SLAVNI KNJIŽEVNIK NAPISAO HIT NARODNJAK! Stvarao je pesme za decu, a iza sebe ostavio i EROTSKO ŠTIVO!

Na današnji dan, 29. marta 2019. godine, u 83. godini preminuo je književnik, pesnik, prozni i dramski pisac Dobrica Erić.

Velikan naše pisane reči rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, nadomak Gornjeg Milanovca. Završio je četiri razreda Osnovne škole u Vraćevšnici, a nakon toga se oprobao u različitim zanatima, umećima i umetnostima od kojih mu je najviše uspeha donelo pisanje. 

Pisao je za decu i odrasle, a njegova dela namenjena najmlađima nezaobilazna su u školskoj lektiri, izdanjima gotovo svih naših izdavača, kao i u brojnim izborima i antologijama. Među delima koja je pisao za odrasle javnosti su dominantno poznata ona posvećena otadžbini, dok ceo jedan korpus njegovog lirskog i erotskog stvaralaštva još uvek čeka da bude uistinu otkriven, proučen i vrednovan. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine, a nakon toga je usledilo više od stotinu knjiga. 

Foto: Arhiva porodice Erić, dozvoljeno objavljivanje

Malo ko zna da je upravo Dobrica Erić napisao tekst za antologijsku numeru "Devojka iz grada", koja se smatra draguljem narodne muzike. 

- Dobrica i ja smo se upoznali u kasnijim razredima osnovne škole. On je u to vreme bio deo kolonije srpskih pesnika naivaca. Kao gimnazijalac imao sam priliku da se družim sa Obrenom Pijevovićem i Dobricom Erićem. Svi smo tu bili blizu. I stvarno sam uživao u njihovom društvu. Umeli su satima da pričaju u stihu, što je mene fasciniralo. Pamtim ga kao izuzetnu ličnost i hvala mu na svemu što je uradio za našu književnost, naročito za srpsku poeziju - objasnio je Miroslav Ilić za Kurir i dodao:

- Nisam ni sanjao da ću jednog dana otpevati pesmu koju je napisao baš Dobrica Erić. To je bilo 1972. godine. Obren Pijevović me je pozvao kod sebe i pokazivao mi je neke pesme koje ima. Njemu je trebao mlad pevač koji bi mogao da iznese te stihove. Odmah sam se zalepio za pesmu "Devojka iz grada". 

Foto: Arhiva porodice Erić, dozvoljeno objavljivanje

TEKST PESME

Ja sam rođen u cveću livada
Čuvah stada pokraj reke Gruže
Al' zavoleh devojku iz grada
Sa usnama k'o pupoljak ruže
Bele ruke, a prsti k'o dirke
Pričahu mi najnežnije bajke
Zalud uzdah iz grudi pastirke
Zalud suze moje stare majke
Zalud uzdah iz grudi pastirke
Zalud suze moje stare majke
Sin sam plavih šuma i livada
Gajih dobre konje i volove
Zbog lepote devojke iz grada
Zaboravih brda i dolove
Zvao sam je ulicama dugim
I venuo k'o trava jesenja
Jednog dana spazih je sa drugim
Zagrljenu u senci kestenja
Jednog dana spazih je sa drugim
Zagrljenu u senci kestenja
Šta sad mogu već bol svoj da patim
Mladost moju da tužim za celo
Morao sam kući da se vratim
Svome domu u rođeno selo
I sad opet svoga vranca jašem
I u krčmi krčmim svoja stada
Kitim svirce i razbijam čaše
I proklinjem devojku iz grada
Kitim svirce i razbijam čaše
I proklinjem devojku iz grada
 

Povodom obeležavanja pet godina od smrti slavnog pisca izdavačka kuća Mascom izdala je saopštenje u ime porodice Erić, u kojem se navodi i da je Dobrica Erić kao pisac, urednik, izdavač i neizostavan deo kulturnog života Srbije, sarađivao, stvarao i drugovao sa najznačajnijim akterima naše kulture poput Duška Radovića, Desanke Maksimović, Pere Zubca, Minje Subote, Milića od Mačve, Dragana Lakićevića i mnogih drugih.

Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja: Mlado pokolenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Oktobarska nagrada, Vukova nagrada... Zaslužni je građanin grada Beograda, dok je u gružanskom kraju srednja škola u Kniću ponela njegovo ime, uz održavanje sada već tradicionalne manifestacije "Dobričino praskozorje" u selu Konjuša. U poslednjih pet godina objavljene su tri izuzetne monografije različitih autora o njegovom životu i radu.

 

 

BONUS VIDEO: