KLIMATSKE PROMENE U SRBIJI IZAZVALE OGROMNE PROBLEME! Šteta od suše pola milijarde evra!

Višemesečne suše u Srbiji ozbiljno su uzdrmale poljoprivredni i energetski sektor u Srbiji. Stručnjaci očekuju 25 do 30 odsto manje prinose, što je šteta koja se meri između 400 i 500 miliona evra, a mini-hidrocentrale širom Srbije su stale jer su reke ili presušile ili imaju nedovoljnu snagu da pokreću motor turbine.

PRAZNO KORITO IBRA

Srbiju su juče obišle slike reke Ibar u mestu Dračenovac, na granici Crne Gore i Srbije, odnosno njenog potpuno praznog korita jer je presušila. Kamen na kamenu u koritu, ni kapi vode nigde.

Svet godinama unazad upozorava da će nam klimatske promene doći glave, a domaći meteorolozi navode da su nam leta u proseku toplija za jedan i po stepen.

Meseci bez kapi kiše, ali i raniji mrazevi i grad, uticali su da značajan deo roda poljoprivrede ove godine bude uništen. Prema prvim grubim prognozama, šteta bi mogla čak i da prepolovi očekivanu bruto dodatu vrednost poljoprivrede, a koja je prošle godine iznosila oko četiri milijarde evra.

Prema rečima Milana Prostrana, agroekonomiste, šteta će biti mnogo veća od prvih prognoza koje su se čule i iznosiće oko 500 miliona evra.

Foto: Infobiro

 

- Ako je očekivani rod kukuruza, na skoro milion hektara, bio šest miliona tona, a šteta je bila samo 30 odsto, a veća je, na proizvodnji te ratarske kulture izgubljeno je oko 300 miliona dolara, ako se računa cena kukuruza od 170 dolara po toni - kazao je Prostran za medije.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji Miroslav Malešević poručio je da za 53 godine, koliko je radio u struci, ne pamti godinu s tako visokom, kontinuiranom temperaturom, a bez kiše.

- Katastrofa je u poljoprivredi. Prinosi kukuruza su prepolovljeni i iznose u proseku od tri do tri i po tone po hektru, a u normalnim uslovima prosek je sedam tona. Prinosi soje su 200-300 kilograma po hektaru, a trebalo bi da budu dve i po do tri tone - istakao je Malešević u nedavnoj izjavi, kao i da se šećerna repa na određenim površinama osušila:

- Ovoj godini nema pomoći. Pitanje je šta će bez kiše moći da bude posejano na jesen i da li treba menjati setvenu strukturu.

POGOĐENE HIDROCENTRALE

Kada je reč o energetici, situacija je zabrinjavajuća, ali ne alarmantna kao u poljoprivredi. Sušom su, pre svega, pogođene mini- hidrocentrale, navodi nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike Stevica Deđanski.

- Ova godina jeste ekstremna, leto je toplije za pet stepeni. Kad je reč o velikim sistemima, tipa Đerdap, suša nije uticala ili jeste jako malo. Kod malih hidrocentrala je došlo do problema, reke su presušile ili nije bilo snage da se pokreću male turbine. Međutim, mi ne zavisimo od tih malih hidrocentrala, one ulaze sa jedan do dva procenata u ukupan zbir energetike zemlje - kaže Deđanski i dodaje:

- S druge strane, solarni parkovi se prave dosta u Srbiji, mnogo kompanija ih stavlja, kao i privatnika, što je spas. Jedna od ključnih stvari budućnosti jesu litijumske baterije jer će taj prelazak s klasične na energiju iz vetra, sunca morati negde da se skladišti. To se skladišti u velikim baterijama, koje se prave od materijala koji mi imamo i na tome moramo da radimo.

Bonus video