SLAVIMO PREOBRAŽENJE: Evo šta nikako ne biste smeli da radite

Foto: youtube.com/TV Hram

Preobraženje Gospodnje spada u dvanaest velikih Hristovih praznika. Na sutrašnji dan obeležava se sećanje na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje potonje stradanje i slavu

Na sutrašnji dan, prema verovanju, preobražava se list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija.

U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.

 

 

Onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, uješće zmija, ili će se “pre’laditi i zakačiti neku boleštinu”.

Osim toga, postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže: Preobražava se i voda i gora.

Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se grožđe deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Veruje se i da se na veliki praznik Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani - izgubiće razum.

Prema starom verovanju, na ovaj praznik ne treba spavati ni plakati, jer tako privlačmo neprijatna osećanja tokom cele godine.

Foto: pixabay.com

Postoji i stari običaj da se na ovaj praznik beru lešnici koji se kasnije koriste kao prirodni lek.

Prema starom običaju, devojke i žene danas treba da započnu neki posao kako bi im u narednom periodu sve išlo od ruke.

Postoji običaj da u ponoć treba pogledati u nebo i pomoliti se za zdravlje i blagostanje.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.

 

 

Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko posle pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.