DVA SATA STAJAO NA GAJBICI: Naš pevač napravio HAOS u Novom Sadu, pa otkrio šta se dešavalo dok je pevao ĆENTI!

Pevač Rade Lacković bio je jedan od najpopularnijih pevača na našim prostorima krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, a onda se na neki način povukao sa naše scene. Ipak, on vredno radi, a sada je progovorio o nekim zanimljivijim nastupima u svojoj karijeri.

Kažu da ste jedan od retkih pevača koji često rade pet dana u nedelji, da li je to tačno?

- Dugo već trajem i radim  punom parom sve ove godine, hvala Bogu. Za to mislim da su zaslužne moje pesme i moj profesionalan i ljudski odnos, kako sa publikom, tako i sa vlasnicima klubova, menadžerima. Zaista radim puno, na primer u prošli petak sam u Ljubljani imao dva nastupa za noć, prvo na punoletstvu kao iznenađenje, pa posle u klubu. Kada je rođendansko slavlje završeno, svi su opet došli u klub i žurka je nastavljena.

Foto: Foto Privatna arhiva

Mnogi pevači se hvale ogromnim bakšišom, kakva je situacija kod vas, ima li ga? Za koju pesmu ste dobili najveći bakšiš i koliko?

- Što se bakšiša tiče, on je u drugom, trećem planu. Prioritet mi je dobra žurka koja će se pamtiti i motivisati ljude da uvek dolaze na moje nastupe, zatim da je provod zagarantovan, a naravno bude i bakšiša, ali i tu imam meru. Nipošto ne bih gostu uzeo sve pare, iako je rešio da sve to da "za pesmu i vino". Najviše je bilo  5 - 6 hiljada evra zbog navedenih mojih pogleda i stava, inače bih mogao i ključeve od auta da uzmem gostima da sam drugačiji i da zloupotrebim ljubav koju oni meni daju, kao i ja njima. Nije sve u parama, ljubav se ne kupuje. A najviše bakšiša sam dobio za pesmu "Ko je pijan zaspao za stolom".

Nedavno ste nastupali u Novom Sadu. Da li je tačno da ste pevali dok ste stajali na gajbici i zbog čega?

- U Novom Sadu je bila prelepa žurka u pivnici, a bila je takva gužva da ja bukvalno vidim samo goste koji su tik uz mene (gazda nije stigao da postavi binu). I onda kažem vlasniku objekta da donese ili stolicu ili gajbu, tako sam stajao dva sata na gajbi, a za žurku je ostalo da se priča i postavio sam težak zadatak svima koji su bili pre meni i kasnije koji budu dolazili.

Foto: Foto Privatna arhiva

Vaš sin Fuago radi za brojne trepere, hoće li vama napisati pesmu? Da li ćete mu platiti?

- Da, moj sin Jovan ( Fuago) radi pesme za Devita, vrlo je talentovan. Devitu je napravio pesme "Uh", "Magični cvet", duet "Ljubav" za Devita i Nikoliju, pa  duet "Daytona" za Devita i Nućija... Napravio je i za mene jednu prelepu baladu koju treba što pre da snimim, jedva čekam. Neću platiti pesmu, ali ću dati sinu da okači na svoj kanal i kasira sve što stigne od autorskih prava (smeh)

Imate hotele u Nemačkoj, kako ste došli na tu ideju? Ko su vam gosti, služite li srpske specijalitete?

- Moja supruga je rođena u ugostiteljskoj porodici. Moja tašta Zora je bila najpoznatiji ugostitelj u Frankfurtu, dakle ugostiteljstvom sam počeo da se bavim preko supruge. Mi smo za svadbeni poklon dobili restoran od roditelja moje žene i dosta kolega je tu dolazilo, na primer pokojni Šale (Šaban Šaulić), Savo Radusinović, Snežana Đurišić, Kemiš i Zorica, Baja i mnogi drugi. Imali smo našu sjajnu hranu, ali i internacionalnu. Supruga se sada malo povukla i dala je sinu hotel u Altenminsteru kod Augzburga. Taj hotel je kao dvorac i radi izvanredno, zato moj sin i ne stiže da se posveti toliko muzici, a pored toga gaji i dva sinčića Aleksandra i Teodora. Tu su gosti 95 posto Nemci, divni su gosti. Od jela dominiraju balkanski specijaliteti.

Foto: Foto Privatna arhiva

Koliko vam vremena ostane da provedete sa unucima koji žive u Nemačkoj?

- Nažalost sa unucima ne provodim vremena toliko koliko bih želeo i koliko bi trebalo jer priroda mog posla je surova. Ponekad, ma koliko sve bajno izgledalo, ima i ova druga strana medalje.

Da se vratimo nekoliko godina unazad, često vas je slušao Ćenta. Kako pamtite taj period i da li ste imali strah od njega i njegovih ljudi?

- Ćenta je bio divan lik, barem iz mog ugla, odnosno iz ugla muzičara jer mi smo bili dobri i sa žestokim momcima i sa policijom ,niko nas nije dirao (smeh) Ćenta je uvek bio gospodin, dasa i faca, za njegovim stolom je bio takav red kao da su došli kod nekog na slavu. Budu neko vreme, par sati i onda odu dalje. A bila je jedna dramatična situacija, sad ću je prvi put ispričati. Ćenti je pred sam kraj bilo ograničeno kretanje, morao je da boravi u Ofenbahu, a ja sam pevao u starom delu Frankfurta. Jedne noći tu kod mene gostovala je jedna pevačica, ne mogu da se setima tačno koja, i Ćenta je zvao na fiksni telefon, javio se šanker. Ćenta je tražio tu pevačicu da se dogovore da dođe kod njega. Onda je šanker onako glasno rekao konobaru "zovite pevačicu, traži je Ćenta". To je čuo neko od gostiju koji su bili za šankom, dograbio je slušalicu i rekao nešto ružno. Za 15 minuta su došli Ćentini ljudi, muzika je odmah stala sa sviranjem. Išli su od stola do stola i pitali ko je to rekao. Naravno, taj "heroj" je verovatno zbrisao na vreme ili nije smeo da prizna (smeh).

Kakvi su bili prema Vama, da li su bilo zahtevni, jeste li morali samo za njega da pevate?

- Mi muzičari smo imali svuda privilegije. Kada dolaze žestoki momci prvo nama daju pare, pa sedaju za sto. bilo je toliko toga kao filmu (smeh) U to vreme žestokih momaka drugih gostiju gotovo da nije ni bilo, poneko samo svrati. Tako da je muzika za njih svirala od početka do fajronta i para su davali puno jer su lako do njih dolazili.

BONUS VIDEO: