Laća otvorio dušu o DROGI, pa spomenuo i POKOJNOG BRATA: "Sa 17 godina sam postao NARKOMAN, a onda sam završio na KLINICI za odvikavanje" (FOTO)

Sin pokojne Marine Tucaković progovorio je o poslednjem sećanju na preminulu majku, a tom prilikom Milan Laća Radulović ispričao je i šta mu najviše nedostaje od kada je ona napustila ovozemaljski svet. 

- Hrana. Pošto je ona kuvala nenormalno, bila je jako dobra kuvarica. To se spremalo za puk vojske. Kada se probudim ujutru, to je mamin ručag, prebrac, hrana... A van toga glas i pogled. Njene oči. Ne ni zagrljaj, ne ni dodir. Ali njene oči koje su i poslednja slika koju pamtim pre nego što je hospitalizovana. Imala je neke zanimljive, zelene oči. I glas - otkrio je emotivno Radulović za Kurir.

Foto: printscreen/instagram.com/pinktv

 

Laća za medije je istakao i da poslednje čega se seća u susretu sa majkom, je njen pogled.

- Poslednji trenutak je bio upravo taj pogled. Kada su je stavili na kolica i odveli. To je bio taj pogled izgubljenost. Ne sećam se šta mi je poslednje rekla - izjavio je Laća suzdržavajući suze.

On je istakao da nije ni razmišljao o tome da li ima nešto što joj je ostao dužan da joj kaže.

Foto: facebook.com/Milan Laća Radulović

 

- Ima možda nešto što sam dužan da joj uradim i trudim se - kaže Laća i dodaje:

- Fali mi taj dnevni trenutak, koji je banalan. Ona me je zvala po deset puta dnevno, bila je taj tip majke i to mi fali - otkrio je Laća.

Bez obzira na veliku ljubav koju je u porodici imao, on je ipak upao u začarani krug narkomanije, što označava svojim najtežim životnim razdobljem.

Foto: Instragram Printscreen

 

- Ceo period je bio dosta dug. Krenuo sam sa 15 godina, sa 17 sam postao narkoman, onda sam 4 godine imao pauzu, ali kad sam završio na klinici za odvikavanje tu je bio kraj. Počelo je kao radoznalost, a nastavio sam i kad sam shvatio da loše utiče na mene. To je bolest. Kad osetiš prvu heroinsku krizu to je nešto... To je najopasnija droga.

- Brat je bio u toj priči, pa i ja. Ja sam imao faze da budem čist, pa ne, ali želja te uvek vuče, a ja nisam bio oprezan. Odrastanje sa mojim roditeljima bilo je kao igra mačke i miša. Svi smo bili potpuno različiti, a uvek tu jedno za drugo. Ja bratovu smrt nikada nisam prihvatio do kraja, a prihvatio sam onda kada sam ga prvi put sanjao, sedam, osam godina nakon njegove smrti. Bilo mi je teško da se pomirim sa tim. Sada sam ok sa tim.

BONUS VIDEO: