NAJTEŽA NOĆ U DOMU POKOJNOG SAŠE POPOVIĆA: Ćerku ne mogu da osveste, procurili BOLNI detalji iz vile!

Pevač Dejan Ćirković Ćira, blizak prijatelj i dugogodišnji saradnik Saše Popovića, koji je preminuo 1. marta nakon borbe sa teškom bolešću, pruža podršku porodici u ovom teškom trenutku. Ćira se juče vratio iz Nemačke u dom porodice Popović i od tada se ne odvaja od njih. U razgovoru sa ekipom Kurira, otkrio je duboku tugu koju oseća nakon gubitka. On je istakao kako je za njega Popović bio više od prijatelja, bio je poput porodice.

- Kako može da bude čovek kad izgubi trećeg roditelja. Ja sam izgubio i oca i majku jedinac sam tako da mi je on bio i otac i majka. On je bio moja familija. Nakon 35 godina poznanstva, mi nismo bili prijatelji već familija. Ne samo ja sa  njim nego i moja deca, ima i slika kad se moja ćerka tek rodila on je došao u Nemačku kod mene da bi je video. Ja kad dođem u Beograd ne znam za drugu kuću nego njegovu. I dok je živeo u garsonjeri ceo bend "Ritam srce" je spavao kod njega. Eto kakav je čovek bio. Nas petoro u jednoj maloj garsonjeri. I kad je kupio kuću opet smo svi spavali kod njega. Nikad nisam prespavao na drugom mestu u Beogradu već samo kod njega. U jednom momentu me i bilo sramota što stalno dolazim kod njega, a onda se on drao na mene " To si sad rekao i nikad više". 

 

- Mi smo stalno bili u kontatku i znali smo šta se dešava. Moja žena je nekako uvek imala nadu da će se on izvući i često je to govorila da će sve biti okej i da će se izvući. Tad mi je i bilo lakše, da mi nekako snagu da nastavim. Međutim, kada je došlo dva tri dana pred smrt, i tad smo se nadali, ali... Onda je baš bilo jako teško. Najteži trenutak će ipak biti sutra.

Kako Suzana podnosi sve ovo?

- Jako, jako teško. Pogotovo što je ona bila s njim dok nije izdahnuo i ta slika ostaje za ceo život. Ne samo ta, već sva ta njegova borba od juna prošle godine pa do subote. Ja sam namerno došao ranije da bi bio tu i zbog Suze i zbog Aleksandre. Aleksandra uh... Nju kad vidim mnogo mi je teško. Čas plačemo, onda se setimo nekih situacija pa se na trenutak ponašamo kao da je on tu s nama, a onda pogledamo sliku i plačemo. Sinoć smo do kasno ostali. Aleksandri je jako teško, izgubila je oca. Ja sam bio s njom na vezi i dok su bili u Parizu. Te poruke... uh... Sule je malo starija i jača. Dete je dete. Obe su utučene i ubijene. 

Je l' došao još neko u kuću?

- Zovu ljudi, ali je to ostavljeno za kapelu. Bolje je tako, nije lako da ljudi dolaze u kuću tim tužnim povodom. 

BONUS VIDEO: