SVE TAJNE O SLOBI, ĐINĐIĆU I MILU: Neviđena ispovest Milomira Marića

Željko Ražnatović Arkan ubijen je jer je stupio u pregovore s Hagom, Zoran Đinđić ubijen je jer je pokušao da kopira Mila Đukanovića, dok je Slobodan Milošević, izdan od gotovo svih, iz Haga zvao upravo crnogorskog lidera da ga moli da pazi na njegovu ćerku Mariju.

Sve ovo u razgovoru za Republiku otkriva Milomir Marić, jedan od onih sagovornika koje, osim imenom i prezimenom, ne treba ničim drugim predstavljati. Njegova glava prava je riznica, puna događaja i likova koji su proteklih decenija određivali sudbinu svih nas. I uvek kad pomislimo da je sve rekao i otkrio, pojavi se nešto novo...

Arkan ubijen jer je stupio u pregovore s Hagom

Foto: Youtube.com printscreen

Šešelj mi je pričao da je u haškoj optužnici uočio neke čudne optužbe za koje nije znao odakle dolaze. U Hagu je saznao da su to optužbe Arkana, s kojim je on ratovao, vodio one TV duele, kada je rekao da je Željko Ražnatović više čarapa stavio na glavu nego on na noge. Izgleda da je Arkan stvarno, kao mangup, stupio u pregovore sa Haškim tribunalom jer je tad od Miloševića Holbruk tražio da ga izruči.

Čak je Kristijan Amanpur na CNN napravila Arkanov portret. I Arkan mene zove telefonom, kaže: "Ti si, kad su te ovi moji napali, dao izjavu da će Arkana zaboraviti oni koji ga sad slave, a kad mu bude teško, jedino ćeš ga ti braniti". Izašao je, dakle, taj film Amanpurove i on mene zove i kaže: "Obećao si da ćeš me braniti kada bude teško." I ja sam zaista otišao u Međunarodni pres-centar da ga branim.

Brano Mićunović je srpska majka

Foto: Privatna arhiva

Mila Đukanovića znam još kad je bio student, kad je bio u omladinskoj organizaciji, u Centralnom komitetu. Bio je mnogo simpatičan i družio sam se, naročito u vreme moje disidentske faze, s njim. Ko god je imao problema u Srbiji bežao je u Crnu Goru, Brano Mićunović je bio srpska majka, zbrinjavao je izbeglice iz Srbije, i Milo i on. Kad me je Arkan osudio na smrt, ko je mogao da me zaštiti nego Brano. Tako da sam imao dobar odnos s Milom i čak sam pokušao da ga pomirim s mitropolitom Amfilohijem.

Međutim, kad je on rekao na kongresu DPS da će napraviti novi narod i novu crkvu, ja rekoh: "Gde komunisti da prave crkvu i narod." Video sam da više nemamo o čemu da razgovaramo. I on je prvo 2021. zabranio Hepi na tri meseca, prošle godine isto, do juna, sad ponovo pokreće postupak, pošto on u REM ima većinu. Znam da je to sve u pripremi predsedničkih izbora, ali ne mogu da verujem da posle toliko godina vladavine smatra da ja mogu da mu naškodim.

Raniji vladari Srbije hteli su da kopiraju Mila, Đinđić je zbog toga izgubio glavu

Foto: www.profimedia.rs

Nevolja je što su svi raniji vladari u Srbiji želeli da budu Milo Đukanović. Da kopiraju način vladavine. Oni su odlazili dole i bili oduševljeni načinom na koji on vlada. I hteli su to i u Srbiji. Neki su zbog toga izgubili glavu poput Zorana Đinđića. Drugi su gubili vlast, ugled. Hteli su da budu kao on, mangupi, u centru pažnje.

Đukanović je očigledno bio odskočna daska za destabilizaciju Srbije. On se ljuti što ja pričam šta mi je rekao Momir Bulatović, kom je to prvo ponuđeno. Momir je, međutim, odgovorio: "Sam bih se sebe gadio da budem onaj kamičak koji će u cipeli da žulja Miloševića."

Tako da je Đukanović zaigrao tu igru. Sad na sve načine želi da ne bude ono što su postali mnogi koji su sarađivali s Amerikom, a na kraju su bili izdani i žrtvovani. Čak je i Milošević bio američki igrač i loše je prošao.

Đukanović je finansirao Slobinu odbranu u Hagu

Foto: Tanjug/International

Milo Đukanović je čovek koji je odbio da svedoči protiv Slobe, čak i pod pretnjom da će i njemu biti suđeno za isporučivanje muslimana iz Morinja u Trebinje i snabdevanja Mladićeve vojske naftom. Milošević se iz Haga, izdan od gotovo svih, javio Milu i rekao: "Pokušao sam toliko atentata na tebe, ti si poslednji kome mogu da se javim, ali zamolio bih te da kao čovek brineš o mojoj ćerki Mariji." Tada je Đukanović ponudio da finansira odbranu Miloševića u Hagu i tako je i bilo. On je svakako neobičan čovek.

Vučić nepogrešivo ume da oseti kad hoće da nas uvuku u zamku

Foto: FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ nr

Aleksandar Vučić će očigledno uraditi nešto što moji najbolji prijatelji nisu. Ili će nas uvesti u Evropu ili će napraviti modernu Srbiju. Ja sam to očekivao da urade mnogi drugi. Zato ga i oni koji to nisu uspeli toliko napadaju.

Imao je neviđenu transformaciju, ne postoji čovek, a sve ljude znam u političkom životu, koji je tokom decenija toliko napredovao, shvatio šta nam spremaju. Ima neverovatnu intuiciju da kad mu nešto govore oseti da li oni to stvarno hoće da nam daju ili hoće da nas uvuku u neku zamku, neku provaliju. Mnogi naši ljudi koji su bili na čelu države izgubili su tu bitku. Šta sve njima nisu obećavali. U Bosni su komandantima bosanskih Srba govorili: "Vi ste krstaši našeg doba, vi branite Evropu od islamske opasnosti, kao što je vaš car Lazar branio Evropu na Kosovu." A onda su ih poslali u Hag. Vučić ima tu vrstu pronicljivosti da ga ne mogu tako prevariti. A ako oni ne mogu njega prevariti, mi možemo da se iskobeljamo iz svih ultimatuma, pretnji...

Izmislio sam da je Voja Šešelj rođak zamenika Envera Hodže

Foto: printscreen

Mene zovu na TV duel sa Šešeljem. Odlazim i budem pokvareniji od Šešelja. Izmislio sam priču da je Kim Il Sung govorio da voli više Šešelja od svog sina Kim Džong Ila i unuka Kim Džong Una, koji sada vlada u Severnoj Koreji. Dalje, kažem da je Enver Hodža ubio zamenika Šehua kada je saznao da je ovaj u srodstvu sa Šešeljem, da je Kim Il Sung na istoku, a Šešelj na zapadu. Nije mogao da veruje, kaže: "Jesi li ti normalan." Ja kažem: "Alo, ti ovo što ja sada pričam govoriš svakog dana o ljudima u Srbiji i van Srbije. Pa da vidiš kako to izgleda."

Inače, sa Šešeljem sam bio veliki prijatelj. Upoznao sam ga još 1981. u Sarajevu, dok sam bio u vojsci. Zajedno smo bili kod popa Momčila Đujića, ja jedan dan, on drugi, on postao vojvoda, ja sam napravio intervju.

Ne mogu da zaboravim scenu, držao je predavanje u nekoj crkvi u San Francisku, a ja sam bio u Huverovom institutu, na Stenfordu, gde je bio najveći arhiv na svetu za komunistička pitanja. Došao sam na predavanja, on je govorio ono svoje, kako će Tita izvaditi iz groba, kako će ga iseći na komade, kako se svakoj republici dati nogu, ruku, uši. Pitaju ga nešto iz Titovog života, on kaže, ma mene to ne interesuje, samo želim da iskopam tog vampira iz groba.