Da li kućnu hemiju, kafu i slatkiše kupujete na pijaci? Evo zašto to ne bi trebalo da praktikujete

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Foto: Ilustracija

Ta roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, kažu u NALED-u.

Prodaja takve robe na oko 410 pijaca u Srbiji bez izdavanja računa i plaćanja poreza, predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom takozvanih nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj švercom.

Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68 odsto čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Foto: Ilustracija

Dosadašnji inspekcijski nadzor, kako se navodi u biletenu NALED-a, pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, pa se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce.

Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošaca, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30 odsto odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27 odsto), konditorske proizvode (22 odsto), kafu (15 odsto), elektromaterijal i alat, cigarete...