"MUŽ BEŽI OD FARBANJA JAJA, JA SAM LOŠ POLICAJAC U KUĆI" Tamara Milutinović na Uskrs otvorila dušu o PORODICI: "Plašim se za ĆERKU, često pitam Darka..." (VIDEO)
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Nikad emotivniji intervju popularne pevačice uoči Uskrsa!
Popularna pevačica Tamara Milutinović u prazničnom intervjuu za Republiku otkriva kako izgleda Vaskrs u njenom domu sada kada i sama ima porodicu, kao i kako balansira ulogu majke, supruge i domaćice. Emotivna i uvek nasmejana, Tamara nam je otkrila mnoge lepe trenutke iz detinjstva, ali i strahove koje donosi roditeljstvo danas.
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
ST/Nebojša Mandić
Pogledaj galeriju
Kako izgleda Vaskrs u tvojoj porodici danas, sada kada si i sama mama?
I pre nego što sam upoznala supruga, u mojoj porodici se Vaskrs uvek slavio onako na veliko, što bi se reklo, kao i bilo koji drugi praznik. I sada, iako su se okolnosti promenile, ništa se u suštini nije promenilo – osim što sada imam jedno malo stvorenje koje farba drvena jaja. Ove godine smo se odlučili za drvena jer bi prava sigurno razbila. Ali to su ti neki novi, lepi momenti koji obogaćuju naš život. Mnogo sam srećna što imam jednu malu mene na koju mogu da prenesem sve ono što su mene moji roditelji naučili.
Foto: ST/Nebojša Mandić
Kažeš da voli da crta – kako izgleda farbanje jaja sa Emili?
Pripremim drvena jaja, prirodne boje, četkice… I više pofarbamo po novinama koje su ispod nego po samim jajima – ali dobro, nema veze. Bitno mi je da njoj bude zanimljivo, a i meni tih pola sata do sat dođe kao pravo uživanje, da i ja sama na miru mogu da ofarbam jaja. Farbanje je kod nas kreativni haos i najlepši deo priprema.
Uključuje li se i suprug u prazničnu euforiju?
Pa znaš kako, muškarci i farbanje jaja... (smeh) Oni to retko rade. Moj tata je, recimo, jedino bio zadužen za lukovinu jer mu je to bilo zanimljivo. Ali da kažemo da je to više ženski posao. Tate su tu da aplaudiraju, pohvale jaja i eventualno umešaju prste oko trpeze. I to je sasvim dovoljno.
Postoji li neka podela poslova u vašem domu za praznike?
Naravno, pogotovo ako je roštilj ili prase u pitanju – tu je muški deo ekipe. A što se tiče pripreme hrane, volim da preuzmem sve na sebe. Uživam u tome da udovoljim ljudima koje volim. Presrećna sam kada neko pohvali jelo koje sam spremila. To mi pričinjava ogromno zadovoljstvo.
Foto: ST/Nebojša Mandić
Kažu da si i odlična domaćica – potvrđuješ li to?
Pa tako kažu, sad... Glupo mi je da sama sebe hvalim, ali volim da kuvam. Meni je to potpuno prirodno – da žena zna da skuva ručak, da nahrani dete, svog čoveka i porodicu. Jasno, danas imamo i čari dostave – i ja ih ponekad koristim – ali meni je kuvanje uživanje. Volim taj "kreativni haos" u kuhinji, seckanje, kombinovanje ukusa... Bik sam u horoskopu, zapravo dupli bik – hedonista. Uživam u hranu i verovatno odatle dolazi ta ljubav.
Koje jelo biste mogli da jedete do kraja života – ti i Darko?
Ja bih mogla da jedem bolonjeze svaki dan. Od malena ih volim. Nisu ni sarma, ni nešto "posebno", ali kombinacija paradajza, mesa i testenine je meni vrh. Darko bi verovatno rekao – sarme. Ili grašak. On je više za tradicionalno.
Foto: ST/Nebojša Mandić
Je li Vaskrs tvoj omiljeni praznik?
Jeste. Iako se kaže da je Božić najsrećniji praznik jer je rođenje Isusa Hrista, meni je Uskrs u srcu. I to verovatno zbog svega onoga iz detinjstva – jaja, crtanje, dekoracija, proleće... Inače, rodila sam se baš na Uskrs! Tako da eto još jednog razloga više. I danas, kao i tada, uživam u toj prazničnoj euforiji.
Kakvo je bilo tvoje detinjstvo za praznike?
Prelepo. Zahvaljujući mojim roditeljima, baki, deki, tetkama, celokupnoj familiji – praznici su uvek bili posebni. Puna kuća, puno dvorište, puno dece. Taj osećaj zajedništva mi je ostao zauvek. I danas se trudim da to zadržim – da nas bude sve više, da se okupljamo, da kuća bude puna.
Foto: ST/Nebojša Mandić
Jesi li često posećivala baku na selu?
Jesam. Praznici su se često provodili tamo – i Božić, i Uskrs, i Nova godina. Nažalost, bake i deke više nema, pa više i ne odlazim tamo. Ali najlepše mi je u sećanju ostalo to igranje sa sestrama i braćom na ulici ispred stare kuće. Presrećna sam što sam imala takvo detinjstvo.
Imaš li vremena da provodiš sa svojom širom porodicom danas?
Imam, hvala Bogu. Moji roditelji žive na pola sata od nas, pa svaki slobodan trenutak koristim da odem kod njih u Rušanj. Emili uživa – posebno kada je lepo vreme i može da trči po dvorištu, da traži mace, kuce, zekice… Moj tata je veliki ljubitelj životinja, pa joj nikada nije dosadno.
Da li je Emili više mamina ili tatina ćerka?
To ne može da se kaže, ne može da se napravi podela. Oboje se trudimo da budemo sa njom kad god možemo. Ja imam tu sreću da radim uglavnom noću, a suprug trenutno zbog povrede provodi više vremena kod kuće. Tako da smo svi stalno zajedno. Ne bih volela da se ikada stvori podela – volela bih da nas uvek voli jednako. Ipak, moram da priznam da je tama malo pitomiji prema njoj, popustljiviji je, što je negde i prirodno. Tate su uvek slabije na devojčice.
Ko je “stroži” roditelj?
Ja sam, definitivno. Ja sam onaj "loš policajac". Iako me ljudi doživljavaju kao nasmejanu i blagu, umem da budem stroga kad treba. Dete mora da se vaspitava. Mislim da dete mora da zna šta može, a šta ne može. Emili je već sada u tom periodu kada testira granice – baci čašu i gleda me pravo u oči i smeška se. Ali mora da se zna šta može, a šta ne. To je sve deo vaspitanja koje kreće od malih nogu, Emili ima dve godine, oni već tada znaju sve.
Foto: ST/Nebojša Mandić
Plašiš li se tinejdžerskih godina koje dolaze?
Kako da ne! Često kažem Darku: "Bože, šta ćemo mi da radimo?" Vreme je čudno, deca brzo odrastaju, ne znaš šta ih sve čeka. Iako ima još vremena, već me sada hvata strah kad pomislim na pubertet. Ne znam gde će nas odvesti društvene mreže, već su nas promenile na gore. Imam strahove, ali daću sve od sebe da joj uz ljubav, razumevanje i razgovor prenesem sve ono što su mene moji roditelji naučili. Koliko god mi bude govorila: "Mama, smaraš me", što redovno danas čujem od te dece u pubertetu, biće sigurno teško. Ali, borićemo se, što se kaže – ćeraćemo se! (smeh)
Ostatak intervjua sa Tamarom Milutinović, u kom je između ostalog pričala i o pokojnom Saši Popoviću, pogledajte u video-prilogu na vrhu teksta.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)