SVE ŠTO NISTE ZNALI O SLAVNOM NOBELOVCU: Najveće Andrićeve ljubavi - Živeo za Milicu i Crvenu zvezdu! (FOTO)
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Ivo Andrić obožavao je da boravi u Sokobanji, gde je počeo rad na romanu "Na Drini ćuprija", imao je ličnog konobara i frizera.
Foto: instagram.com/_lilith_nyx
U mestu Dolac kod Travnika pre 130 godina rođen je književni genije koji je vanvremenskim delima trajno obeležio srpsku kulturu. Mada je Ivo Andrić u retkim razgovorima za javnost govorio da njegova biografija nije bogzna kako zanimljiva jer je oko njega "sve obično da običnije ne može da bude", budući da ne ide "kao Hemingvej u lov na lavove" i ne pravi "boemske skandale", istina je ipak drugačija. Slavni nobelovac je obožavao da se odmara u Sokobanji, gde je počeo da piše roman "Na Drini ćuprija", koji mu je doneo najveće priznanje, imao je ličnog konobara i posećivao isključivo ženskog frizera.
Davne 1942. prvi put je boravio u Sokobanji, a sedamdesetih godina još dva puta i tada ga je usluživao uvek isti konobar - Slobodan Krstić.
- Voleo je da za vreme doručka pojede ovčije kiselo mleko iz našeg kraja, odnosno iz sela Jezera, koje se ne jede kašikom, već viljuškom. I on je to voleo, to mu je davalo ovako neku svežinu - ispričao je za RTS Krstić, penzioner i bivši direktor hotela "Moravica" u Sokobanji.
Foto: ST/N. PANČIĆ
Osim ličnog konobara, Andrić je imao i sopstvenog frizera. Kosu je stilizovao isključivo kod ženskog frizera Slađane Anđelković, koja susrete s nobelovcem pamti kao prijatne uprkos tome što je, kako priznaje, imala tremu što velikom piscu "radi o glavi".
- Verujte, imala sam i tremu - prvi put šišam, a on ima toliko oštru i tešku kosu, tad nisu bili fenovi, nego su bile haube. On mi kaže: "Drago moje dete, nemoj da se sekiraš, rekao mi je direktor Vasa da si ženski frizer, samo idi po fazonu i nećeš pogrešiti". I ja lepo po fazonu ošišam - ispričala je Anđelkovićeva.
Kao i svaki umetnik, Andrić je bio razigranog duha. Vezivanje mu nije bilo jača strana, pa je neženja ostao sve do 66. godine. Voleo je momački život po hotelskim sobama i iznajmljenim stanovima i bojao se da će ga žena i brak toliko zaokupiti da neće moći da se posveti pisanju onoliko koliko zaista želi. Međutim, tri decenije je čekao na Milicu Babić, suprugu svog prijatelja Nenada Jovanovića, nakon čije smrti se oženio njegovom udovicom. Tih deset godina, od 1958. do 1968, bilo je, kako je sam rekao, najlepše doba njegovog života. Milicu je srce izdalo, a nakon njene smrti 1968. Andrić se povukao u sebe. Preminuo je 1975, a njegova urna je položena u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, pored groba svoje voljene.
Kao predratni službenik Ministarstva inostranih poslova, Andrić je često, u pauzama za ručak, voleo da se provoza beogradskim ulicama tramvajem na liniji broj 3. Na obalama Save je punio baterije i razmišljao, a jedna od omiljenih destinacija bila mu je Ada Ciganlija.
Malo ko zna da je diplomata i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. bio i vatreni navijač košarkaškog kluba Crvena zvezda i član košarkaškog i fudbalskog kluba crveno-belih. U Arhivu SANU, u ličnom fondu Ive Andrića, sačuvane su dve ulaznice za utakmicu košarkašica protiv Spartaka iz Praga u polufinalu Kupa evropskih šampiona. Često je odlazio na utakmice i dešavanja na terenu pratio s tribina smeštenih između kalemegdanskih zidina.
Od 1919, kada je prvi put došao u srpsku prestonicu, živeo je u raznim iznajmljenim stanovima na Terazijama, u Prizrenskoj i Krunskoj ulici... Današnji Spomen-muzej Ive Andrića na Andrićevom vencu jedini je u kom je nobelovac živeo od 1958. do smrti, a da nije bio podstanar.
Književna istoričarka i pisac Žaneta Đukić Perišić u svom delu "Pisac i priča" pisala je i o Andrićevoj ljubavnoj aferi s Poljakinjom Persidom (Siduškom) Keršnijević, ženom Gustava Krkleca, inače Andrićevog kuma. Ona navodi kako se po čaršiji pričalo da je između prijatelja pukla tikva 1925. jer je Gustav otkrio da je između Perside i Ive planula strast. Supružnici su stavili tačku na brak, a dvojica kumova su kasnije izgladila odnose.
Čuvena kompozicija "Marš na Drinu" Stanislava Biničkog, posvećena srpskim herojima s Cera i Kolubare, bila je prećutno zabranjena kao nacionalistička od kraja Drugog svetskog rata do 1964. u Jugoslaviji. Znalo se - ko je naruči u kafani, ide u zatvor, a onda je Andrić napravio preokret. Kada je otišao u Stokholm da primi priznanje, u prtljagu je poneo i predratnu gramofonsku ploču sa snimkom "Marša na Drinu". Insistirao je da mu nagrada bude uručena uz njegove zvuke, a melodija se Šveđanima mnogo dopala.
Srpskom književniku Igoru Marojeviću juče je dodeljena Andrićeva nagrada za najbolju pripovetku objavljenu 2021. "Slikopisanje" iz zbirke "Sve za lepotu". Ovo priznanje dodeljeno mu je u Zadužbini Ive Andrića, na dan rođenja velikog pisca. Mada se u Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku stoji da se Andrić rodio 9. oktobra, a budući da je to zapravo bilo u noći između 9. i 10. oktobra, nobelovac se uvek izjašnjavao da je rođen 10. u mesecu, što je kasnije i ozvaničeno.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
BONUS VIDEO:
Komentari (0)