Naša naučnica iz Londona otkrila sve OPASNOSTI ALERGIJE NA KIKIRIKI: Rezultati istraživanja poljuljali stavove alergologa širom sveta!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Na raznim stranama sveta kod dece se beleži sve veća učestalost ove alergije. Kako se boriti sa njom? Da li je izbegavanje kikirikija najbolji način da se spreči pojava alergije na njega ili se može drugačije pristupiti odbrani od ovog problema?

Videvši podatke o rastu alergija lekari i naučnici iz "Kings koledža" u Londonu uradili su opsežno istraživanje koje je trajalo pet godina. Rezultati ovog istraživanja koje je uključilo 640 beba objavljeni su 2015. godine i značajno su promenili dotadašnja uverenja o najboljem načinu za prevenciju alergije na kikiriki.

U tročlanom timu lekara bila je i pedijatar Dr Suzana Radulović koja je nakon studija i završene specijalizacije u Beogradu nastavila da radi u Londonu gde je već četrnaest godina deo tima pedijatriskih alergologa dečije bolnice "Evelina London". Ova bolnica se sastoji iz bolničkog i akademsko-istraživačkog dela.

Objašnjavajući razloge zbog kojih je izabrano da se radi istraživanje u vezi sa alergijom na kikiriki kod najmlađe dece, doktorka Radulović kaže da je alergija na kikiriki prilično veliki problem u zemljama Zapada:

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Učestalost alergije na kikiriki je porasla više od dva puta u periodu od petnaest godina koji je prethodio početku naše studije. Dodatno, učestalost ovog tipa alergije raste i u zemljama Afrike i Azije. Kikiriki je jedan od tipova hrane koji su najčešći uzrok ozbiljnijih i teških alergijskih reakcija koje se stručno naziva anafilaksa - navodi sagovornica.

Doktorka Radulović objašnjava da je u periodu koji je prethodio njihovom istraživačkom projektu zvanični lekarski savet roditeljima bio da izbegavaju da hrane kikirikijem decu u ranom uzrastu. - To je posebno savetovano deci za koju se smatralo da su u visokom riziku od razvijanja alergije na kikiriki.

Ona potom objašnjava šta je osim podataka o učestalosti ove alergije uslovilo ovakvo postavljanje istraživanja, kao i da li se studija naslonila na neke prethodne radove.

- Nekoliko godina ranije je deo našeg tima sproveo studiju koja je istovremeno paralelno istraživala učestalost alergije na kikiriki kod dece u Izraelu, gde se kikiriki daje kao jedna od prvih čvrstih hrana i učestalost iste alergije kod dece jevrejskog porekla koja žive u Velikoj Britaniji (i kod kojih kikiriki nije bio uključen u ishranu u ranom periodu života po tadašnjim zvaničnim savetima o prevenciji alergije). Rezultati ove prve studije su objavljeni 2008. godine. Ova studija je pokazala da je učestalost alergije na kikiriki bila deset puta veća među grupom dece u Velikoj Britaniji nego među decom u Izraelu bez obzira na slično genetsko poreklo, uslove života i sklonost ka drugim učestalim alergijama.

Doktorka ističe da je cilj je bio da istraže dve suprotne strategije u prevenciji razvoja alergije na kikiriki.

-  Jedna je uvođenje kikirikija u ishranu odojčeta i redovna konzumacija ove mahunarke do uzrasta od pet godina. Druga strategija je potpuno isključivanje kikirikija iz ishrane od rođenja do uzrasta od pet godina. Naše istraživanje je bila prva opsežna randomizovana kontrolisana studija koja je pokazala da je bolje da se rano počne jesti kikiriki i promenila ranija uverenja da je izbegavanje ove mahunarke najbolja prevencija protiv alergije. Naše istraživanje je pokazalo da se kod one dece koja redovno konzumiraju kikiriki i koji nastavljaju da jedu kikiriki do svoje pete godine smanjuje rizik za dobijanje alergija na ovu mahunarku za 80 procenata u odnosu na rizik kod dece koja ne jedu kikiriki.

 

 

Studija je uključila 640 beba uzrasta od četiri do jedanaest meseci, sa značajnim ekcemom i/ili alergijom na jaje (dva faktora koja su smatrana faktorima visokog rizika za razvoj alegije na kikiriki), objašnjava Radulović.

- Polovina dece je metodom slučajnog odabira stavljena u grupu koja je počela da redovno konzumira kikiriki (tri puta nedeljno) od početka studije do uzrasta od pet godina. Druga polovina dece je nastavila da prati tada zvanični medicinski savjet i izbegava kikiriki do svoje pete godine. Bebama i deci u prvim godinama studije kikiriki je uglavnom davan u obliku putera ili posebne grickalice koji se za bebe omekšavao toplom vodom. Deca su redovno praćena i njihove kožne probe i krvne analize su ponavljane u regularlnim intervalima.

ŠOU MAST GO ON: Visoki stepen altruizma među "običnim" ljudima - Naš tim je posebno ponosan na visoku retenciju dece u okviru studije koja je vrlo retka u studijama ove dužine. Mislim da nema posebnog recepta za uspeh ovoga tipa. Istraživanja koja traju duži niz godina zahtevaju punu požrtvovanost, ne samo članova tima, već i dece i njihovih roditelja koji su odlučili da doprinesu projektu. Postoji visoki stepen altruizma među ljudima koje vrlo često smatramo "običnima". Visoki stepen organizacije, fleksibilni radni sati, profesionalnost i stav da, bez obzira na situaciju "šou mast go on" je nešto bez čega projekti ovoga tipa ne mogu da uspeju. Svi smo imali isti cilj, i uradili smo sve što je u našoj mogućnosti da stignemo do cilja, bez obzira što stvari nisu uvek išle lako.

Doktorka dalje naglašava da je studija potpuno promenila pristup ishrani dece u velikom delu Zapadnog sveta u vezi sa prevencijom alergije na kikiriki. 

- Zvanični savet i u Americi i u Australiji je promenjen vrlo brzo po objavljivanju rezultata. Praksa i savet koji daju alergolozi u mnogim drugim zemljama širom sveta su, takođe, promenjeni. Većina lekara i dijabetologa sada primenjuju savet da se kikiriki uvede u ishranu kao jedna od prvih čvrstih hrana.

- Treba dosta vremena da se generalni stav i odnos prema ishrani u vezi sa alergijama promeni i još uvek je rano davati ikakve zaključke o dugoročnom uticaju na učestalost alergije na kikiriki.