Za velika dela potrebne su decenije mukotrpnog rada: OVO JE SRBIJA ČEKALA 85 GODINA!

Višedecenijski posao izdavanja prepisa Dušanova zakonika, započet daleke 1938. godine, konačno je priveden kraju! U šest tomova, odnosno sedam knjiga, u razdoblju od 1975. do 2023. godine, objavljeno je 27 poznatih prepisa Dušanova zakonika, najvažnijeg zakona srednjovekovne Srbije.

Time je, posle 85 godina, okončan posao izdavanja prepisa Dušanova zakonika, što svedoči o tome da su za velike projekte i kapitalna izdanja potrebne decenije mukotrpnog rada više generacija pravnika, istoričara i lingvista. 

Tim povodom, u organizaciji Odbora za izvore srpskog prava SANU, u Svečanoj sali SANU danas tačno u podne biće priređena svečana akademija povodom završetka izdavanja prepisa Dušanova zakonika.

Dušanov zakonik bio je najviši pravni akt u Dušanovom carstvu iz 14. veka. Nastao je prevođenjem vizantijskih zbirki propisa iz tog vremena, pre svega Vlastareve Sintagma iz 1335. godine. Zakonik je usvojen 1349. na saboru u Skoplju, a dopunjen 1354. godine u Seru, svega godinu dana pre Dušanove smrti. Zakonik se sastoji od ukupno 201 člana, a pisan je na starosrpskom jeziku.

Donošenjem ovog zakonika car Dušan je želeo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji važi na teritoriji celog carstva, ali i ograniči zahteve i prava vlastela koja je njime takođe stavljena u okvire zakona.

Dušanovim zakonikom regulisani su odnosi među staležima i njihov odnos prema caru. Takođe, bavi se organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, načelom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivičnim pravom, a najmanje govori o građanskom pravu.

Šta u Dušanovom zakoniku zapravo piše?

Od 1 do 38. člana nalaze se odredbe o pravima i obavezama Crkve, o njenom položaju, nadležnostima, obavezama prema caru, sudskoj vlasti... Od člana 39 do 63. Zakonik govori o pravima i obavezama drugog povlašćenog staleža - o vlasteli. Ove odredbe Zakonika im garantuju neprikosnovenost baštine i razne druge povlastice. Govore o obavezama prema vladaru, poštovanju sudija i suda…

Od člana 64 do 83. Zakonik se bavi pravima i obavezama zavisnog stanovništva. Pored odredbi koje zabranjuju preteranu eksploataciju zavisnog stanovništva od strane njihovog gospodara, Zakonik precizno reguliše i obaveze zavisnog stanovništva prema njihovom vlastelinu. Posle 83. člana slede odredbe o gradskom staležu i trgovcima, o krivičnoj odgovornosti grada i gradske zemlje, o odgovornosti vojnika...

Original Dušanovog zakonika nije sačuvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbliži originalu) potiče iz Struge iz 14. veka. Posle njega sledi prepis iz Prizrena iz 15. veka koji je najpoznatiji.

Zakonik je upamćen kao vrhovni pravni akt kojim je srednjovekovna Srbija uspostavljena kao pravna država.

Surove kazne

Kazne predviđene Dušanovim zakonikom uglavnom su bile novčane, ali je bilo i telesnih kazni koje su podrazumevale teško sakaćenje i batinjanje, a razlikovale su se u odnosu na to da li se primenjuju na vlastelinima ili običnom narodu. 

Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže; akoli sebar uzme silom vlastellinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže.

O bludu vlastelinke:

"Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se oboma ruke otseku i nos sareže.”

O ubistvu:

"Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera."

O psovci:

"Ko opsuje episkopa. ili kaluđera, ili popa, da plati sto perpera. Ko se nađe da je ubio episkopa, ili kaluđera, ili popa, taj da se ubije i obesi."

O ubistvu:

"Ko se nađe da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili čedo svoje, da se taj ubica sažeže na ognju.”

 

 

BONUS VIDEO: