MUZIČKA AFERA VEKA! Nevidljiva pljačka Jugotona – najveća imena estrade ostale bez MILIONA?!

Diskografska kuća „Croatia Records“ se u poslednje vreme suočila s ozbiljnim kritikama zbog kršenja autorskih prava, što je dovelo do brisanja njihovog Jutjub kanala. Ova situacija je izazvala pažnju advokata Mirka Mrkića, koji je objasnio da su fonogrami bivšeg Jugotona nezakonito privatizovani. Prema zakonima o autorskom pravu, jedino autor ima pravo da objavi ili reprodukuje svoje delo, a u Evropskoj uniji ta zaštita traje 70 godina nakon smrti autora. U zemljama koje su potpisale Bernsku konvenciju, ovaj period može biti kraći, ali ne ispod 50 godina.

U avgustu 2021. godine, Visoki upravni sud Republike Hrvatske je utvrdio da „Croatia Records“ nije pravilno privatizovao nekadašnji Jugoton, što je rezultiralo gubitkom vredne diskografske imovine. Fonogrami izvođača kao što su „Azra“, „Bijelo dugme“ i „Novi fosili“ su se koristili bez dozvole, a to je trajalo gotovo tri decenije. Muzičari poput Nikše Bratoša i Branimira Štulića su se takođe oglasili, ukazujući na štetu koju su pretrpeli zbog ovakvih praksi.

Foto: RTS/printscreen

 

U novembru 2023. godine, „Croatia Records“ je ostala bez svog Jutjub kanala, a sve to zbog presuda firmi „EMDC Network“ i „Connect Network“. Ove firme su podnele tužbe zbog neovlašćenog korišćenja muzike i zatražile su uklanjanje sadržaja sa Jutjuba. Proces protiv „Croatia Records“ traje već više od godinu dana, a ukupna potraživanja iznose više od 113.000 evra, bez sudskih taksi i advokatskih troškova.

Poslednja tužba koju su EMDC Network i Connect Network dobili protiv Croatia Recordsa odnosila se na korištenje hitova Halida Bešlića, Tome Zdravkovića, Silvane Armenulić, Šerifa Konjevića...

- Croatia Records gotovo 30 godina ilegalno zarađuje iskorištavaju fonograme koji uopšte nisu njeni. Posebno nas čudi inertnost države koja nije ništa napravila po tom pitanju, budući da je već Rešenjem iz 2016. stekla pravo (pa i obavezu) brige o fonogramima, a sledom toga i regulisanje svih otvorenih pitanja s izvođačima u pogledu njihovih prava sadržanih u tim snimcima", izjavio je tada poznati muzičar Nikša Bratoš, koji je bio i predsednik Hrvatske glazbene unije.

Foto: youtube.com/printscreen

 

- Mnogi misle da meni nije stalo do novca, ali ja ne razmišljam tako. Normalno je da dobijem novac koji sam pošteno zaradio. Niko mi ne može uzeti dušu - rekao je Štulić.

"Proces je trajao oko godinu i po, a vodio ga je kolega Davor Lazić. U ovom trenutku u toku su 23 sudska spora protiv, kako Croatia Records, tako i protiv njihovih povezanih lica. Ukupno potraživanje po osnovu nanete štete iznosi više od 113.000 eura, ne računajući sudske takse, pozamašne advokatske troškove... Čini se da diskografske kuće u regionu problemu autorskih prava pristupaju poprilično ozbiljno kada je njihova korist u pitanju. Međutim, što se tiče benefita autora, postoje brojni primeri nepridržavanja zakona. Istini na volju, uređenju odnosa diskografa i autora nisu pomogle društveno -političke tranzicije na ovim prostorima, ali ni privatizacije određenih velikih diskografskih kuća", pojašnjava Mrkić.

- Ne samo što su diskografske kuće nastavile da koriste fonograme koje su, može se reći, 'zatekli' u podrumu, već su mimo dozvola autora (ili njihovih nasljednika) iste učinili interaktivno dostupnim na internet platformama i ubirali celokupan prihod od pregleda. Da ne bude da samo Croatia Records krši prava autora, to rade i drugi diskografi, tako da su nedavno suspendovani YT kanali Hayat Production, BN Music, kao i mnogi drugi, nakon naših prijava toj platformi", kaže Mrkić.

Kako dalje ističe, istina je da su zakonodavstva republika, koje su nekada činile veliku SFRJ, vrlo valjano i u skladu sa tržišnim trendovima donela potrebne zakone. Međutim, odnos prema tim zakonima u smislu doslednog poštovanja je ono na čemu se mora poraditi.

- Srećom, pomaci se polako vide, iako su mnoge borbe za prava autora u toku. Otkad su kompanije EMDC Network i Connect Network, koje inače štite prava autora iz čitavog regiona bivše SFRJ, na tržištu, položaj autora se značajno poboljšao. Kršenje autorskog prava se najviše odvija u digitalnoj sferi, putem interneta ili, kako pravnici to kažu, putem interaktivnog činjenja dostupnim audiovizuelnog sadržaja. Prevashodno, verovatno najpopularnija internet platforma YouTube nudi korisnicima kanala izbor da se dobrovoljno opredijele da li njihov sadržaj sadrži prava trećih lica, poput npr. muzičkog dela (koje može biti sastavni deo sam po sebi ili da se čuje u pozadini itd.)", navodi dalje piše Klix.ba.

BONUS VIDEO: