ŠLJIVICI KAO RUDNICI ZLATA: Voćari se ove godine oparili - mnogi proširuju zasade

 

Interesovanje za jesenju sadnju voća u Srbiji ove godine je veće nego ikad pa su i kupci požurili da se na vreme obezbede kvalitetnim sadnim materijalom, interesovanje kupaca iz zemlje i inostranstva su premašila sva očekivanja pa kupci koriste povoljne vremenske prilike za nabavku sadnica i sadnju voća u optimalnim rokovima.

- Zbog povoljnih cena u otkupu, najveće interesovanje za kupovinu kod nas je za sadnicama šljive, pre svega za naše najpoznatije sorte Čačansku rodnu i Čačansku lepoticu, ali i novije sorte  kao što su Nada, Krina i Pozna plava. Takođe, malina se itekako traži ali su celokupne količine rezervisane tokom leta i rane jeseni zbog čega ne postoje slobodne količine sadnog materijala ovog voća. Posle nekoliko godina smanjene tražnje, ove sezone se ponovo javilo interesovanje za sadnicama leske kojih je u našim rastilima proizvedeno nešto malo više od 30 hiljada. Traže se i jabuka, kruška, dunja, trešnja i višnja kojih smo proizveli oko 25 hiljada i uglavnom su zalihe sadnica svih voćnih vrsta na izmaku. Naša najoptimističnija predviđanja da najveći deo sadnica prodamo do nove godine već uveliko su se ostvarila - kaže za RINU Nikola Jovašević, dipl. inž. Nikola Jovašević  iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Kupci najradije po sadnice dolaze lično jer se tako sa stručnim licima dodatno informišu o pravilnoj sadnji i nezi voćaka od samog početka gajenja i u kasnijim godinama tokom njihovog plodonošenja.

Inače, celokupna količina sadnog materijala Instituta za voćarstvo proizvedena je u njihovim matičnjacima i rastilima i to se pokazalo kao jedino ispravno jer su u prošlosti mnogi zloupotrebljavali ime ove ustanove i prodavali sadnice lažno se predstavljajući kao njihovi kooperanti.

Suva šljiva – novi srpski brend

Ono što dodatno utiče na veliko interesovanje za sadnice šljive, jeste i mogućnost njenog sušenja, što pruža mogućnost veće zarade. U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu.

Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupaca.

Foto: RINA

- Imali smo manju sušaru koju smo pre četiri godine povećali na kapacitet od pet tona. Sušimo šljivu koju sami uzgajamo na osam hektara. Polovinu roda prodamo u svežem stanju, a drugu polovinu sušimo i to uglavnom sortu Stenlej, koja se pokazala najboljom za ovaj proces, ima dosta šećera . Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz je cena od 1,8 evra po kilogramu i to je solidna cena, najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje za suvu šljivu proširiti što bi nama prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman - rekao je za RINU Slobodan Đurđević, voćar iz Topole.