NAJVEĆI MITOVI SUĐENJA VEŠTICAMA IZ SALEMA: Stradale su zbog OVOGA, nisu štedeli ni životinje zbog jedne BIZARNOSTI! (VIDEO)

Oni su možda najpoznatiji zbog popularnosti The Cruciblea Artura Milera i brojnih filmskih adaptacija na tu temu, ali optuživanje nedužnih ljudi, kao i pogubljenje jer su „veštice“, počelo je mnogo pre, tačnije 1692. godine.

Tokom vekova, Evropa je brojala nekoliko suđenja vešticama, od kojih je svako bilo užasno kao i ono u Salemu. Dok su suđenja u Salemu trajala skoro godinu dana, neka evropska suđenja su trajala više od deset godina i odnela nebrojano mnogo života.

Foto: pixabay.com

Ono što je od krucijalnog značaja vezano za suđenja u Salemu je da su ona bila neka od poslednjih koja su se odigrala, a došla su upravo u trenutku kada su zamrla u Evropi – zapravo, to je novina koju su evropski kolonisti doneli sa sobom u Ameriku.

Iako su se u Severnoj Americi 1600-ih odvijala druga suđenja, a posebno suđenja vešticama iz Konektikata, nijedna veštica nije suđena i pogubljena od 1663. Smatralo se da je sa tim završeno, pa kada je histerija u Salemu počela, to je bio šok za sve, a neverica je nastavila da se širi kod ljudi.

Kao što ćete videti u ovim činjenicama o lovu na veštice, niko nije bio siguran - čak ni kućni ljubimac.

Mit 1. Veštice su spaljivane na lomači

Dok je spaljivanje „veštica“ bila uobičajena praksa tokom evropskih suđenja vešticama, nijedna veštica nije spaljena tokom suđenja u Salemu.

Preferirani metod pogubljenja u Salemu bilo je vešanje. Sve veštice koje su osuđene bile su obešene, sa izuzetkom Džajlsa Korija, 80-godišnjeg čoveka, koga pritiskali kamenim gromadama do smrti. Ovaj metod je korišćen da se optuženi koji su odbili da se izjasne prinude na razgovor.

Mit 2. Samo žene su bile optuživane

Većina ljudi veruje da su samo žene bile na meti tokom suđenja u Salemu, ali zapravo, četvrtina optuženih za veštičarenje bili su muškarci. Ono što je još više iznenađujuće je da je od 20 žrtava koje su pogubljene tokom suđenja, njih šest bili muškarci.

Zašto su ti ljudi uopšte optuženi? Neki su optuženi isključivo zato što su bili u srodstvu sa ženom koja je optužena da je veštica. Drugi su bili na meti jer su imali veze sa Indijancima Vabanaki koji su, zajedno sa Francuzima, napadali naselja Nove Engleske.

Mit 3. Većina optuženih su bili tinejdžeri

Iako se dosta potenciralo da su optuženi bili samo tinejdžeri, zapravo su starije žene, posebno bogatije udovice bez muških naslednika i mnogo zemlje na svoje ime, takođe bile optužene za veštičarenje.

Naučnici spekulišu da su ove žene smatrane pretećim kao moćne, nezavisne žene koje više nisu zauzimale tradicionalne uloge majke i žene. Dakle, umesto da puste ove žene da prožive ostatak života u miru, ponekad, ubrzo nakon što su izgubile svoje partnere, ljudi su upirali prstom i uzvikivali „Veštica!“

Većina optuženih su bile tinejdžerke i mlade žene.

Mit 4. Optuživani su samo siromasi

Tokom suđenja, Salem je podeljen na dva dela – grad Salem i selo Salem. Grad Salem je bio lučki grad i trgovci koji su tamo stanovali uživali su veći prosperitet i političku moć od svojih poljoprivrednika u Salem selu.

Većina onih koji su optuživali živela je u blizini grada Salem, dok je većina optuženih bila iz sela Salem. Ova nejednaka raspodela bogatstva posejala je seme nezadovoljstva koje je na kraju podstaklo suđenja.

Mit 5. Ljudi su bili jedine žrtve suđenja

Ako ste mislili da su ljudi jedine žrtve lova na veštice, prevarili biste se. Čovekov najbolji prijatelj je takođe bio žrtva histerije koja je harala tokom suđenja vešticama u Salemu.

Nakon što je mlada devojka optužila psa da je pokušao da je opčini, seljani su ubili jadnog psa. Još jedan pas je ubijen jer se smatralo da je bio pod čarolijom optužene veštice. Čak ni kućni ljubimac nije bio siguran od sumnji koje su zahvatile seljane Salema.

Mit 6. Mesto pogubljenja - Gallows hill

Zloglasno brdo Gallovs možda nije mesto gde su se pogubljenja dogodila. U januaru 2016, The Gallovs Hills Project, grupa naučnika iz Salema, utvrdila je da je tačna lokacija vešanja zapravo Proctor's Ledge.

Bez podataka o izjavama očevidaca, grupi su bile potrebne godine da pročešlja sudske zapise, mape i druge dokaze da pronađe lokaciju pogubljenja, koju je istoričar Sidni Perli već nezvanično identifikovao vek ranije.