TUGA! Otkriveno kako su izgledali POSLEDNJI DANI Slađane Milošević! Vikala u bolnici i tražila POMOĆ, prijatelj morao da reaguje!

Juče se navršilo tačno godinu dana od smrti avangardne umetnice Slađane Milošević, koja je preminula 26. marta 2024. u Zemunskoj bolnici. Tada se oglasio njen najbolji prijatelj Stevan Stevanović, koji se sa Slađanom ddružio još od osnovne škole.

- Slađana i ja smo imali prvi orkestar još u sedmom razredu osnovne škole. To je trajalo dve godine, a posle smo krenuli različitim pravcima. Svirali smo i 1979. godine nekoliko meseci. Družili smo se sve vreme, ali s prekidima kad je bila u inostranstvu. Poslednjih godinu dana viđali smo se maltene svaki dan. Ja sam bio taj koji je brinuo o njoj i psu, donosio sam hranu kad ljubimac nije bio kod mene - rekao je na početku Stevan za Kurir, a onda opisao i njihov poslednji susret:

Foto: ATA Images/Antonio Ahel

- Slađana je bila tvrdoglava za terapije i lekare. Sama se lečila, teško je bilo suprotstaviti joj se. Pokušavao sam da je ubedim, pa je zbog toga dolazilo i do rasprave između nas dvoje. Od jesenas sam bukvalno dva puta dnevno dolazio jer joj je bilo loše. Nisam očekivao da će se ovako završiti. I sad sam bio optimista. Ja sam i zvao Hitnu pomoć. Jedva sam je ubedio da mora u bolnicu. Otpratio sam je do intenzivne nege. Tamo me je uhvatila i stegla s obe ruke i vikala: "Upomoć, upomoć!" Nije volela bolnice, jer je imala loše iskustvo, ali osoblje u Zemunskoj bolnici je bilo izuzetno ljubazno - naveo je on.

Stevan tvrdi da je, bez obzira na tešku bolest, Slađana imala velike planove:

- Slađana je jedno vreme imala lagodan život. Njoj su trebala tri života da ostvari sve planove. Ona je i sad imala planove. Planirala je da ide na more. Pitala me je da idem s njom u maju. Planirala je i doček sledeće Nove godine. Imala je milion ideja. Svašta je započela, međutim, nije to dovršila. Bila je ličnost koja je volela perfekciju, savršenstvo, zato je bila teška za saradnju i s pojedinim muzičarima i s onim koji su navikli to da odrade. Ona nikad nije odrađivala posao. To je moralo sve da bude po njenom. Što se tiče života, ti njeni počeci su bili teški i u Rusiji, u Kijevu... To je bilo dosta gorko. Čak smo se i slikali često u poslednje vreme. Toliko se slikala da nisam mogao da se okrenem. Toga mi je preko glave. Nije padala u depresiju, ali nekada u ovoj bolesti joj se to dešavalo. Kad je bila nemoćna da radi, govorila je: "Šta će mi ovako ovaj život!" Onda sam je ja tešio da ima brata Gorana, da ima psa, obožavaoce... - istakao je Stevan tada.

BONUS VIDEO: