POKUŠAO JE DA UBIJE TITA, BIO DESNA RUKA ŠEFA PORODICE GAMBINO I PRIJATELJ MOME KAPORA: Otvorio kockarnicu i sve ukrasio slikama ovog umetnika! (FOTO)

Družio sam se Boškom Radonjićem, desnom rukom Gotija, šefa porodice Gambino. Slikao sam portrete njihovih žena i ljubavnica i bili su veoma zadovoljni – Džoni Ferano, vrlo ugledan mafijaš, izveo bi me na terasu i tutnuo u džep dve hiljade dolara, ovako je svoju priču o poznanstvu sa Radonjićem započeo veliki umetnik Momo Kapor.

Ako ste mislili da su najkontroverznije ličnosti iz Srbije Legija, Budala, Šiptar, Giška, Arkan… Onda definitivno niste čuli za njega – Boška Radonjića, šefa irske mafije u Njujorku, sa kojim je Momo ostvario čudno prijateljstvo.

- Sa Boškom sam išao u Fulton Strit, luku u južnom Njujorku, gde se istovaruje riba. Hodali smo noću po ribljim krljuštima, gde belac ne sme ni da proviri. Prilazili su mu radnici sa metalnim čakljama u rukama kojima otvaraju sanduke i ljubili ga u ruku. Meni su dali punu najlon kesu najbolje ribe - objasnio je jednom prilikom ovaj umetnik.

 

 

I Kaporu je prijala bliskost opasnih momaka, pa je svaki let preko okeana koristio za ponovno viđenje sa njima:

- Inače, Boško Radonjić je išao u zatvor zbog atentata na Tita, sa Kavajom koji mu je kum. Kada bismo se napili, urlali smo: Druže Tito, bjela lica, kad ćeš doći do Užica. A, proverio me je tako što me je odveo u crkvu Svetog Save u južnom Njujorku i gledao da li ću da se prekrstim i zapalim sveću. Poslednje godine kada sam stanovao kod njega, on je već bio pobegao. Njujork Tajms je objavio na naslovnoj strani da je Radonjić ključni svedok u aferi Goti i da se krije u planinama Jugoslavije. On je bio na Zlatiboru, gde je otvorio kockarnicu, ukrašenu mojim ogromnim slikama, koje sam mu napravio za tu priliku. I danas se ponekad vidimo.

 

 

POVRATAK U SRBIJU

Kada je, nakon brojnih u njegovom kriminalnom životu, u gradu počela krvava borba mafije, Radonjić se 1990. vratio u Srbiju u kojoj su ga dočekali Đorđe Božović, Danica i Vuk Drašković i Momo Kapor.  Nakon nekoliko turbulentnih godina nastanio se u Beogradu, a često je boravio i na Zlatiboru.

Zlatibor je pak bio mesto gde su kriminalne grupe sa svih strana volele da odsedaju i odlaze u Boletovu kockarnicu u hotelu “Palisad”. Beograd, Crna Gora, Zlatibor… Svi su dolazili i svi koji bi inače, u nekim drugačijim uslovima, pucali jedni u druge, na Zlatiboru to nisu smeli. Na Zlatiboru je Boško zabranio obračune, a sa svom svojom istorijom bio je bog i batina za sve kriminalce iz Srbije.

Od '96. je držao beogradski ”Lotos bar” u Zmaj-Jovinoj ulici, koji je zakupio i pretvorio u ekskluzivni noćni klub. Tu je imao i stan gde je živeo sa suprugom Sabrinom, kojom se oženio u Njujorku 1990. godine, pred povratak u Jugoslaviju.

U Ameriku više nije smeo da se vrati, ali je zato odlazio što bliže može, u Južnu Ameriku. Ni godine koje su usledile nisu bile mirne. Prostlošt ga je stalno stizala, čak je bio i godinu dana u zatvoru ponovo 1999. ali svoja načela nikada nije pogazio.

- Prošlo je 16 godina od kako sam se iz Amerike vratio u Srbiju. Ne želim da se svetim zbog zločina koji su počinjeni mojoj porodici, jer sam se kao pravoslavac i član SOPO zavetovao da neću dozvoliti da udari Srbin na Srbina. To je moj način nacionalnog pomirenja potomaka četnika i partizana… Razočaran sam u Ameriku, jer mi je kada sam pobegao iz Jugoslavije dala slobodu, a potom mi je, kada sam se vratio u Srbiju, oduzela. Bombardovala je moju zemlju i moj narod samo da bi dokazala da je neprikosnoveni vladar sveta - pričao je tada, a evo i šta je bio razlog njegovo ostanka u Srbiji.

- Goti mi je savetovao da se vratim kući, pogotovu što je rat ovde već bio počeo. On je preko svojih doušnika doznao da se spremaju da krenu na Srbiju. Znao je da sam ja u Ameriku pobegao i prihvatio saradnju sa mafijom radi ostvarenja srpskih nacionalnih interesa, a da u novonastaloj situaciji mogu da pomognem Srbima u Bosni.

I, priče kažu, da je to i uradio. Uz pomoć svojih prijatelja iz Amerike koji su već tada imali ogroman uticaj, Boško je pomagao Srbima u Bosni. Saveta, para, obuka specijalaca i komandosa, odeće, oružja, obuće, hrane, odmora na Zlatiboru za vojnike je uvek bilo..

U isto vreme pomogao je da istina o Srbima i njihovoj borbi izađe u svet. Tako se u Bosni našao i Džimi Karter, lično ga je Boško doveo da se uveri da podjednako treba spašavati i Srbe i muslimane i Hrvate…

Poslednjih godina živeo je na relaciji Zlatibor-Beograd, a u svom luksuznom apartmanu u naselju Kraljevi konaci doživeo je težak šlog, od kojeg nije mogao da se oporavi iako je dugo bio na aparatima koji su ga održavali u životu. Umro je 2011. Opelo i komemoracija su održani na Novom groblju u Beogradu, a sahrana u Užicu, a na njegovom grobu danas stoji epitaf „Moj život je moja čast.“

U filmu "Svedok mafije" o Semiju Biku iz '98. lika koji predstavlja Boška glumi Stephen Payne.

Takođe se Radonjić pominje kao inspiracija za Nika Belića, protagoniste GTA IV, zbog njegovog srpskog porekla i veza sa italijanskom i irskom mafijom.