NAKON TEŠKE OPERACIJE OGOLIO DUŠU O SMRTI SAŠE POPOVIĆA: Njegove reči gađaju u srce, a evo šta je rekao i o rehabilitaciji!

Milić Vukašinović nakon operacije je bio na rehabilitaciji, a sada je otkrio kako se oseća nakon što je dobio protezu.

- Proteza nije laka ni naivna, Teška je, pritiska i grebe. Morao sam da ih pitam da je prepravljaju jer me je mnogo stezla i nažuljao sam se na ivice, ali ne odustajem. Kada je stave, naslanjam se na nju i nisam mogao da izdržim. Hodao sam na razboju, do kraja, pa se vratim. Tako se vežba, borim se. Moja fizioterapeutkinja Nataša mi je rekla da sam odličan. Veliko je imanje, ekipa je fantastična, zadovoljan sam - rekao je Milić za Alo.

Milić je govorio i o smrti Saše Popovića.

- Nisam ni znao da je bio bolestan, žao mi se tako sve završilo. Sarađivao sam sa Saletom, uvek je bio pošten i korektan kao saradnik. Pre Granda smo postojali samo Hanka Paldum i ja. Popović je sve nakon toga napravio, sve je krenulo od njega - rekao je Milić.

Muzičar je otkrio da ga je Popović cenio kao umetnika.

- Upoznali smo se kada sam došao na snimanje u Grand, pozvali su me. Cenio me je kao umetnika kao i moj rad. Jednom prilikom sam bio i u žiriju, a nakon mog nastupa nismo se više čuli jer se on posvetio Grandu. Bio je veliki profesionalac i iskoristio bih priliku da porodici izjavim saučešće - zaključio je on.
 
Podsetimo, posle kraće borbe sa rakom, Saša Popović je preminuo u Parizu u 71. godini 1. marta, a sudbina je tako htela da bude sahranjen na Novom bežanijskom groblju dan pred rođendan ćerke Aleksandre, 6. marta.

Supruga Suzana Jovanović sa decom, Aleksandrom i Danijelom Popovićem, kao i kumom, pevačem Dejanom Ćirkovićem Ćirom, je u kapeli na bežanijskom groblju primala saučešća.

Kovčeg su nosili kum i saradnik Žika Jakšić, Ostoja Mijailović, direktor "Granda" Goran Šljivić, harmonikaš Mikica Gačić, producent Predrag Pavlović Baki i prijatelji Saša Rakić i Božo Milatović, a krst je bio u rukama njegovog kuma, pevača Dejana Ćirkovića Ćire. 

- Meni je zapala ta čast, ali i velika odgovornost da u svega nekoliko rečenica sažmem sve ono što svi mi znamo i mislimo o našem Saletu. Ja neću pričati o velikim televizijskim formatima koji su držali milione uz televizore, neću ni o hitovima koje je napisao, kao ni o zvezdama koje je otkrio i stvorio. Kao i svaki veliki genije, on je imao nekolicinu onih koji su ga osporavali, ali imao je i sve nas koji ga obožavamo. Niko ne može da ospori njegov talenat, njegovu genijalnost, njegov karakter i njegovu odanost poslu zbog koga je i živeo. Niko ne može da ospori njegovu dušu koja je bila satkana od ljubavi i pažnji prema porodici, prema njegovim prijateljima. Ne mogu da ne citiram patrijarha Porfirija koji je na ispraćaju jednoga od najvećih Saletovih prijatelja dr Aleksandra Đorđevića rekao: "Svi smo mi na putu prema Bogu, neko je možda na prvoj, neko na desetoj, a neko na 100. stepenici. I niko od nas ne zna kada će tamo doći. Ali to možda i nije važno, jer svi ćemo tamo doći i svi ćemo se tamo susresti." Zato ovo ne prihvatam kao oproštaj od Saleta. Mi smo došli da mu se poklonimo i da ga pozdravimo na njegovom putu prema Bogu. I sasvim je sigurno da će tamo imati svoje visoko dostojno mesto koje je zaslužio svojim ovozemaljskim životom i nasleđem koje nam svima ostavlja. Postavio nam je visoke standarde koje je teško dostići. I na kraju, kako to dolikuje jednom fantastičnom ocu i suprugu,jednom vanserijskom prijatelju i jednom magu muzičke scene koju je stvorio i kojom je suvereno vladao, nemojmo plakati. Pozdravimo Saleta onako kako je Voja Nedeljković rekao - jednim velikim aplauzom - istakao je u govoru njegov veliki lični prijatelj Dragan.

BONUS VIDEO: