IMALA JE ČETIRI GODINE KAD JE SAZNALA DA JE USVOJENA! Velika ispovest Petre Divac: Zahvalna sam biološkoj majci što nije PREKINULA TRUDNOĆU!

Petra Divac, ćerka Ane i Vlada Divca, postala je član njihove porodice kad je imala šest meseci. Za Blic TV govorila je o tome koliko je danas zahvalna svojoj biološkoj majci i kada je saznala da je usvojena.

- To je i glavna tema zašto sam ovde večeras, da sa vama podelim i svoju priču i zato što mislim da je za širu javnosti jako bitno da se priča na temu usvajanja, da edukujemo druge i da se skine tabu sa teme - kaže Petra Divac u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".

Foto: Zorana Mandic/ATAImages

Petra je neko ko vrlo otvoreno govori o usvajanju a o tome da o ljudima koji usvajaju decu može da se priča na različite načine kaže:

- Pa ja bih se složila da je poslednja opcija, da može da se priča u svakom smislu i mislim da svi iz svojih nekih privatnih razloga usvajaju. Da li je to što naravno žele dete, što su puni ljubavi da pružaju detetu… Mislim da ako su već spremni da se opredele za usvajanje, mislim da im pol deteta nije toliko bitan i smatram da će prihvatiti šta im se da, onako grubo rečeno. Ali mislim da, evo iz svog ličnog primera, moji roditelji su bili spremni da daju ljubav još jednom detetu. To sam bila ja. Imam dva starija brata, tako da njima to nije bilo bitno.

Petrina braća su sedam i četiri godine starija od nje. Njeni roditelji si se ostvarili apsolutno kao roditelji već pre nego što su doneli odluku da im ona bude ćerka, na pitanje da li misli da je dete ljubavi, jer često deca koja budu usvojena zapravo su plod zabranjenih ljubavi Petra kaže:

- Jesam naravno i ja mislim da sam, ukoliko nisam, ja sam dobila tu ljubav kroz svoje roditelje i to na razne načine i ispunjena sam kao osoba baš zbog njihove ljubavi i prihvaćenosti prema meni.

Petra je sa šest meseci došla u porodicu Divac, ona se ne seća detalja ali joj je mama pričala o tome kako je dočekana.

- Meni je mama uvek pričala da kad sam došla u kuću, svi su se toliko obradovali da će napokon biti i ćerka, unuka, žensko dete u kući. Posle dva dečaka malo mira da dobije u kući. Moj najstariji brat, on je već naviko zato što je dobio mlađeg brata od sebe, znao je, "aha, došla je i sestra sad", a srednji brat, on je rekao, mami: "Hvala što si mi kupila sestru", nije znao kako tačno da joj se zahvali sa četiri godine - priča Petra.

Petra se u porodici uvek osećala prihvaćeno, voljeno i nikada nije osetila razliku u odnosu na svoju braću.

- Uvek sam se osetila i prihvaćenom i voljenom, stvarno ispunjenom od svog, da kažem, najužeg kruga porodice i od baba i deda isto. Nikad nisam osetila razliku, stvarno, između mene, Luke i Matije, koliko god da jeste možda u godinama razlika, ovako je nema. Mama i tata su nas isto podigli i podjednako su nam pružili sve koliko su mogli u datim godinama - kaže Petra koja ističe da je zato što je devojčica tata bio slabiji prema njoj.

- Mislim da je tata imao slabiju tačku prema meni. Ipak sam tatina mezimica, on će to možda da negira, ali znamo da je to istina. Mama je mene uvek gledala više kao drugaricu i mnogo je lepo imati takav odnos sa mamom, gde i ja nju stvarno gledam kao najbližu drugaricu, najiskrenijeg prijatelja kog imam - kaže Petra Divac.

O tome za koga je najviše vezana od njih četvoro iz svoje porodice Petra kaže "ovo je nenormalno teško pitanje".

- Uvek postoji ta razlika kome ćemo prvo da se otvorimo. Kad nam je najteže, na primer u školi kad sam imala dešavanja bulinga, prvo sam zvala mamu. Ona je okupila sve članove kući i rekla je šta se dešava i imala sam podršku da pričam ispred svih podjednako. Ja mislim da zavisi i od teme o kojoj pričamo. Da li su drugarice, da li je ljubav, da li je posao, od toga malo i zavisi s kim ću da se konsultujem za pomoć - kaže Petra.

Foto: Republika

Mama je bila ta koja je brinula o Petri i njenoj braći dok su živeli u Americi i bili mali. Imali su i pomoć, a u kući su govorili na srpskom.

- Mama je najviše volela da nas pokupi iz škole jer smo puni utisaka pa joj tada ispričamo sve šta smo radili. Ali imali smo u kući pomoć isto. Mojoj mami je bilo jako bitno da mi naučimo srpski jezik iako živimo u Americi. Tako da smo imali ženu iz Srbije koja je... Tata je uvek imao pravilo da u kući samo sme srpski da se govori sa njim konkretno. Mama nas je puštala malo da mešamo, ali tata se vodio time da ćemo engleski sigurno naučiti van kuće, u školi, ali u kući ćemo srpski učiti - kaže Petra.

Porodica Divac je jedan deo svog života provela u Americi, Petra kaže da se nisu razlikovali od druge dece, a sebe kao dete opisuje rečima:

- Ja mislim da pored dva brata da je nemoguće da budem nežna devojčica. Bila sam čvrsta, uvek sam znala da stanem iza sebe ako treba, ali sam imala i nežnu stranu da sam uvek htela sa ljudima se družim, da nikad nisam nekako... Moja mama nas je uvek učila, "nemojte da osuđujete druge, nikad ne znate šta prolaze" i onda smo uvek prihvatili ko god da sedi preko puta nas i tako smo i sa društvom.

Petra je ako veoma mala saznala da je usvojena. Ona se i ne seća trenutka kada joj je mama to objasnila, ali zna upravo iz priče svoje mame Ane Divac.

- Meni mama kaže da sam ja imala možda tri, četiri godine. Ja se ne sećam tog trenutka više koliko je ona meni to ponavljala, pa sam prihvatila kao svoje sećanje. Ne mogu da se setim jer, bila sam mnogo mala - kaže Petra koja zatim priča o tome kako je to tačno izgledalo:

- Pa, mama kaže da smo bili kod kuće ili u parku sad, eto, ni to se ne sećam i žena je dojila dete i ja nisam znala šta ona radi pa sam pitala i mama mi je objasnila kad majka rodi dete... Ja sam pitala da li je to sa mnom radila, kaže: "Ne", pitala sam zašto, objasnila mi je da je mene usvojila. Pitala sam da li je dojila Luku i Matiju, ona je rekla: "Da". I onda posle toga mi je odgovarala na pitanja u odnosu na moje godine kako sam postavljala.

Pre puberteta Petra nije sebi postavljala nikakva pitanja.

- Ne, imala sam u pubertetu - kaže iskreno.

Foto: Republika

Petra je sa porodicom prvo živela u Americi, posle toga su se preselili u Španiju kada je ona bila treći i četvrti razred osnovne škole. Preseljenja joj nisu predstavljala problem kao ni ono kad su došli u Srbiju.

- Meni to nije bio problem. Mi smo se kao deca, da kažem, često i selili zbog tatinog posla, a u Evropi smo boravili tri, četiri meseca godišnje, tako da mi nije bilo...

Petra je uvek pohađala školu na engleskom jeziku, ali je i u Americi učili španski tako da je kasnije u Madridu volela da priča i na španskom, a danas upravo zbog toga govori jezike, engleski, španski:

- I srpski. To me čini i svestranom osobom. I dan-danas volim da odem do Madrida, da posetim društvo, da se čujem sa njima, da ih vidim. Baš smo skoro mama i ja i bile. Malo treba da se podsetim španskog, ali bilo je lepo.

Dolazak u Srbiju Petri takođe nije predstavljao problem. Radovala se baš kao i ostatak porodice, a najviše bake i deke.

- Pa za mene i za moju braću to je bila samo još jedna selidba. Mi nismo na to gledali kao nešto ni dobro ni loše, nego eto dešava se. Bilo nam je drago što smo bliže babama i dedama, što smo tu okruženi rodbinom i Kraljevo i Prijepolje nam nije bilo daleko, tako da to nam je bilo nešto čemu smo se radovali baš. Stvarno pozitivna sećanja imam na tu selidbu. Nije to za nas bilo nešto mnogo, da kažem, šokantno da se opet dešava. Da li smo hteli još malo da ostanemo u Španiji, da, nama se tamo svidelo, ali opet smo rado i prihvatili što smo došli ovde - kaže Petra.

Petra Divac je u jednom trenutku razgovarala sa roditeljima Anom i Vladom o tome da ustanovi identitet mame koja je rodila.

- Pričala sam sa mamom i sa tatom o tome, izrazila sam želju zapravo da bih volela i moj tata je obavio taj razgovor sa mnom da možda nije pravi trenutak sa 14 godina, pa mi je posle i objasnio da zakonski ne smem da tražim pre 18. godine. I, nekako kad ne smemo nešto, je l’ mi bi tad najviše, čim sam napunila 18, ja nisam htela više, nije me interesovalo.

Petra ima zahvalnost kako prema svojim roditeljima Ani i Vladi, tako i prema biološkoj majci zbog toga što je došla na ovaj svet.

- Naravno, ja uvek stojim iza toga da sam zahvalna biološkoj majci, ženi koja me je dovela na ovaj svet, mogla je da prekine trudnoću, a nije. Dobila sam šansu na stvarno divan život, dva divna brata, mamu i tatu koji me vole najviše na svetu. Ja to stvarno znam. I moji su stvarno pružili meni, Luki i Matiji, sve na ovom svetu. Od ljubavi pa nadalje. Mislim da, nije mislim nego, ja sam njima stvarno zahvalna na svemu, ali isto tako što su me izveli na put, da znam da sam ja jača od tih komentara u školi, od toga šta piše u novinama, šta će neko reći - kaže Petra Divac.

BONUS VIDEO: