto: Promo

Slovenija je predložila da se Svetski dan pčela obeležava u mesecu maju iz više razloga.

U to vreme su pčele na severnoj hemisferi najaktivnije i počinju da se razmnožavaju, a istovremeno je potreba za oprašivanjem najveća. Na južnoj hemisferi je, međutim, jesen, vreme berbe pčelinjih proizvoda, a time i dani i nedelje meda. 20. maj je i rođendan Antona Janše, koji važi za pionira savremenog pčelarstva i jednog od najvećih stručnjaka u ovoj oblasti u svoje vreme.

Promocija Svetskog dana pčela doprinosi velikoj prepoznatljivosti Slovenije i slovenačkog pčelarstva na svetskom nivou. Ova vidljivost u mnogim oblastima takođe nudi mogućnosti za dalji razvoj i širenje na strana tržišta. Jedna od njih je svakako marketing znanja i kompetencija iz oblasti pčelarstva. Mogućnosti za razvoj su i u oblasti ponude slovenačke pčelarske opreme, izvoza pčelinjih proizvoda sa većom dodatom vrednošću i drugo.

Pored toga, Svetski dan pčela pruža priliku i drugim sektorima privrede, poput turizma, trgovine, ugostiteljstva kao i za opštu promociju Slovenije na globalnom nivou.

Slovenija i pčelarstvo

Foto: Promo

U Sloveniji imamo sreću da svako može bolje da upozna pčelu i njen svet i da se bavi pčelarstvom, jer imamo pogodne prirodne uslove i veoma bogato znanje, tradiciju i iskustvo koje pčelari šire.
Slovenija nije samo pokretač Svetskog dana pčela, već dugo važi za zemlju pčelarstva.

Pre više od 230 godina, znanje slovenačkog seoskog malog zemljoradnika – pčelara svetu je predstavio Anton Janša (1734–1773), prvi učitelj pčelarstva u carskom Beču. Sto godina kasnije, ovo područje je postalo poznato po pčeli Apis mellifera carnica, koja je ubrzo postala poznata širom sveta.

Pčelarstvo je ostavilo traga i u narodnom stvaralaštvu. Oslikani pčelinjaci deo su slovenačke kulturne baštine. Za njih, kao jedno od poglavlja narodne umetnosti, koje su uglavnom stvarali i za pripadnike nižih (seoskih) društvenih slojeva, pojavili su se na delu slovenačke etničke teritorije posle sredine 18. veka. Najčešće korišćena košnica u Sloveniji je takozvana AŽ košnica, nazvana po Albertiju i Žnideršiču. Košnice su postale tipična arhitektura slovenačke seoske arhitekture, tako da svojim izgledom i danas obogaćuju kulturnu sliku slovenačkog pejzaža.

Slovenija je poznata i po školovanju mladih pčelara. Mladi u pčelarstvu prednjače u ovogodišnjem obeležavanju Svetskog dana pčela. Mladi pčelari se školuju i u Sloveniji kroz pčelarske klubove. To je duga tradicija u Sloveniji. Uspon so doživeli u šezdesetim godinama prošlog veka, a 1977. godine organizovano je prvo republičko takmičenje mladih pčelara. Klubovi rade na dobrovoljnoj bazi, a od 2008. godine aktivnosti pčelarskih klubova u osnovnim i srednjim školama podržava Javna savetodavna služba u pčelarstvu.

U 2021. godini održano je 119 susreta širom Slovenije, a učestvovalo je oko 1.491 mladih.

Osnovna namena pčelarskih klubova je edukacija dece o značaju pčelarstva i ekosistemskoj ulozi pčela. Deca stiču pozitivan odnos prema životnoj sredini i očuvanju pčela učeći o pčelinjim proizvodima i njihovim prednostima. Mnoga deca uključena u klub, kasnije biraju i da se bave ovim zanimanjem. Slovenija će sledeće godine biti i domaćin Međunarodnog takmičenja mladih pčelara.

Bonus video: