ŽENU UGRIZAO POSKOK DOK JE BRALA MLADI LUK U BAŠTI! Hitno prebačena u Kliniku za infektologiju!
Žena je primila protivotrov i hospitalizovana je.
Ženu u Mijačima u Hrvatskoj, blizu granice sa Bosnom i Hercegovinom, ugrizao je poskok dok je radila u bašti.
Kako piše Dalmatinski portal, ženu je juče zmija ugrizla za nogu dok je čupala mladi luk u bašti. Ona je u obližnjoj medicinskoj ustanovi primila protivotrov, a zatim su je vozilom hitne pomoći prebacili u splitski Klinički centar.
Dalmatinski portal je saznao u policiji da je žena hospitalizovana na Klinici za infektologiju i da je njeno stanje stabilno.
Poskok je najrasprostranjenija otrovnica i u Srbiji. Živi južno od Save i Dunava. Ženke rastu 60-70 cm, a mužjaci mogu dostići do 100 cm. Prepoznaćete je po malom rogu na vrhu glave, koji je zapravo izraslina kože i tkiva.
Mužjaci su uglavnom svetlosivi do pepeljasti sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela, dok je obojenost ženki uglavnom braonkasto smeđa do narandžasta sa tamnom braon i ne tako kontrastno obojenom šarom duž tela. Prisutna je i varijacija u obojenosti i šarama kod različitih podvrsta, kao i kod populacija iste podvrste. Kod mužjaka poskoka su jasno prisutne i šare duž dorzalne i lateralne (bočne) strane glave, kod ženki su ili dosta slabo izražene ili ih nema. Naravno uvek može doći i do odstupanja, te nekad mužjaci poskoka mogu biti obojeni slično ženkama, ali uvek su sa dosta israženom i kontrastnom šarom na ledjima kao i na glavi, dosta su ređi slučajevi da ženke izgledaju kao mužjaci. Juvenilni primerci su sličnih boja i šara kao i odrasle jedinke.
Jasna karakteristika koja izdvaja poskoka od drugih ljutica, kao i ostalih zmija koje žive na teritoriji Srbije je jasno izražen rog na vrhu njuške. Rog je izraslina kože i vezivnog tkiva i do sada nije utvrđeno da poseduje neku ulogu. Glava je trouglasta i jasno izražena. Krljušti poskoka su sa grebenom i na potiljačnom delu glave imaju sitne krljušti. Kao i kod ostalih ljutica rep je kratak u odnosu na telo, mužjaci u odnosu na ženke imaju duži rep, navodi se na portalu Srpsko herpetološko društvo "Milutin Radovanović“.
Poskoci izlaze iz hibernacije obično u martu, mužjaci prvi izlaze, a nedelju do dve sa izlaskom iz hibernacije kreću i ženke. Pre parenja sa ženkom, između mužjaka je prisutna ritualna borba. U zavisnosti od godine i temperature poskoci ulaze u hibernaciju sa početkom jeseni, mada ima beleženiih slučajeva viđanja poskoka i tokom toplijih dana zime.
U našoj zemlji prisutne su dve podvrste poskoka: Vipera ammodytes ammodytes, koja je raspostranjena u najvećem delu Srbije, kao i Vipera ammodytes montadoni koja se može naći na ekstremnom delu južne i jugo-istočne Srbije.
Uglavnom naseljavaju toplija i osunčanija staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće aktivan preko dana, tokom toplijih letnjih dana može biti aktivan u sumrak i tokom noći, ne tako retko može se popeti i na drveće do 2m visine. Prilikom susreta sa čovekom kada se oseti u opasnosti, nije retko da šišti. Nije agresivan i nikada ne napada prvi.
Hrane se uglavnom sitnim sisarima, pticama, kao i drugim gmizavcima. Mladi poskoci se uglavnom hrane insektima i gušterima. Plen ubijaju otrovom.
Bonus video
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)