Taksistkinja u Užicu spasila komšinicu sigurne i teške smrti: Slučajno je čula urlike iz stana, a onda je usledilo sve OVO

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Zahvaljujući Tijani, po struci profesorki srpskog jezika koja radi kao taksistkinja, i njenoj komšinici Marini Stanić, 69-godišnja M. V. je u poslednji čas prevežena u užičku bolnicu i spasena.

- U utorak oko tri popodne, kao malo kad, napravila sam kraću pauzu na poslu i otišla do kuće. Tek što sam stigla pozvala me je Marina, moja školska drugarica koja živi u istoj zgradi, htela je da dođe kod mene da nešto porazgovaramo. Kada sam je ispraćala iz mog stana na galeriji zgrade i dok smo zajedno izlazile na hodnik, čula sam da neko zapomaže. U prvi mah mi se učinilo da je u pitanju glas deteta - priča Tijana Gerovasilis.

Sve se odigralo u jednoj od višespratnica u Ulici Nikole Pašića u Užicu, preko puta koje se nalaze dve srednje i jedna osnovna škola.

- Glas koji je dopirao odnekle nije bio artiklulisan, ljudski, više je ličio na urlik, skičanje. Išle smo od vrata do vrata da utvrdimo odakle se čuje. Ispostavilo se da je dopirao je iz stana preko puta moga u kome živi sama M.V. Setila sam se da sam je prethodni dan srela i da mi je rekla da je bila na planini Jelova Gora i da je brala pečurke. Inače, ona često bere pečurke i znam je kao nekoga ko se zdravo hrani - kaže Tijana.

Uhvatila je za bravu, ali vrata su bila zaključana. Tijana i Marina počele su dozivati ženu: "Dođi do vrata i otključaj". M.V. nije odgovarala, iz njenog stana su se čuli vrisci i tupi udarci. Pogodilo se da je u to vreme u školama naspram zgrade u kojoj se odigrala drama bio veliki odmor. Iako su vapaji žene bili glasni, slabo su se čuli zbog dečje graje koja je dopirala spolja. Pitanje je koliko je dugo M.V. zapomagala ali se njena vriska nije čula zbog galame.

- Toliko smo bile zatečene i uspaničene da nismo mogle da se setimo brojeva telefona ni vatrogasaca ni Hitne pomoći. Krenule smo od stana do stana, kako na galeriji, tako i na spratovima iznad i ispod, da nađemo nekoga da pomogne. Ispostavilo se u stanovima nije bilo nikoga, stanari još nisu bili došli sa posla. Iz stana M. V. je i dalje dopirao samrtnički vapaj - priča ona.

Foto: Photo by Melanie Wasser on Unsplash

Foto: Ilustracija

Na jedvite jade ona i Marina pronašle su komšinicu koja je znala broj vatrogasaca. Nekoliko minuta kasnije oni su stigli i razvalili vrata.

- Ušli smo u stan i zatekli je zgrčenu na podu. Sa glave joj se cedilla voda, po kući je bilo sve porušeno, ništa nije govorila, nije mogla ni da kaže kako se zove. U životu nisam videla tako nešto. Kao da ju je neka sila bacala po stanu. Utom je došla i Hitna pomoć. Stigao je i njen brat koji igrom slučaja živi u istoj zgradi. Lekari su joj govorili da sarađuje, da pokuša da im ispriča šta se desilo, ali nije vredelo. Prvi put je progovorila dok su je iznosili na nosilima, rekla je bratu potpuno konfuzno, u bunilu, da umire i da pozdravi najbliže - ona.

Prema informacijama koje je dobila, M.V. je zbog trovanja zbrinuta na intenzivnoj nezi Opšte bolnice Užice gde joj se stanje do sinoć poboljšalo, pa je prebačena na infektivno odeljenje.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Tijana je narednih sati razgovarala sa bratom M.V. a on joj je rekao da je sestri često govorio da ne bere pečurke da ne bi ubrala neku pogrešnu i da je tog dana jela pečurke koje je ubrala na Jelovoj Gori. Taksistkinja je kontaktirala i sa Užičankom, koja odlično poznaje pečurke.

- Ispričala sam joj gde je moja komšinica išla da bere pečurke, kako je vrištala i kako je izgledala kada smo ušli u stan. Po svim simptomima ona pretpostavlja da je M.V. pojela gljivu ludaru koja ju je zavarala izgledom. Ludara na suncu, rekla mi je ona, promeni boju, izgubi tufne i umesto crvene postane tamno narandžasta i izgleda kao njena jestiva dvojnica - kaže profesorka srpskog, privremeno za volanom taksija.