BOLONJSKI MASAKR: I Italiji se obeležava 44 godine od terorističkog napada! UBIJENO 85 LJUDI, RANJENO VIŠE OD 200

U italijanskom gradu Bolonji danas se obeležava 44. godišnjica terorističkog napada na železničkoj stanici kada je poginulo 85 ljudi, a više od 200 povređeno. Na obeležavanju godišnjice učestvovaće porodice žrtava i mnogi zvaničnici među kojima ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi.

Predstavnik udruženja porodica žrtava, Paolo Bolonjezi, izjavio je da iako su izrečene presude za ovaj masakr "neko još uvek pokušava da sakrije fašističku matricu" iza ovog događaja. Istraga je pokazala da su iza napada stajali masonska loža P2 i neki pripadnici vojne tajne službe, a da su ga izvršili fašisti.

Nakon godina istraga i suđenja članovi desničarske terorističke organizacije Revolucionarna naoružana jezgra osuđeni su na doživotni zatvor 1995., ali su oboje do kraja negirali krivicu.

Nedugo nakon što je u 10.25 ujutro 2. avgusta 1980. eksplodirala bomba na Glavnoj železničkoj stanici u Bolonji, grad je upao u vrtlog haosa. U to vreme bio je poznat po svojoj levičarskoj politici i kao dom jednog od najstarijih univerziteta na kontinentu, a od tog dana i kao mesto na kom se odigrao jedan od najsmrtonosnijih terorističkih napada u Evropi. U eksploziji je stradalo 85 ljudi, a povređeno je više od 200.

Nakon godina istraga, suđenja i lažnih tragova, Frančeska Mambro i Đuzepe Fioravanti, članovi desničarske terorističke organizacije Revolucionarna naoružana jezgra (Nuclei Armati Rivoluzionari - NAR), osuđeni su na doživotni zatvor u novembru 1995. Oboje su, međutim, do kraja tvrdili da su nevini.

Mnogim drugima je takođe bilo suđeno, od kojih su neki na kraju dobili zatvorske kazne zbog podrške teroristima ili za ometanje pravde. Među njima su bili Licio Gelli, šef zloglasne masonske lože Propaganda Due, i Pijetro Musumeci, oficir italijanske vojne tajne službe.

Uprkos ovim ubeđenjima, Bolonjski masakr, kako je napad sada poznat, i dalje je izvor žestoke debate u Italiji, a ostaju ozbiljne sumnje da li su idejni umovi napada zaista uhvaćeni. S vremena na vreme italijansko pravosuđe izriče nove kazne u vezi sa napadom. U januaru 2020, skoro 40 godina nakon incidenta, Gilberto Kavali je proglašen krivim za pomaganje Mambrovoj i Fioravantiju.

BONUS VIDEO