HRVAT MATE PROFITIRA NA NEPALCIMA I INDIJCIMA! Evo na koji način zarađuje 1.000 evra po radniku!

Posle celodnevnog drndanja na skuteru i prevoza svakojakih specijaliteta i nespecijaliteta od tačke A do tačke B, telo dostavljača treba da se zasluženo odmori. Poželjno je da lokacija tog predaha preko noći bude u srcu urbanog područja: raspoređena u mirnoj ulici zaklonjenoj krošnjama drveća, a opet spremna za iznenadno uključivanje u ispunjavanje jutarnje radne kvote.

Upravo takav je i hostel Dujam u Velebitskoj ulici, u kojem je splitski agregator - spona digitalne platforme i radnika - za Glovo Mate Dučića, rodom iz Vinišća, smestio svoje Nepalce i Indijance. Njegovo ime, kao rezultat istraživanja ovdašnje dostavne scene, više puta se pojavljivalo na usnama naših sagovornika iz pomenutih krugova; i to ne baš u najboljem kontekstu.

Foto: Shutterstock

- Meta Mate (inače, tako se zove njegova firma) je kontroverzni agregator koji sada eksploatiše jeftinu radnu snagu, a pre toga je bio na lošem glasu da ne plaća svoje radnike. Zbog toga je više puta prijavljen inspekciji rada. Kolege iz Volta su mi rekle da je bilo njih par koji su prevarili po 10.000 kuna, pa mu je ta platforma odmah raskinula ugovor - priča nam Andrea, koja vozi za Volt.

Sa željom da njene navode proverimo ili opovrgnemo tako što ćemo proveriti da se ovaj preduzetnik, kako piše na njegovom sajtu, „brini da zaposleni u svakom trenutku budu maksimalno zadovoljni“, ušuljali smo se u već pomenuti hostel u Bolu. Na prijemu smo tražili da razgovaramo sa direktorkom objekta Neli Prolić, ali kako je tog dana bila veoma zauzeta, dogovorili smo se da se nađemo u neko drugo vreme, piše Slobodna Dalmacija.

I sutradan smo se vratili na ovo prijatno mesto da sednemo sa direktorom, po dogovoru. Međutim, opet je bila veoma, veoma zauzeta i pokušala je da nas preusmeri na samog Metu Matu jer je „to osoba sa kojom zapravo želimo da razgovaramo”. Međutim, pošto smo bili uporni i vredni, ipak smo uspeli da izvučemo koju rečenicu.

Foto: Shutterstock

– Znate šta, ja se sad mučim sa kombinacijama kako da ovde primim studente za 200 evra mesečno. Da li je to dobar broj za vas? Pa zašto ne pišete o tome, to je lepa priča. Ali ti me gnjaviš sa ovima... Šta da ti kažem... Sve su mi super. Osim jednog Indijanca koji mi nije platio, ne znam šta da radim sa njim... Ali dobro... U svakom slučaju, kakvi su im uslovi rada, mene se ne tiče. Imamo ugovor sa Metom Matom i on nam sve to uredno plaća – obavestio nas je Prolić.

A pošto smo se po drugi put našli u objektu u kome žive Azijati u žutim šlemovima i jaknama, nismo mogli da odolimo da ne njuškamo po hodnicima. I dok smo bacali pogled kroz otvorena vrata soba, testirali čistoću kupatila na spratu i proveravali asortiman zajedničke kuhinje, naleteli smo na dvoje nasmejanih Nepalaca ispred aparata za užinu. Rado su razgovarali sa nama i otkrili nam kakve uslove za rad im je omogućio Meta Mate. Naravno, nećemo otkrivati njihov identitet da ne bi bili deportovani zbog svog mišljenja.

– Radimo svaki dan od 10 do 12 sati za oko šest do sedam hiljada kuna, a plaćeni smo za smještaj i opremu. Daju nam i hranu, tako da nas oko 20 kuva ovde. Nije loše, ne žalim se – nije se prvi bunio.

Foto: www.profimedia.rs

- Sviđa mi se ovde! Ako svaki dan radite 12 sati, možete zaraditi čak osam hiljada kuna! I gazda nam dozvoljava da uzmemo jedan slobodan dan u nedelji, ali novac nam je baš potreban, pa to ne radimo. Deo novca šaljem porodici, deo agentu koji me je tamo doveo, a od ostatka živim, ne treba mi mnogo. Hrvati su jako fini i nemam razloga da ne ostanem ovde - još manje se žalio drugi.

Kako su možda krenuli na novi 12-časovni radni dan, oko 200. po redu (ovde su došli pre nekih pola godine), veselo su mahnuli ženi u dvorištu preko puta. Pitali smo je da li stanarima smeta što dostavljači sada sve češće jure ulicom.

- Ma ne, oni voze te električne motore, ne znaš ni da su prošli. Kakvi su naši azijski susedi? Iskreno, jedva ih čujemo i ne vidimo, samo lete i izlaze. Čini se da rade sve vreme. Ali oni su divni, uvek nasmejani i mirni. Nemamo nikakvih problema sa njima - govori njena senka iza lanca koji samo visi na sušari.

Iako direktorku hostela nije posebno interesovalo da priča o odnosu njenog poslovnog partnera - koji joj plaća 1.500 kuna po zaposlenom mesečno - prema svojoj radnoj snazi, sjeli smo za sto s još jednim agregatorom, koji trenutno razmišlja o isporuci njegovog obilaska Nepala. Sa njim smo do detalja izračunali koliko je isplativ uvoz ovako jeftine radne snage, u poređenju sa domaćom.

Foto: Shutterstock

- Plaćate im 1.500 smještaj, režije 400, doprinose 1.900, hranu 1.200, najam, servis i osiguranje za vozilo 2.000 i opremu još 300. To je 7.300 kuna. Recimo da dostavljač u prosjeku napravi 2,7 isporuke po satu i tako zaradi 60 kuna. Ako se vozi mesec dana, deset sati dnevno, zaradi 18.300 kuna, a kada od toga oduzmete trošak, ostaje vam 11.000 kuna. Ovaj iznos je podeljen između vozača i agregatora. A ako će se čovek voziti po 12 sati svaki dan, onda je to negde oko 14.700 – objasnio je upućeni preduzetnik, ističući da je u Splitu leti brojke znaju biti i 20% veće.

Vadi mobilni telefon i pokazuje nam platne razrede koje je Meta Mate dizajnirao za svoje zaposlene. U prvoj varijanti, ovoj sa prihodom od 11.000, dostavljač bi dobio 8.000 kuna (a agregator 3.000), jer je, prema ovoj računici, izvršio 823,5 isporuka i tako ušao u klasu između 800 i 999. Ako bi čini 24 manje, njegova plata će biti 6.400 kuna, a Matina će porasti na oko 4.000 kuna.

U drugoj varijanti, gde je zarađeno 14.700, radnik je izvršio 988,2 isporuke, koje nisu prešle cenzus od 1.000, a za koje (opet) dobija 8.000 kuna. U tom slučaju, Meta Mate će dobiti 6.700 kuna. Za precizniji utisak, za Nepalca je to 21,86 kuna po satu, a za njegovog šefa 18,30 kuna. A u samoj sezoni splitski Azijati mogu svom šefu napojmiti preko 8.000 kuna!

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Osim toga, radnicima se za ispodprosječne rezultate umanjuju plate do 10 posto, a moraju platiti i odštetu za pričinjenu štetu, kao što je „nesavjesno obavljanje posla u toku mjesec dana u iznosu od 500 kuna + PDV” ili „ neostvarivanje očekivanih rezultata rada ili vremenske norme iz neopravdanih razloga u periodu od tri uzastopna mjeseca u iznosu od 500 - 1500 kn + PDV“.

Uz sve ovo, treba uzeti u obzir i to da nedomicilni dostavljači svakako – bar prvih nekoliko meseci – isporučuju manje od proseka, što im dodatno otežava prelazak ovih pragova. 

Poređenja radi, hrvatski vozač dostave, koji ne generiše navedene troškove i koji je prijavljen kod većine agregatora 2 sata dnevno (što, jasno, ne odgovara stvarnom stanju), zaradiće oko 18.000 kuna radeći 10 sati svaki dan, od čega poslodavac „odbija“ 10 posto (1.800 kuna) ili, što je češće u (ovakvim) slučajevima kada je odrađen veći broj radnih sati, pet posto (900 kuna). Imajući u vidu ove brojke i znajući da će samo malom meštanu i pomisliti da vozi ovim tempom, sasvim je jasno zašto se Meta Mate i ostali okreću ka Dalekom istoku kao suncokreti u zoru.

Foto: pexels.com

Dalje, sagovornik nam otkriva da je od samih dostavljača čuo da Meta Mate želi da uvede ovu vrstu zarade utvrđene cenzusom i za domaće dostavljače (što je vidljivo i u gornjem postu), koji do sada nisu imali ovo model, ali je radio u skladu sa performansama jedinice. To bi automatski značilo i više posla, a verovatno i uvođenje smena i satnica, što potpuno menja samu početnu koncepciju ovog ionako nesigurnog posla.

A Meta Mate, bez sumnje, zna šta je profitabilnost. Naime, ova kompanija je osnovana 2019. godine, a trenutno ima više od 300 zaposlenih u Splitu, Zagrebu, Rijeci, Šibeniku i Zadru. Samo u 2021. godini ostvario je prihod u iznosu od preko 22 miliona kuna, što je gotovo 15 miliona više nego godinu dana ranije.

Ipak, da se tu neće zaustaviti otkriva najnovija objava na Fejsbuk profilu kompanije, u kojoj se CitiCoco, distributer elektromotora, hvali da je Mati „sa zadovoljstvom“ prodao još 100 skutera Efun Lipo 3000V.

– U stvari, sada smo uzeli 300+ elektromotora, delom zbog ekologije, delom zbog cene. Istina je da su u početku skoro duplo skuplji od benzinaca, po 32.000 kuna, ali su jeftiniji za održavanje. A goriva je tri-četiri puta manje. U svakom gradu u kome radimo postavljamo i stanicu za punjenje koju plaćamo u zavisnosti od broja baterija. Tako ovaj u Splitu košta oko 20.000 kuna, dok će u Zagrebu ukupan trošak biti 150.000 kuna - otkriva glavom i bradom Meta Mate za Slobodnu Dalmaciju.

Ali skuteri su samo deo njegovih najnovijih akvizicija. Naime, njegov poslovni uspon počeo je sa građevinskom firmom koja se trenutno, doduše, ne bavi komercijalnim poslovima, već samo preuređuje nekretnine koje je Mate stekao u nekoliko gradova, namećujući ih za smeštaj svojih zaposlenih u Glovu.

 

 

- Vidite, nije jeftina radna snaga, niti su to jadni Nepalci i Indijci. Isti su kao i mi i svi ostali narodi, ne treba ni isticati. Ako samo da tog radnika dovedete u Hrvatsku treba da uradite administraciju, platite smeštaj, vozilo, mobilni uređaj i date mu platu od šest do sedam hiljada kuna, koliko je to jeftino? Uz to, ne dovodim ih zato što me malo koštaju, već zato što radne snage jednostavno nema. Kad bismo samo mogli da dovodimo ljude sa Balkana, bilo bi nam mnogo lakše. Ne zato što su bolji, već zato što govore naš jezik. Što se same rentabilnosti tiče, taj radnik nas u krajnjoj liniji košta malo više od lokalnog, plus imamo mnogo obaveza prema njima. Kada dođu, praktično su kao deca. Morate ih sve naučiti i pokazati, a dok se malo prilagode kulturi i jeziku, da ne govorimo o saobraćaju, prođe nekoliko meseci - priča nam Mate.

Pitamo ga da li je tačno da njegovi rudari rade pola dana i zašto im ne daje veće plate.

– Oni teško mogu da rade po 10 sati svaki dan, jer ih blokiramo u aplikaciji. Ako prođe, prođe, ali mi veoma pazimo da se ne probiju, pre svega zbog bezbednosti na putu. Cilj nam je da stranci rade kod nas 42 do 48 sati tjedno, uz fiksnu platu od, u prosjeku, 6.000 kuna, plus razne bonuse da ih motivišemo. A ako pogledate naše knjige, videćete da nismo naročito profitabilni. Barem ne još. Znate, samo naša hladnjača košta oko 70.000 evra, pa tek onda sve ostalo... A ima kredita... Sve što zaradimo ulažemo. Tako smo uradili i sa 500.000 prošlogodišnjeg profita - sumira Vinišćanin, napominjući da on nije agregator jer ta reč nije zakonski priznata, nikla je negde na ulici, već logistička kompanija koja nudi usluge dostave.

 

 

Što se tiče ovdašnjih vozača Glova, Mate smatra da je pogrešan i princip po kojem su do sada radili sa njima, na komisiji, jer reč (provizija) ne postoji nigde ni u ugovoru o radu ni u zakonu. Stoga potvrđuje da će i za njih uvesti pragove zarada i garantuje da će se i njima više isplatiti.

– Dajemo im vozilo i smeštaj, a ako već imaju, onda im vraćamo protivvrednost u novcu. Svi bi hteli da budu prijavljeni na dva sata, čak i ako rade mnogo više, ali to nije po zakonu, pa mi to ne odobravamo. Osim onih koji zapravo toliko rade – kaže on. No, prema našoj računici, da bi vozači kojima Meta Mate obezbjeđuje vozilo, ali ne i smještaj, dostigli cenzus od 9.200 kuna plate, potrebno je da voze gotovo 10 sati svakog dana u nedelji. Ispod toga dobijaju 7.600 kuna.

On odbacuje tvrdnje da je Volt otkazao saradnju sa njim, čak ističući da ga je ta kompanija nedavno pozvala na sastanak. On, pak, preferira Glovo jer je to jedino mesto gde se stvari mogu regulisati u skladu sa Zakonom o radu. To znači, objašnjava, da zaposleni dobijaju svoj raspored rada dva puta nedeljno, kojeg potom moraju da se pridržavaju. Samo ovo ne stvara gužve u određenim periodima, niti, zbog ponude i potražnje, drastično pada satnica, kao što se dešava u Voltu i Voltu.

 

 

– Žale se njihovi vozači, a naši samo rade. Kada su ove platforme tek stigle i izašle na tržište, dostavljači su naplaćivali po 15-20 hiljada kuna. Čak i po satu, bez ikakvih isporuka, garantovana je plaća od 50-60 kuna. To nije bilo realno. Danas se za pedeset sati sedmično zaradi pet do sedam hiljada kuna. A kad bi dostavnicima, u tom zlatnom dobu koje je prošlo, zbog broja na putu, satnice padale, svi bi počeli da plaču. Jednostavno, ljudima nikad dosta i to je veliki problem - smatra uspešni preduzetnik.

Siguran je da ima onih koji se loše odnose prema svojim stranim radnicima pa da pobegnu. Njegovoj kompaniji, uverava, s tim nema problema.

- Dajemo 200 odsto za naše zaposlene. Morate znati da oni plaćaju agentima od 5.000 do 10.000 evra, samo da dođu u Hrvatsku, za šta dižu kredit i zalažu zemljište. Samo kamata na to je oko 300 evra mesečno. Razgovaram sa njima i dogovaram se kako da to refinansiram, da što pre otplate dug tamo i onda, radeći, da nam ga vrate ovde. Dajemo im i 30 dana u godini, koje koriste odlaskom kući. Više im nije dozvoljeno jer mogu imati problema sa vizom. Svakako, vredno radimo da im omogućimo da dođu u Evropu, a koliko vidimo, na tome su nam izuzetno zahvalni, jer nije isto krenuti od nule i sa velikim minusom – kaže Dučić.

 

 

Zanima nas kako izgleda radni dan rukovodstva Mete Mate i da li je naporniji od onog Azijata na motorima. Saznajemo da direktor kompanije upravlja ljudskim resursima, odnosno celim timom, počev od menadžera, preko administracije, finansija i knjigovodstva. Osim toga, radi se i na proširenju samih procesa, organizaciji i sistematizaciji. Sami Mate se više bavi logistikom i kontrolom funkcionisanja cele organizacije, vodeći računa da sistem bude što efikasniji. Samo na Glovu, kaže, često provede po 10 do 12 sati dnevno.

Naravno, morali smo da se dotaknemo i optužbi na njegov račun, na šta Mate spremno odgovara:

- Pozivam sve ove ljude, kojima sam navodno dužan, da se javno izjasne sa svojim potraživanjima prema meni. Naravno, to se neće desiti jer oni ne postoje. Istina, bilo je prijava, ali smo za sve dobili pozitivno rešenje. Vidi, novac me ne čini srećnim. Svakako, dosta mi je i neću ostati bez toga u životu. Zahvaljujući roditeljima imam krov nad glavom, čamac i more.To je sve što mi treba za miran život u Vinišću. Ali ono što me gura napred, u poslovnom svetu, jeste uspeh. Šta je uspeh? To je takmičenje, borba da budeš broj jedan u onome što radiš – otkriva nam tajnu svog uspeha, istovremeno ljubazno odbijajući deseti poziv koji je stigao tokom našeg razgovora.

Konačno, morali smo da saznamo odakle to zvučno ime – Meta Mate.

- Osmišljen je dok sam, kao dostavljač, šetao po Bačvicama i u glavi razvijao svoju poslovnu ideju. Cilj je sve izvan fizičkog, to su neograničeni resursi. Ako nemate novca, imate mete, pa će novac biti stvoren. Kao novac, kao i sve ostalo – pojednostavljuje Mate, čiji je gol odavno pomeo veći deo konkurencije. A na meti su i njegovi dostavljači, iza kojih je ostala samo – čista zarada.

U stanu je nagurano njih petnaest:

- Meta Mate je velika prevara. Ubija Nepalce, koji mu plaćaju 20.000 kuna, uz troškove i daje im minimalac. U Rijeci njih 15 živi u stanu od oko 120 kvadrata i za to ih terete. oko 1.500 kuna po osobi.Oni su samo tamo sto mogu da ih eksploatiraju,jer mi Hrvati ne mozemo.Tako su fini ljudi i dobro im je to da rade.Posao cvjeta,a Meta Mate mnogo zarađuje od ovih jadnika koje bukvalno vara na visokom nivou. Molim vas da ih što pre zatvorite jer su to klasični prevaranti - rekao je jedan čitalac Slobodne Dalmacije "iz poverljivih izvora".

Cilj je izbaciti Hrvate iz igre:

- Meta Mate se bavi raznim prevarama i ucenama čiji je cilj da u dogovoru sa Glovom postane jedini agregator na našim prostorima. Zajedno uništavaju zaradu tako da većina ovdašnjih dostavljača zbog teških uslova odustaje od posla da bi M.M. može da uradi istraživanje tržišta i dokaže da nedostaje radnika, samo da dovede više stranih državljana.

Time će se umanjiti trošak dostavljača i biti potreban rad po kiši sa motorom, što je na splitskim cestama ravno samoubistvu. To će Meta Mati omogućiti eksploataciju stranih državljana jer naši ljudi ne žele riskirati zdravlje i život za nekoliko tisuća kuna mjesečno.

Ta firma obećava plate od 10.000 kuna, za koje je potrebno izvršiti 1.000 isporuka za mesec dana, što je praktično nemoguće - ocenjuje dugogodišnji vozač Glova.