OBJAVLJEN TREĆI ROMAN ŽIVOJINA ŽIKE PANAJOTOVIĆA- "STAN U TIRŠOVOJ": Na smrt ne gledam kao na nešto ružno ili tužno!

Šta je sreća i gde je kraj za onoga ko ostane iza osobe koju voli? Da li ljubav zaista može da pobedi sve i šta kad se dođe do krajnjih granica? Ovim i sličnim pitanjima Živojin Žika Panajotović bavi se u svom trećem romanu "Stan u Tiršovoj". U razgovoru za Republiku, ovaj mladi pisac govori o inspiraciji, novoj knjizi, LGBT zajednici...

Upravo je pušten u prodaju vaš treći roman - "Stan u Tiršovoj". Da li je ljubav i ovog puta, kao i prethodna dva, glavni motiv u romanu? 

-  Da, moj treći roman "Stan u Tiršovoj", konačno se našao u prodaji. Posle nekih tehničkih problema, moje prevelike ambicije da se posvetim nekolicini poslova, on se konačno našao u prodaji. Sada svako može da nađe primerak mog novog romana u Prajd Info Centru u Beogradu. Ovom prilikom bih se zahvalio Goranu Miletiću i ostalim ljudima iz Prajd Info Centra da divnoj saradnji, koja će da traje i koja će da obuhvata i druge naše projekte. Moj treći roman je jedna ljubavna priča, sav je satkan od ljubavi. Tako da mi je motiv slaba reč, a ljubav, kao pokretač, kao večita inspiracija. Prosto, kotrljam se na emocije. 

Iako nam svima - i u životu, pa i knjizi, treba srećan kraj, vi ste svog glavnog junaka "ubili" na kraju knjige. Zašto? Da li time šaljete poruku čitaocima da ne čeka svakoga ono "živeli su srećno do kraja života"? Ili je ta smrt glavnog junaka metafora za onu ljubav koja nas "ubije" i posle koje više nismo isti?

- Za mene je smrt neminovnost. Život niko nije preživeo. Ni u privatnom životu na smrt ne gledam kao na nešto ružno, čak ni tužno. To je prosto tako. Strahinja je mlad, na kraju romana on gubi bitku sa rakom. Dosta meni bliskih ljudi, upravo je izgubilo bitku sa koncerom. Taj deo u romanu je ujedno i inspiracija i omaž svima onima koji nisu dobili bitku, između ostalih moj otac. A da li nam treba - sreća na kraju života? Ona nam treba za života. Na tom kraju kad god da dođe, više nije ni bitno, kraj kao takav ne može biti srećan, ali svakako je neminovan. Šta je sreća, gde je kraj, postoji li ili samo menjamo dimenziju? Ni u jednom momentu, Strahinjina smrt nije bila metafora, ni za šta.

Foto: Privatna arhiva

Da li u romanu ima i autobiografskih elemenata? 

- Skoro sve je fikcija, a umalo da sklizne u autobiografiju. Na svu sreću, svi smo živi i zdravi, niko čak nije ni oboleo. Ako je to ono, nešto malo, što fali da bude autobiografsko. Ono skoro, što roman približava fikciji, a razdvaja od autobiografije, jesu emocije i posveta. To su stvarne stvari. Emocije, koje su dale inspiraciju i posveta, sada već mom bivšem dečku.

Generalno, do koje mere ste spremni svoj lični život da podelite sa čitaocima?

- Ja uvek glasam za transparetnost. Biti javna ličnost, na bilo kom polju, nosi sa sobom i to da ljude zanima vaš lični život. Neko ima čitaoce  neko slušaoce, neko gledaoce. Oni su tu da kritikuju, hvale, a mi poput modernih gladijatora, sve to da hendlujemo. Da se ne razumemo, ljudi ipak na kraju saznaju samo ono što im mi ponudimo. 

Šta je bila inspiracija za ovaj roman? 

- Talenat koji je gurao neku nebjašnjivu želju za pisanjem. Za vrlo kratko vreme, nastao je "Stan u Tiršovoj", a inspiracija je meni sve, bukvalno. Svuda je tražim, nalazim, primećujem. Negde je uhvatim, negde mi, naravno, promakne. Ali, na kraju uvek legne između dve korice. 

Vaši likovi u knjigama su pripadnici LGBT zajednice, kao i Vi. Da li ste probleme s kojima se većina pripadnika LGBT zajednice susreće u životu preslikali i u knjige ili ste im stvorili savršen svet?

- Moram da kažem da ja kao pripadnik LGBT zajednice nikada nisam imao problem, zbog svoje seksualne orijentacije. Ili sam pak to samo tako shvatio. Ipak je problem u meni, što ja volim da kažem. Samim tim i likovi iz mojih romana, nemaju problem što su pripadnici LGBT zajednice. Naravno da postoje problemi, prvenstveno na nekom višem, pravnom nivou. A onda i mlad svet koji neće, ne sme da se autuje. Evo, na primer, jedan problem kod mene. Ni jedan moj momak nije bio autovan gej. Možda je to neki moj problem, koji ne želim da priznam. 

Foto: Privatna arhiva

Neretko čujemo da nije lako biti danas pisac, a da li je neuporedivo teže biti pisac iz LGBT zajednice?

- Opet sličan odgovor imam, da ne kažem isti. Meni lično, sve je kul. Ja sam mlad, talentovan, autovan. Ja lično probleme nemam. Ako se neki i javio za ovih 14 godina koliko sam ja autovan gej, ona transparentnost, gore pomenuta ga je sasekla u korenu. Naravno da postoje mišljenja, pa čak i neka dobacivanja u životu generalno, ali Bože moj. Slobodno mogu reći da kao Živojin, problema nemam. Ličnih, što sam gej osoba, javno. 

Razmišljate li već o novoj knjizi?

- Ne samo da razmišljam o da imam kostur narednog romana, on je napisan. Rukopis je u mom laptopu već dva meseca sigurno. Naravno opet gej tematike, pod radnim naslovom "Ti si moje Sunce" naredni roman govori o mračnoj strani ne samo pripadnika LGBT zajednice , nego života uopšte. Svaki moj roman debelo zagrebe neke ozbiljne životne teme, tako je i sa narednim, možda do sada i najviše. Nadam se da ću da pokušam da dam odgovor što pre. Samo da se obračunam sa ambicijom i tehničkim problemima. 

Pisac među političarima

Godinama ste bili i deo političke scene Srbije. Otkud pisac među političarima i da li vam je dubok osećaj za emociju bio plus ili minus u tom poslu?

- Jesam, onih deset godina, bio sam aktivan u političkom životu Srbije. Volim da kažem: ko se na bavi politikom u Srbiji, on je idiot, bavite se politikom, da se ona ne bi bavila vama,  politika je jedan divan poziv, samo su ga pojedicni ukaljali. A odakle pisac, među političarima? Pa nisam ni prvi ni jedini, verovatno ni poslednji. I jedan Ćosić je bio među političarima. Jedan Brana Crnčević, takođe je našao sebe i u politici. Zvanično sam izašao pre skoro godinu dana, ali i dalje sam tu. Kao građanin, glasač.....kao neko ko prati, razume, voli, podržava, mnogo toga zna, ume, hoće ili ne. A emocije, teško, naročito kada se javi ona erotska emocija. Još ako je sa obe strane, propast je zagarantovana.

BONUS VIDEO: