"VELIKI SI ŠAMPION, ALI MALI ČOVEK": Srđan Đoković OTKRIO istinu o Federeru koju godinama nosi u sebi!

Tenis je sport elegancije, preciznosti i viteštva - ali ispod mirne površine "belog sporta" često se talasaju emocije, sujete i borbe za priznanje. Upravo jedna takva emotivna istina izašla je ponovo na videlo, zahvaljujući Srđanu Đokoviću, ocu najvećeg tenisera svih vremena.

Njegove reči o Rodžeru Federeru možda zvuče kao stara priča, ali su u suštini rana koja još peče, i istovremeno poruka o nepravdi koju mnogi veruju da je Novak Đoković godinama trpeo. A kada otac brani sina - istina postaje lična.

Srđan Đoković nikada nije krio koliko je zaštitnički nastrojen prema svom sinu. Njegov istup o Rodžeru Federeru, koji je ovih dana ponovo dobio prostor u javnosti, zapravo je mnogo više od lične zamerke - to je sirov, emotivan komentar jednog oca koji ne zaboravlja način na koji je svet (ili bar njegov elitni deo) godinama gledao na Novaka.

Rodžer Federer, prema rečima Srđana Đokovića, nije uvek bio dostojan tog statusa. Naprotiv, u Novakove rane dane, kada je imao samo 18 ili 19 godina, Federer je, tvrdi Srđan, koristio svaki način da ga unizi - ne na terenu, već izvan njega, kroz izjave, podsmeh, osporavanje njegovih sposobnosti.

- Ja sam još pre jedno 15 godina, kada je Federer napadao mog sina Novaka, kome je tada bilo 18 ili 19 godina, jer je znao da će biti bolji od njega, rekao da je on veliki šampion. U to vreme najbolji. Ali, koliko je veliki šampion - toliko nije dobar čovek.

U kontekstu svetleće karijere Novaka Đokovića, koji je u međuvremenu nadmašio sve svoje rivale po broju grend slem titula, po rekordu na ATP listi, po istrajnosti i borbenosti, ova izjava poprima posebno značenje. Jer pitanje više nije da li je Novak bolji teniser - već zašto mu svet to toliko teško priznaje.

Srđanova bol se ne odnosi samo na Federera, već na čitav sistem koji, kako kaže, nije pravedan.

- Nikad nije dobio godišnju nagradu za fer-plej. A, šta vi mislite koliko je dobio Federer? Pa petnaestak... Zašto u Kini igra najbolje? Jer je tamo Nole okružen ljubavlju.

Zvuči kao ogorčenje? Možda. Ali i kao podsvesno pitanje: da li fer-plej nagrade idu samo onima koji lepo zvuče na engleskom? Koji imaju uglađene PR timove? Koji "ne kvare žurku"?

I onda dolazi interesantni obrt: čak i Federer je, godinama kasnije, priznao grešku.
U emotivnom momentu, u dokumentarnom filmu o kraju njegove karijere, Federer priznaje da nije bio pošten prema Đokoviću.

- Priznao je da nije odao poštovanje koje Novak zaslužuje. Osećao sam da ima dobar forhend, ali da njegov bekhend nije bio tako dobar kao danas. Ali, onda je 'ispeglao' te stvari i postao čudovište od igrača.

Ovo je, bez sumnje, priznanje koje bi mnogi drugi zadržali za sebe. I u tome se ogleda Federerova veličina, kako Srđan Đoković i sam priznaje:

- Dobro je kad se prizna greška, u tome je veličina, niko nije bezgrešan.

Ali rana ostaje. I verovatno će zauvek ostati. Jer nije reč samo o sportu. Reč je o tome da je neko morao više da se dokazuje. Da je neko, poput Đokovića, morao da trpi zvižduke, sumnje, predrasude - i da sve to nosi sa osmehom koji nije uvek bio prirodan, već iznuđen.

U tom kontekstu, rečenica da Novak, kada publika viče "Rodžer, Rodžer", u glavi čuje "Nole, Nole" - postaje metafora o životu čoveka koji je naučio da i iz odbacivanja izvuče snagu.

Srđan Đoković nije diplomat. On je otac. I u svetu gde se često više vrednuje kako nešto zvuči, nego šta se zaista kaže - njegov sirovi ton pogađa pravo u centar. Rivalstvo Federera i Đokovića možda je završeno na terenu, ali u glavama i srcima onih koji su ga živeli - ono traje i dalje. I možda će, baš zbog toga, ova era tenisa ostati zauvek posebna.

BONUS VIDEO: