NEKO GINE ZA PARTIZAN, A NEKO PUŠI NARGILU I VOZI BESNA KOLA: Bambi Tošić opleo po igračima crno-belih
Nad ovim rečima svi u Humskoj treba da se zamisle.
Fudbalski klub Partizan pao je verovatno na najniže grane u svojoj istoriji. Rezultata u domaćim okvirima nema, Crvenoj zvezdi nisu ni blizu o čemu svedoči i poraz sa 4:0 u Humskoj u večitom derbiju, dok u UEFA takmičenja ne mogu ni da se plasiraju. Pritom igrački kadar nije na potrebnom nivou, uprava je već duže vremena odlazeća, dok se stadion raspada, bukvalno.
Sve to mnogo boli istinske partizanovce i bivše igrače. Jedan od njih je i Zoran Bambi Tošić, koji je sada otvorio dušu o Partizanu. Prvo se dotakao još uvek aktuelne uprave na čelu sa Miloradom Vučelićem i Milošem Vazurom.
- Ne mislim da je neko želeo loše Partizanu, ali kao i što za mene, kao igrača, govore rezultati ili konkretno na mojoj poziciji golovi i(li) asistencije, tako ni ovde nema sentimentalnosti. Mogao sam, na primer, da budem ljut što mi nije ponuđen novi ugovor, što sam as Partizana, što ovo, što ono. Svakom dođe, bez obzira kako se zove, to bi trebalo prihvatiti kao realnost i krenuti novim putem. I meni je bio kraj u CSKA, iako sam osvojio sve što sam mogao. Razišli smo se prijateljski, u normalnom tonu, zbog čega sam čest gost kluba. Tako je i ovde, ako nema trofeja, hajde neko drugi da proba, možda će nešto uraditi - rekao je Tošić između ostalog za Mozzart sport, pa dodao:
- Ljudi su kontaktirali sa mnom, upriličili sastanak i na poziv legendi sam se pridružio organizaciji, jer smo saglasni da su Partizanu potrebne promene. Da se razumemo, ne kadriram, ne postavljam, niti favorizujem nekoga, zato što se u to ne razumem, ali… Kao što je došao trenutak kada ja nisam bio dobar za Partizan, kada Saša Ilić, Milan Lola Smiljanić ili Vladimir Stojković nisu više bili dobri, prirodno je da se menja. Stotine igrača je prošlo kroz klub poslednjih godina, a nije baš da je sve do nas. Doduše, i mi grešimo, kao ja u dodavanju ili gol-šansi, tako neko pogreši prilikom izbora igrača. Moramo da priznamo da se mnogo grešilo. E pa ako ja izgubim loptu deset puta, trener me izbaci iz ekipe. Tako mora da bude. Isto bih rekao da klub vode moj rođeni brat ili otac.
On nije birao reči kritikujući same fudbalere, od kojih je sa nekima delio svlačionicu. Najbolje je sve opisao poredeći strance iz svog vremena i ove sada u klubu.
- Dijara je bio uvek bio nasmejan, upoznao je ovdašnji mentalitet još dok je bio u BiH, nikad nisi mogao da ga vidiš neraspoloženog. Žuka i Moreira su došli u Beograd da završe posao. Nije ih interesovalo da li pada sneg, kiša, da li je teren neravan ili blatnjav, bili su – profesionalci. Primer nama mlađima. Baš sam se tad pitao gde ih je klub 'iskopao'. Jeste, bili su plaćeni i po pet puta više, malo smo ih gledali ispod oka zbog toga, međutim, sa ove vremenske distance oni su – ginuli za Partizan! Posle nekog poraza, Moreira nam je svima j… mamu, razumeš. Momci su sve to radili u korist Partizana, što nisam siguran da je sad slučaj. Na primer, vidim Natha, za koga znam da gine i daje sve od sebe, a onda primetim po gradu kako neki voze automobile G klase, puše nargilu… Sve je iskrivljeno! Možda ću sutra biti u Partizanu, velika mi je nepoznanica kako reaguje neko ko ne igra. Na primer, moja generacija je znala da se vrati na teren i zapne još više. Danas, zna se, ide plata, to je to, kakav god da je rezultat - zagrmeo je Tošić.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)