Goran Paskaljević na Festu predstavio novo ostvarenje: Ksenofobija se više širi kao magla!

Foto: Foto Fest

Goran Paskaljević

Naš proslavljeni reditelj Goran Paskaljević predstavio je na ovogodišnjem Festu novo ostvarenje, film "Uprkos magli", koji je snimao u Italiji i koji se bavi migrantskom krizom.

- Pokušao sam u stvari da napravim jedan film koji nije kritičan film o migrantima. Ima mnogo filmova koji se bave migrantskom krizom i veoma su ispunjeni nasiljem, njihovom bedom i tužnim sudbinama, a ja sam hteo da napravim jedan nežan film, jednu jednostavnu priču koja više govori o ksenofobiji - ističe Paskaljević.

U samoj najavi za film navodi se podatak Interpola da danas Evropom luta više od 10.000 maloletnih izbeglica bez roditeljskog staranja, od toga čak polovina utočište traži na drumovima Italije. "Uprkos magli" je priča o jednom od njih, o dečaku Muhamedu, koji je prepušten sebi nakon što je izgubio roditelje tokom putovanja do Italije u gumenom čamcu.

SLEDIO TRAG ISTINE

- Italija je pritisnuta migrantskom krizom više nego sve druge zemlje u Evropi. Vidimo da se sada strašne stvari dešavaju i u Grčkoj. Video sam da mališani lutaju italijanskim drumovima. Pokušao sam da nešto smislim i pitao sam se šta bih ja radio sa nekim od tih mališana kada bi ga sreo na autobuskoj stanici kako gleda oko sebe. Pitao sam se da li bi ga poveo kući ili ne i zbog čega se sve to dešava... Onda sam u film ubacio segmente priče Filipa Davida o bračnom paru koji usvaja dete... Tako je sve počelo - objašnjava reditelj.

Kad je film završen, dodaje, veći deo ekipe ocenio je da je reditelj napravio vrlo politički film.

Foto: Foto Fest

- Ja to nisam shvatao. Sledio sam, kao i uvek, trag istine. U Italiji se razvila ksenofobija u velikoj meri u odnosu na migrante u momentu kada smo snimali film. Salvini je bio na korak da postane novi Duče. On je imao veliki uticaj na medije i Italijom se širila mržnja prema migrantima. Nisam želeo da taj odnos medija i katoličke crkve prema migrantskoj krizi zaobiđem u filmu. Nisam to ni mogao ni hteo da izbegnem. Tim filmom sam hteo da otvorim više tema. Smatram da filmovi moraju da imaju svoju misiju i da nešto treba da saopšte, da isprovociraju ljude na razmišljanje o onome što ih okružuje. Gledalac treba da razmišlja o nečemu dok gleda film, a ne samo da se zabavlja - zaključuje Paskaljević.

Prema njegovim rečima, migrantska kriza je vrlo kompleksno pitanje i zahteva suptilno vođenu politiku.

PARE NE ZNAČE BEZ ZADOVOLJSTVA

"Uprkos magli" je peto ostvarenje koje je Paskaljević radio u inostranstvu. Cenjeni reditelj navodi da je filmski odnegovan na italijanskom neorealizmu i da mu je bila velika čast da radi u Italiji, gde je od tamošnjeg filmskog fonda kao jedini stranac dobio podršku da radi italijanski film.

- Nisam radio naručen film, već je tema bila moja. Odbijao sam neke predloge za snimanje filmova koji su mogli da mi donesu mnogo para, ali sam se uvek vodio idejom da mi pare ništa ne znače bez ličnog zadovoljstva - dodaje Paskaljević.

Glosa

Gledalac treba da razmišlja o nečemu dok gleda film, a ne samo da se zabavlja

Promrzlo dete na stanici Film prati Paola, menadžera restorana u malom gradu u blizini Rima koji jedne kišne večeri pri povratku sa posla pronalazi promrzlo osmogodišnje dete na autobuskoj stanici i odlučuje da ga povede sa sobom kući. Prisustvo deteta uznemirava Paolovu suprugu Valeriju, koja je isprva sumnjičava i neodlučna, ali na kraju pristane da ga prime na jedno veče...

Pečat ima poseban značaj Paskaljeviću je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke dodeljen prošle godine povodom 70 godina od osnivanja Jugoslovenske kinoteke, koja je tada odlučila da se svojim najvišim priznanjem oduži velikanima srpske i jugoslovenske filmske umetnosti koji se vezuju za Prašku školu. Paskaljević je tada zbog bolesti bio sprečen da dođe na svečanost, a vredno priznanje je primio sada na Festu nakon projekcije filma "Uprkos magli". - Za mene ovo visoko priznanje ima zaista poseban značaj. Moj očuh Filip Aćimović, kome sam posvetio film "Bure baruta", uvukao me je u tu zarazu koja se zove filmska umetnost. On je u to vreme bio pomoćnik direktora kinoteke Vladimira Pogačića. I ovaj Pečat je on izmislio. Sećam se da sam ga video u nacrtima, u pokušajima, dok nije dobio ovaj definitivni oblik. Zato mi je ovo izuzetno emotivan trenutak - izjavio je Paskaljević.