KIT VIĐEN U JADRANSKOM MORU! Upućen važan apel turistima i meštanima!
Kitovi u Jadranu nisu retka pojava. Jato kitova pošle godine uočeno u blizini Visa, a da je jato nekoliko ulješura primećeno kod Vela Luke.
Predstavnici Nacionalnog parka Mljet saopštili su danas da su prilimli nekoliko dojava da je u Mljetskom kanalu između Polača i Trstenika viđen kit.
Naveli su da nemaju više infomracija o kitu, kao ni saznaja o kojoj vrsti se radi. Uz objavljenu fotografiju, iz Nacionalnog parka Mljet uputili su apel meštanima i turistima da ako vide kita da mu se ne približavaju brodićima.
Takođe zamolili su sve da im dojave informacije o lokaciji ako uoče kita. Mediji u regionu podsećaju da kitovi u Jadranu nisu retka pojava. Dodaju da je jato kitova pošle godine uočeno u blizini Visa, a da je jato nekoliko ulješura primećeno kod Vela Luke.
Kitovi, inače, predstavljaju red sisara koji se pre oko 50 miliona godina razvio od kopnenih kičmenjaka, i potpuno prilagodio životu u moru. Danas postoji oko 80 različitih vrsta kitova.
U kitove spadaju neke od najvećih životinja koje su ikada živele na Zemlji. Plavi kit je sa svojih 33 metra i 190 tona najveća živa vrsta na planeti, ali veća i od svojih fosilnih predaka.
Kit ulješura (Phuseter catodon) je najveći mesožder koji je ikada živeo na Zemlji.
Kitove odlikuje i neobična dugovečnost. Grendlandski kit može živeti i do 200 godina.
Kitovi su, pored morskih krava, jedini sisari potpuno prilagođeni životu u vodi. Oni čitav svoj život provode u vodi, a na kopnu ne mogu preživeti. Na kopnu bi ih ugušila vlastita težina, osušili bi se ili bi zbog jako dobre toplotne izolacije uginuli od toplotnog udara. Čitava građa tela kao i sve telesne funkcije su primerene životu u vodi. A uprkos tome, imaju sve najvažnije osobine zajedničke svim sisarima:
- Kitovi, umjesto škrga imaju pluća i moraju disati vazduh. Kako je njihov disajni sistem izvrsno prilagođen životu u vodi, dugo vremena mogu provesti ispod površine.
- Udisanje kiseonika je dosta ekonomičnije od njegovog preuzimanja iz vode. Neke vrste kitova mogu s jednim udisajem roniti i do dva sata
- Imaju srce čije su radne sposobnosti izvrsne. Za razliku od ribljeg srca, srce kita je podeljeno na više komora. To pomaže da se kiseonik, apsorbovan u krvi, puno efikasnije rasporedi u telu.
Kitovi su toplokrvne, a ne životinje promenljive topline kao ribe.
Svi kitovi rađaju živu mladunčad i doje ih krajnje masnim majčinim mlekom iz posebnih mlečnih žljezda. Čitav razvoj embriona se odvija u telu majke, i za to vreme embrion se hrani preko placente.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)