STIŽE ČITAČ MISLI! Veštačka inteligencija sada će znati KAKO RAZMIŠLJAMO i koje su nam NAMERE
Budućnost je stigla odavno, ali sada nam kuca na vrata nešto nam se što u početku verovatno neće dopasti
Softverski inženjeri Googlea iz Švajcarske uspeli su uz podršku naučnika da izgrade sistem „Brain2Music“ na osnovu kojih će veštačka inteligencija moći da ubuduće na osnovu naših misli prepozna pesme koje nam se dopadaju ili koje pevušimo a da ne znamo ko ih peva i kako se one zovu.
Ispitujući moždanu aktivnost osobe, veštačka inteligencija (AI) može da proizvede pesmu koja odgovara žanru, ritmu, raspoloženju i melodiji muzike koju je pojedinac nedavno slušao.
Naučnici su ranije uspevali da prepoznaju samo pojedine zvukove iz moždane aktivnosti, kao što su ljudski govor ili cvrkut ptica. Međutim, do sada nisu pokušavali da rekonstruišu muziku iz moždanih signala.
Sistem “Brain2Music” zasnovan je na veštačkoj inteligenciji i kombinuje podatke prikupljene sa skenera mozga, kako bi rekonstruisao zvuk koja podseća na pesme koje je osoba slušala tokom skeniranja.
Naučnici su koristili snimke mozga koji su prethodno prikupljeni tehnikom koja se zove funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), koja inače može da prati protok krvi do mozga, kako bi videli koji regioni su najaktivniji.
Skenovi su prikupljeni od pet učesnika dok su slušali muzičke klipove koji obuhvataju niz žanrova, uključujući bluz, klasiku, kantri, disko, hip-hop, džez i pop.
Koristeći deo podataka istraživači su prvo obučili AI program da pronađe vezu između karakteristika muzike (instrumenata, žanra, ritma, raspoloženja…) i moždanih signala učesnika. Raspoloženje muzike su definisali koristeći oznake kao što su srećno, tužno, nežno, uzbudljivo, ljuto ili zastrašujuće.
Istraživači su zatim uneli ove podatke u drugi model veštačke inteligencije koji je prethodno razvio Google, nazvan MusicLM.
Ovaj model je prvobitno razvijen da generiše muziku iz tekstualnih opisa, kao što je “smirujuća melodija violine sa iskrivljenim gitarskim rifom”.
MusicLM je izbacio rezultate koji su zvučali skoro kao originalni isječci pesama, iako je, kako kažu, AI neke pesme bolje rekonstruisao od drugih.
“Raspoloženje rekonstruisane muzike je imalo nešto manju podudarnost, oko 60 odsto“, rekao je za Live Science koautor studije Timo Denk, softverski inženjer Googlea u Švajcarskoj.
Ovaj pomak u razvoju veštačke inteligencije u svetu ljudi svakako će doprineti tome da vrlo brzo, možda već u 2024. godini budemo svedoci lansiranja prvog pravog čitača svih misli čoveka.
On će svakako znati kako razmišljamo i koje su nam namere. Naučnici i softverski inženjeri kunu se da ti čitači misli neće zloupotrebljavati čoveka i njegovu individualnost. Ostaje samo da se vidi hoće biti baš tako.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)