Isplivale TAJNE Kebinog DNEVNIKA sa početka karijere, pominje i Cecu! Otkrivena ISTINA o folkeru: Volim sve POROKE, osim KOCKE!

Folker Dragan Kojić Keba na estradi je dugi niz godina, a malo ko zna da je na početku muzičke karijere aktivno pisao dnevnik, u koji je beležio sve ono što mu se dešavalo.
Naime, Keba je u zimu 1991. za časopis Sabor obelodanio šta je zapisao tokom nekoliko novembarskih dana, koji predstavljaju i svojevrsno svedočanstvo o teškom, ratnom vremenu i početku raspada stare Jugoslavije.

Foto: ATA Images

PONEDELJAK, 11. NOVEMBAR

U Kebinim rečima se oseća težina ratnih devedesetih u našoj zemlji, koja se odrazila i na dijasporu.

- Svaki vikend u poslednja dva meseca provodim u Nemačkoj, pa sam i ovog ponedeljka osvanuo u Štutgartu. Toma Gligorić, čuveni menadžer, odlično je organizovao nastupe po našim klubovima i kafanama. Poranio sam jer me čeka dug put do Minhena, odakle u 14.10 letim za Beograd. Utisci od prethodne tri noći su veoma isprepleteni. Petak veče u Ulmu, druženje s našim ljudima do kasnih sati, subota u Bilefeldu. Primljeni smo fenomenalno, pa nam je svima teško da poverujemo šta se nadvilo nad zajedničkom domovinom. Strah, zebnja, nada osećaju se i ovde, ma koliko se svi trudimo da zaboravimo realnost, bar na trenutak. Slično je bilo i u Šondorfu u nedelju uveče, iste emocije su u pogledima i pokretima. Zato zajedno pevamo do suza, tugujemo, igramo... Jedan gost turskog porekla primećuje da smo čudan narod - u stanju da istovremeno i pevamo i plačemo i ratujemo. Odgovorio sam mu refrenom "Bre gidi, džanum" - opisivao je Keba te užasne dane, kada se na jednoj strani ratovalo, a na drugoj, u dijaspori, pevalo i veselilo, a onda je opisao i kako su izgledali njegovi letovi i dolasci kući:

Foto: ATA Images

- Polećemo na vreme. Navikao sam se na česta putovanja avionom i ne plašim se. Ipak, ne volim osećaj bespomoćnosti u slučaju da nešto, nedajbože, krene nepredviđeno... Uvek sam se divio onima kojima je letenje posao. Hrabrost je to. Atmosfera je divna jer letimo kroz drveno i plavo nebo, kroz oblake raznih boja i veličina. To me odvodi u svet mašte, daleko od stvarnosti. Čini mi se da su to trenuci večnosti i besmrtnosti, ali ne može baš sve da se rečima opiše. Spuštamo se na beogradski aerodrom. Kad sam stigao kući, prvo Igorovo pitanje bilo je: "Tata, šta si mi kupio?" Skače po meni dok ne dobije poklon, a mala Nataša se pravi da me nije poželela iako znam da umire za mnom. Dobila je na poklon Barbiku. Mama Olja ne krije sreću što smo zajedno, a iz uzdaha joj čitam želju da već jednom bude više vremena za porodicu.

UTORAK, 12. NOVEMBAR

Keba je opisao i kako su tada izgledali sastanci s diskografskim kućama i njihovim čelnicima.

- Spremam se i, po običaju, bez doručka odlazim u PGP RTB. Tamo imamo važan sastanak na kojem treba da se dogovorimo kad i kako će se organizovati moj prvi solistički koncert. Odluka pada da to bude 16. decembar. U "Grmeču", zadovoljni, zalivamo dogovor sa po dva-tri viskija - navodi u zapisima Keba, pa u nastavku priznaje da voli da pije:

Foto: ATA Images

- Čovek sam koji voli sve poroke, osim kocke. Poštujem božje zapovesti, ali se o njih i ogrešim - u granicama. Ne krijem da volim da popijem, samo nikad ne gubim razum. I tako, posle uspešnog sastanka, raspoloženi smo i ja i moj debeli prijatelj Željko Rašeta, menadžer. Taksijem odlazim kući na Miljakovac. Iz Loznice sam se preselio pre tri meseca. Tog dana kad sam se selio, ukrali su mi auto, a u Loznici provalili u kuću. Ipak, sve sam oprostio i zaboravio. Volim Beograd, a Loznicu, naravno, još više. Veče je rezervisano za porodicu i gitaru. Sviram melodiju nove pesme koju sam napisao u avionu.

ČETVRTAK, 14. NOVEMBAR

Keba je u jednom delu dnevnika spomenuo i koleginicu Svetlanu Cecu Ražnatović, s kojom je u to vreme snimio megahit. On je opisao da, tada mladoj, Ceci saradnici nisu dali da s njim nastupi na festivalu Mesam, ali da se on izborio da ipak pevaju zajedno:

- Vesti s ratišta ne mogu biti gore. Utom me zove i Doca Ivanković, zamerajući mi što ćemo u takmičarskom delu Mesama Ceca i ja zajedno pevati. Nas dvoje smo to tako hteli, iako drugi, očigledno, nisu istog mišljenja. Njima je, izgleda, važnije čija je pesma nego kakva je. Iznerviran, telefoniram Ceci i kažem joj da ne peva ako ima problema sa saradnicima. Međutim, ona odgovara da je reč - reč i u sebi mislim: "Bravo, Ceco!" Po podne odlazim na Poselo 202 u Zaječar. Olja ima želju da ide sa mnom. Zoran Starčević iz studija "Arton" poziva me da završimo neke pesme. Posle Zaječara pevam u Ćupriji u hotelu "Plaža". U mene polako ulazi nemir, čest gost u poslednje vreme. Bez doručka i ručka, stižemo u Ćupriju. Ne mogu da izdržim glad, razdire me bol u stomaku. Zato mi Olja u prvoj samoposluzi kupuje dve kifle i pileće paštete, koje sam putem, prosto, uništio. U Zaječaru pakao, koncert snova. Tih 20 minuta pevanja i druženja s publikom vraća mi snagu. To je moj život: pesma, ljudi, ljubav...

Foto: ATA Images

PETAK, 15. NOVEMBAR

Dragan Kojić je opisao i da su Romi bili razočarani kada su ga zvali da im peva na veseljima, te shvatili da on nije "njihov":

- U 11 sati letim za Hamburg. Pevam na ciganskoj svadbi, koju sam ugovorio pre dva meseca, u Berlinu. Mnogo prostora bi mi trebalo za sve utiske. Mlada ima 13, a mladoženja 14 godina! Svadba bogata, cirkuliše na stotine hiljada maraka, u poklonima. Moj repertoar uglavnom ciganski. Mnogima od gostiju bilo je žao kada sam rekao da nisam Ciganin. Mora da su mislili da je to šteta kad već imam sve predispozicije: crn sam, imam brkove, pevam na ciganskom, igram. Ipak, prihvatili su me kao svog i fino sam se osećao. Jedan deda mi u šali kaže: "Ama, volim te ko da si naš! A i osećam da imaš neke veze s Ciganima..." Šta znam, pomislih, možda. Upoznao sam ih dobro i tvrdim da su to najsrećniji ljudi. Ne interesuje ih politika, važna im je samo pesma, piće, život... Svadba je trajala do osam ujutro, pa u subotu ponovo jer ciganske svadbe traju i do tri dana. Prezadovoljni smo bili i ja i domaćin Nikola Stefanović iz Negotina.

BONUS VIDEO: