OSTAVIO MI JE SVOJ GLAS U AMANET! Nikola otkrio nepoznate detalje i tajne porodice Rokvić: Od kad je Marinko umro, ja BOLJE PEVAM!

Foto: Privatna arhiva

  Pravi vernici smo postali tek kad sam s Bojanom prokockao sve pare u Las Vegasu

- Ceo život sam tražio neko ispunjenje. Uvek sam hteo nešto što bi zadovoljilo moju dušu. Svašta sam istraživao. Ranije su to bile istočnjačke tehnike, joga i druge stvari, a onda se sve nekako samo po sebi, božjom milošću, pokazalo. Pravoslavlje je došlo do mene i od tada znam šta je istina. Naravno, tu su usponi i padovi, ali se trudim da održim neki kontinuitet. Ranije sam pokušavao da postim, ali je to bilo površno. Kad sam imao 21 godinu, recimo. Ključni trenutak je bio 2015. u Americi. Bojana i ja s društvom u Americi u Las Vegasu. Društvo, izlasci, naravno aparati u kockarnicama i ostalo. U jednom trenutku sam odvojio deo novca za kocku. Rekao sam da ću igrati s tim i neću žaliti ako izgubim. To sam potrošio i posle toga sam se osetio loše. Bilo mi je previše, ali u tom lošem osećaju se pojavio i neki lep, koji dotad nisam osetio. Rekao sam Bojani tada da su dosadili izlasci, da kreće post i da ispostimo kako treba. Kad smo dolazili u Los Anđeles iz Las Vegasa, pogledao sam da vidim kada počinje post i ispostavilo se da je tu noć kad smo stigli, posle ponoći. Tada sam počeo da čitam "Sveto pismo", "Novi zavet". Ranije sam pokušavao, ali nekako neodgovorno. Sve mi je bilo jasno, čitao sam dugo, rasplamsava se vera i tako dalje.

Foto: ST/P. DIVAC

Molio sam boga da mi Bojana rodi dete, a trebalo je da se raziđemo

- Mi smo pet godina živeli na relaciji Srbija-Amerika. Trpi moj posao ovde, njen tamo, pa se dešavaju svađe u vezi. Rekli smo u jednom trenutku da ćemo da se raziđemo. Teško mi je bilo, a mučili smo se mnogo. Tada mi se opet javio taj osećaj lepote. Posle sam shvatio da je to blagodat. Unutrašnji glas mi je rekao da nastavim da čitam "Novi zavet". Otvorio sam jevanđelje po Luki, rođenje Svetog Jovana Krstitelja u Beogradu. Našao sam je na Centralnom groblju. Tamo odlazim i tu je i riza Svete Petke. Dva petka sam išao da pevam s ljudima u crkvi. Molio sam se ispred rize Svete Petke i Svetog Jovana da bog spoji mene i Bojanu, da nemamo više tu razdaljinu. Ne znam zašto sam tada rekao: "Bože, voleo bih da je Bojana trudna, da se skućimo na jednom mestu i da se ne razdvajamo više." Rekao sam u jednom trenutku da bog postoji samo ako je Bojana trudna. Ona posle dolazi iz Amerike i daje mi poklon. Dok sam uzimao, ispod poklona mi je dala u ruku i test na trudnoću. Tad sam se šokirao! Nisam mogao reč da izgovorim. Dakle, bog postoji i, s druge strane, ostvarila mi se ta velika želja. Posle nekoliko dana Bojana mi kaže da je sanjala ženu u crnom, da je prišla da joj kaže da se ne brine i da će sve biti u redu. Rekao sam joj tada da je to bila Sveta Petka. Leona nam se posle rodila na dan Svete Petke Trnove, a krštena je na dan Svete Petke Srpske.

Foto: youtube.com/Smokvin List

Marinko se pred smrt venčao u crkvi

Marinko nikada nije pričao o veri, ali je bio vrlo religiozan. Rekao sam majci da se ne brine kada smo saznali za dijagnozu. Objasnio sam joj da će on toliko da se napati zbog bolesti da će u trenutku kada bude odlazio njegova duša da bude čista i laka kao ptica. Odmah sam dao svu snagu da mu pokažem neke stvari i nešto što sam osetio kroz liturgijski život. Učio sam ga šta znači pokajanje, pričešće i preobražaj. On je pričao za sve: "Dobro, sine." Pričao sam mu da, ako oseti bol, počne da se moli Hristu. On bi odmah menjao temu kad bih ga pitao da li se moli. Na kraju je sve uspeo u svojoj bolesti. Uspeo je da se životno ispovedi, da se pričesti, da se venča sa mojoj majkom u crkvi dva meseca pre nego što je otišao. Sve što sam mu govorio primenio je. Video je da mu pomaže i nije time hteo da se pohvali, već je sačuvao za sebe.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Marinko se pričestio i umro

- U tim trenucima kada je odlazio, kada nije prisutan, bio mi je najstrašniji dan. Razmišljao sam šta da radim. Hteo sam da ga nešto pitam, ali sam se plašio kako će da reaguje. Pitao sam ga da li bi da se pričesti. On je ležao, klimnuo glavom da hoće. Zvao sam sveštenika i rekao da Marinko odlazi, ako može da dođe da vidi da li može da se pričesti. Kad je došao, sveštenik ga je pitao da li bi mogao, pričestio se i posle se umirio. Preminuo je sledećeg jutra.

Foto: ST/P. DIVAC

Zamonašiću se kad izvedem decu na

pravi put, od Bojane imam blagoslov!

Tokom emisije voditeljka je Nikoli puštala priloge s njegovim najbližim, a prilikom jednog njegova supruga Bojana je otkrila da je pevač hteo da se zamonaši.

- Bilo je trenutaka kada je Nikola pomišljao na monaški život, ne u smislu da bi nas ostavio, daleko od toga, već zato što je to njega izuzetno vuklo. I ja to potpuno mogu da razumem. To je bogatstvo koje duša može da oseti samo na takvom mestu. I kad dobijemo tu blagodat, taj blagoslov od molitve ili posta, to je nemerljivo s bilo kakvim ovozemaljskim životom, tako da ja mogu da razumem šta je njega vuklo. On je stvarno u jednom trenutku duboko ušao u veru, okružio se ljudima koji su u tome. Ali kasnije je shvatio da je najbolje što čovek može da uradi implementirati taj duhovni život u ovaj koji živimo, uspeo je da nađe neku sredinu da živi zdravim duhovnim životom, a da nije monaški, koji je teško živeti - opisala je Bojana kako je izgledalo najdublje iskustvo koje je Nikola doživeo u veri, što je on i potvrdio:

- Pa jeste, bio sam malo naporan porodici tada. To je ta prva moja spoznaja duhovnosti, svaka tema je bila vezana za duhovnost, hteo sam svima da prenesem to kako sam ja goreo u veri, ali ne može to tako. Ja sam čovek koji ima porodicu, ima decu i moja kelija je moja porodica. Tako živim i pokušavam da nađem taj neki uzani put, porodični, a što se tiče monaštva, možda jednog dana kad izvedem decu na pravi put. Moja Bojana je veliki čovek, veliki prijatelj, ona je jako uticala na moj život, naravno, svaka žena utiče na život muškarca, ali ona je nadogradila tu neku empatiju, ljudskost... Tri u jednoj i žena i sestra i drug. To je Marinkova pesma. Ona je videla tu moju želju i ljubav da je rekla: "Nikola, ti ako budeš želeo da kreneš tim putem, daću ti blagoslov." To je bila neka prekretnica kada sam se ja vratio na tu neku sredinu, uspeo sam da nađem sredinu.